Dušan Čater

DŽEHENEM

Sarajevske Sveske br. 17

Ja nisam htio ranije, prije Emira da radim filmove, jer mi je oduvijek bilo premalo slave.
Goran Bregović; iz knjige Bijelo Dugme; Samostalna izdavačka agencija Zlaja; biblioteka Akordi, Beograd 2005.

Kad sam u nekom kafiću čuo da Čola pjeva moju pjesmu, rekao sam sebi: Halid, sad si najveći!
Halid Bešlić; iz privatnog razgovora u diskoteci Kongo u Grosuplju

Sve je nemoguće!
Zdravko Čolić; iz pesme Glavo luda, album Ako priđeš bliže

I.

U davna vremena u Bosni je naplaćivana malta. To je izgledalo otprilike ovako: na vrhu, na ulazu u šeher, grad ili na glavni trg, bile su postavljene kapije slične tvrđavama, gde su seljaci iz okolnih sela morali da plaćaju maltu, ulaznicu, koja im je omogućavala da dođu na trg i da tu prodaju svoju robu. Takođe, maltu su morali da plaćaju i na izlazu iz grada, kao porez na prodate proizvode. Ta stvar je odlično funkcionisala, grad je prikupljao porez, širio se i bogatio, a istovremeno se pobrinuo i za to da ga ne nasele seljaci i kulturno ga osiromaše svojim provincijalizmom. I tako, dok je Sejo sedeo u bašti jednog od posećenijih kafića na takozvanoj gradskoj plaži koja se prostire uz desnu obalu Ljubljanice, i posmatrao ljude koji su uglavnom nosili na glavama podignute naočare za sunce, nekako se setio malte, i imao je osećaj da bi ona i danas bila sasvim dobrodošla. Kako god bilo, gradski seljaci su najgori. Seljaci bez zemlje, nema goreg. Tamo, u uglu bašte, sedeo je Blaž. Visoki funkcioner nacionalne stranke. Bio je u društvu sebi sličnih trbušastih tipova koji su dobacivali svakoj klinki koja bi prošla pored njih. U subotnje popodne promenada je cvetala u svoj svojoj raskoši, buvljak je polako vraćao robu u garaže i ulice su otvarale prostor za rastuće cvećke u minićima ili barem prekratkim majicama, tako da su se mogle videti sve one raznorazne alkice u pupku. Sakriven iza naočara za sunce voajerski je posmatrao mlado meso i srkao vrč piva.
,,Vid’ je, vid’ je! Ova prolazi već po treći put“, začuo je Blaža. A malo kasnije, opet: ,,Ej, mala, bravo, bravo!“
Sve to daje mrvicu nade u lepšu blisku budućnost: počela je škola, učenice su, iako samo u prolazu, rado otkrivale svoju kožu preplanulu od dalmatinskog sunca. La strada degli corpi bellissimi!
Osećaj sreće uništio je Blaž:
,,Dobro ližeš, mala!“
Usledio je šlag na tortu: hrapavi kikot njegovih pajtaša, namenjen devojčici od kakvih petnaest godina, koja je priuštila sebi kuglu ljubičastog sladoleda.
Stare, debele i pokvarene ništarije, razmišljao je Sejo. Ja bih njima naplaćivao maltu!
Naiskap je popio svoj vrč piva, otišao do šanka da plati i šmugnuo pored Blaža. Seo je u taksi i odvezao se. Destinacija: novo, moderno blokovsko naselje, sa puno zelenila.

II.

