GINA RANJIČIĆ

je, prema mnogima, rođena 1830., ali to nikada nije potpuno utvrđeno. Poreklom je iz loze srpskih Cigana. Jednom je njihovo pleme bilo osumnjičeno za krađu i proterano od strane srpskih vojnika. Gina se tada odmetnu od svojih saplemenika i, u svojoj dvanaestoj godini, doseli u Beograd. O njoj se starao jedan jermenski trgovac, koji joj je omogućio trogodišnje školovanje kod privatnog učitelja. Gina se kasnije udala za mlađeg trgovčevog brata. Ginin život bio je prepun trzavica. Zaljubljuje se u izvesnog Albanca, kojeg u svojim pesmama zove Šiptar; bila je to u suštini njena neuzvraćena ljubav.
Vremenom se u Gini sve više taložila gorčina, i ona se sve teže snalazila. Rastavivši se od muža, živi čas u raskoši i obilju, čas u najvećoj bedi. U jednom kraćem periodu opet se vraća da živi sa sopstvenim narodom. Umire 7. maja 1891. godine. Sahranjena je u neobeležnom grobu negde u Slavoniji.
Gina je govorila: „Kad sam bivala srećna, nikakve pesme nisam pisala...“ Jedan navodni poznavalac Cigana, doktor Vlislocki, nastojao je da prevede na nemački pesme Gine Ranjičić. Međutim, njegov prevod bio je sasvim proizvoljan i neosetljiv za ono najbitnije, prepun sentimentalnih ukrasa.