Tomaž Šalamun

Vetrovito, a lepo

Sarajevske Sveske br. 41-42

prevela sa slovenačkog: Ana Ristović

Četiri, pet, šest

Zastava Saló. Gospodar sveta.
Sastavi se. Gleda rasu.

Umre, umri, umre. Kani se.
Deo da listu. Umije oči.

Da Dunav i vatu.
Da Dunav i vatu.

Spava. Počiva. Nju je imao u
vratu. Video muvu, kako

peva. Trčao sam sa strane na
četiri noge. Trčao sam

sa strane na šest nogu.
Punio sam joj grlo.

O, leptirovi.
Klimali smo.

Cenim svoje seme

Odivljaj, slap, odivljaj.
Natrljati vene i bioskop.

Odivljaj slap, odivljaj.
Trči meso. Staccato meso.

Hitra svetlost. Gete svetlost.
Nju i bele čarape.

Gine ti. Divlje.
Tačkice na glavi dužda.

Mačkice centralne.
Tačkice na glavi dužda.

Mačkice centralne.
Ubaciti rudu u brezov sjaj.

Tu kuća diše i spava.
Sluša tême.

Dlan

Kreda lije, vezir pljuska.
Mirišeš ko devojka, ludo brašno.

Parnato krilno drvo, taman glas.
Cveće je biserno, Bog daje senku.

Dižem te ko pokretni most. Kradem
ruke. Pernate životinje stenju.

Nacrtaj ponija. Vrti cvet. Umij
trepavice. Da se vezir

začudi. Da ponovo pretrnu
kanali. Brodići zaplove i nas dvoje

šapućemo. Kaše ljuljao, kaše ljuljao.
Oprostio beline i stapao se.

——

Ha! Your sprezzatura eats my eyes.
Bombole (od jutros, zadržane)
imaju blizance. Povijaju blizance.
Džon popravlja kamin, Dejvid

putuje, ja idem u Aziju. A ti,
zrikavče, tucaj svoje

granitne kocke. Ogromna je Azija.
Više nego što sam mogao da zamislim

Zamišljao sam kofer sa ružom,
a ovde su tri reda. Azija je

ogromna. Više nego što sam mogao da
zamislim. Đoka je surfovao, tu i

tamo. Ja sam jeo biljke i verao
se po drveću i još uvek me boli.

Šta je, šta je

Plašljive lisice sa zelenim očima,
radost daruje ljude.

Sezati.
Umreti.

Načuliti uho.
Moj čin.

Moj čin.
Njegov čin.

Skuvati zajedno rode.
Mrznuti stenu.

Opovrgnuti njivu.
Rubom dlana mušicu

Pomeriti blago i oprezno.
Neka živi.

Menuet za opkladu

Žabica je izumela brzu poštu.

Neko drveće zna za steznike.
A drugo drveće ne zna za steznike.

Zar nije bolje, neko drveće zna za
steznike, a drugo ne. Nije.

Plen lovi lisicu.
Lisica bljuje.

Mallarmé je nekoliko godina u kolenu nosio parčiće cigle.
Onda ih je rasuzio.

Niko nije vreo.
Stene su bestežinske.

Dolazi neko od važnosti.
Nasloniću ga na krušku.

Žabica je izumela brzu poštu.

Para

Ako si hteo svilu, crtao si je.
Taj hidrat bubnjí.

Na bradi je.
Na bradi je.

Tadzio je.
Tadzio je.

Idem da plivam, Te Deum.
Sok zaleđenih.

Šuti Marija, moli se za nas, strugalico pred
kamerama. Gospodara slavimo.

Imamo naseckane slane komadiće.
Prekorači alge.

Prekorači alge.
Prekorači kapilare.

Pater Suger

Krokodili su drhtave zgrade, koje
nude prazninu.

Očna mast, očna mast.
Tihi su jarboli.

Svetloba je kapljica bitke.
Svetlost na brdima.

Važiti za: od glave do pete.
Dur i oči, šestar, mast i oči.

Kamen: pliva.
Preživao je loptu boga.

Leđa su presretala sunce.
Oni što crnče pili su u senci.

Brisali smo čela.
Porušili katedrale.

Ti i Yves Netzhammer

Sfacciato. JAT i roló.
Sfacciato. Duni unutra, duni

unutra, drži se.
Izobliči travu.

To su staklene pergole.
Divljač mutira. Samo

pili nebo. Koračaj.
Hoće li nastupiti slavlje

plakata? Hoće li ruka
máziti? Hoće li čuti i

zatvoriti mesec? Hoće li povraćati?
Hoće li povraćati? Hoće li

rasti pinije? Juta?
Kvadrige preko očiju?

———

Umrli su obrasci. Umro je pomični
most. Umrla je senka. Ruke su

umrle. Ponekad sunce obasja leđa
preko stolnjaka. Pomeramo srebrne

šoljice. Umrlo je zlatno more. Umrle
su biljke. Savile se u rolnu i

odjurile. Ljubiš se privremeno.
Zemlja. Guanajuato. Osloni se

na platformu. Kada te je pregazio čun i
kada si se odbio, na drugoj strani mora

faun je ućutao četvoricu. Seljacima su
niz godina trulili prsti.

Moguli su spuštali ruže. Jedan
od izgubljenih je prepariran.

———

U čelo me udaraju otkucaji tvog srca.
Smiruješ se. Spavaš i
trzaš se.

Večera

Kovrdžav si. Zvonjenje je utihnulo.
Kovrdžav si. Dlanovi istupaju.

Pomračina preti cvetu.
Kipí lišće. Slonovi su gutali

pluća, udarali smo se balvanima.
Trebaju li ti baklje?

Oko mi je napaslo ranu. Cipelice su
sigurne. Izboči Adamovu

jabučicu i kuštra grivu.
To su italijanske boje. Species je

fabrika. Žaluzine žaluju.
Treperi, smeh, treperi. Samo

slaví, slaví. Ko da plivaš posred
linije i mokri stojimo na ivici.

Vetrovito, a lepo

Petrificiran obraščić je plesao
sa mravicama, mravice su

se pljeskale o bokove. Slušali smo.
Gledali smo – vista.

Penjali smo se, al' ruke su nam
kloparale. Cipele nam

se izvrtale. Mreže –
miropomazali smo vatrogasce – i pod

površinom su bili štrajkovi – sunce je
zastrlo oblake. Žarilo je

gumenasto i žuto. Ptice
su bile zadovoljne. Palme su bile

zadovoljne. Psi su lajali u
delovima. U kreštavim delovima.