Milica Nikolić

Kratka (sticajem novonastalih okolnosti) propratna beleška uz objavljivanje pronađenih rukopisa Oskara Daviča

Sarajevske Sveske br. 35-36

U novembru 2011. u svojoj bolesničkoj nepokretnosti, zamolila sam osobu od poverenja, da u jednoj pregradi biblioteke kojoj odavno nemam pristupa potraži neki dokument. Dokument nije nađen, ali je iskrslo nešto što sam zaboravila da postoji – neobjavljeni rukopisi Oskara Daviča od pre nekoliko decenija. Sećam se razloga za odustajanje od štampanja pisma Krleži.

Moralo je biti uloženo dosta napora kako bi Davičo pristao da se ne „svađa“ i sa Krležom.

Što se tiče drugog pronađenog teksta, Srpska književna laž, veoma obimnoga koji tek treba dešifrovati stvar je nejasnija.

Zbog čega je Davičo odustao od štampanja? Jesu li opet bile u pitanju konfrontacije koje su mogle izgledati nepotrebne ili je posredi nešto sasvim drugo – teško je reći. Možda je autor sam bio nezadovoljan napisanim? Ali zašto onda nije uništio rukopis, kao toliko puta dotada u sličnim situacijama? Otkud Srpska književna laž tu? – Nemam odgovora.

Ali pošto rukopisi „ne gore“ – oni su ostali na raspolaganju onima kojima ne smetaju takve nejasnoće. Verujem da je korisno objaviti ih. Takvog mišljenja je i uredništvo Sarajevskih svezaka.