Sejo se meškoljio na sofi, kada je iz kuhinje dopro glas:
,,Jesi li za kavu?“
,,A-a. Al’ možeš da mi sipaš i još jedno kratko“, rekao je Sejo.
Denisa je došla iz kuhinje i spustila flašu na stočić ispred Seja. Sejo je nalio čokanjče i odmah otpio gutljaj.
,,Stvarno ne bi kavu?“ Još jednom ga je upitala.
,,Stvarno ne bih“, odgovorio je Sejo.
Denisa se opet vratila u kuhinju. Verovatno da bi dovršila kuvanje one kafe. A Sejo je, noseći čokanjče u ruci, prešao na balkon. Zapalio je cigaretu, i to je bio jedini razlog da bude tamo, na balkonu. U Denisinom stanu važe sledeća pravila: prilikom ulaska treba se izuti i navući papuče, jer bi znojave noge mogle da puštaju ružan mokri trag po uglačanom parketu, a to se ne bi uklapalo u besprekornost potpuno novog stana. Glasno pričanje nije poželjno, a vikanje je strogo zabranjeno. Verovatno zbog tankih zidova, koji dele moderne stanove. Pušenje samo na balkonu! I to je to. Sedam spratova niže nalazili su se pesak, nekoliko klupica i puno zelenila. Deca u pesku, roditelji na klupicama, ptice i bubice u zelenilu. Iznutra je dopirao Denisin nerazgovetni glas. Malo se udaljio od ograde i načuljio uši. Ništa. Priljubio se uz vrata i:
,,Šta?“
,,Kažem, da sam dobila pismo od Aide.“
,,Od koga?“
,,Od Aide, a od koga bih? Hajde, pogledaj ga. Jesi li potpuno zaboravio da imaš još jednu sestru? I daj, izađi na balkon, ako već moraš da pušiš... Zar ne vidiš da sav dim ide unutra?“
Sedela je na sofi i nemirno se osvrtala oko sebe. Na stolu pred njom stajala je kafica, poslužena tako da se Sejo setio nekadašnjeg doma. Mala šolja u izgraviranom držaču od livenog gvožđa, pa mala džezva od istog materijala i, naravno, mala posuda za šećer, koju je na vrhu krasio mesec sa zvezdicom u sredini. Ručni rad, poklon majke za odlazak u svet. Da joj život bude sladak.
Sejo je bacio pikavac preko ograde balkona i pratio ga pogledom, dok se nije zaustavio u zelenilu. Onda se vratio u sobu.
,,Šta kaže Aida?“ upitao je kada je seo pored nje.
,,Ko?“
,,Denisa?! Aida! Šta kaže Aida?“
,,A!“ osmehnula se. ,,Aida je okej“, odgovorila je.
,,Lijepo“, rekao je Sejo.
Denisa je ustala i počela da premešta male slonove po regalu. Uzela je jednog i pomerila ga malo ulevo. A onda drugog, i stavila ga na mesto gde je stajao prethodni. Izmakla se i zagledala u novi raspored. A onda je ponovo vratila slončiće u prvobitan položaj. Sve zajedno je izgledalo kao da sa slončićima igra neki prokleti šah.
,,Ako su okrenuti ka severu, znači da će novac doć u kuću ... tako mi se barem čini“, rekao je Sejo.
Denisa mu se osmehnula:
,,Ovo nije kuća“, rekla je.
A onda je otišla do drugog zida sobe, bacila pogled na regale duž njega, prešla prstom preko jednog i zagledala se u njega.
,,Ta prokleta prašina!“ povikala je i otrčala nekuda u kuhinju.
Sejo se ponovo udubio u sofu i sklopio oči.
,,Denisa“, rekao je nakon kratke pauze, još uvek sklopljenih očiju.
Ništa.
,,Denisa“, ponovio je, ovog puta nešto glasnije.
,,Da?“ začulo se iz kuhinje.
,,Jesi li u redu?“
,,Aida sada živi u Štajnkjeru!“ povikala je iz kuhinje.
Sejo je klimnuo glavom.
,,I kaže, da joj nije loše“, ponovo je povikala Denisa.
,,Lijepo“, rekao je Sejo.
Otpio je veliki gutalj iz čokanjčeta i ponovo ga nalio. Dupla rakija; neverovatno pitka. Dobro mu je bila poznata ta stvar. Meka. Njegov otac ju je kuvao u Faletićima, na omanjoj planini, jugoistočno od Sarajeva, gde je imao vikendicu.
,,U njihovom fjordu, navodno, ima rakova od tri metra“, živahno je rekla Denisa kada se vratila u sobu. ,,Možeš li da zamisliš, a? Odeš se kupati i na steni pokraj vode ugledaš raka dugačkog tri metra, ha, ha!“
,,Radije ga zamišljam na tanjiru. Od tri metra“, rekao je Sejo.
,,Navodno su takvi postali zbog Černobila“, nastavila je Denisa. ,,Mutanti. Stvorovi. Brrr! Došli su iz Barencovog mora. Nauka će, oprosti na izrazu, sjebat prirodu.“
A onda je opet sela i sipala kafu u šoljicu. Dodala je i dve kašičice šećera. Otpila je jedan gutljaj i sačekala. Verovatno je ukus bio pravi, jer je moglo da se primeti kako polako saginje glavu, a na usnama joj se pojavljuje blagi osmeh.
,,Već su progutali priličan broj ljudi. Ronilaca. Aida kaže, da se boji za Ljunda...“
,,Ljunda?“
,,Joj! Nisam ti rekla da je ronilac?“
Sejo je zavrteo glavom.
,,Ljund?“
,,O, da“, rekla je.
,,A od kad je to?“ upitao je.
,,Otkud znam. Vjerovatno ima dosta od tada... “
,,Pa zar nije odavno prekinula sa njim?“
Denisa se zamislila, a onda se lupila dlanom po čelu.
,,Joj, oprosti“, rekla je. ,,Ne znam što mi je danas. Rekla sam Ljund, je li?“
Sejo je klimnuo glavom.
,,Oprosti, stvarno...“ uhvatila se za glavu, ,,stvarno, danas sam nešto sva konfuzna... Mislim, da sam uzela jedan prozak više nego što je trebalo.“
Sejo je klimnuo i otpio gutljaj.
,,Ma, stvarno sam potpuno ... A što ćeš“, rekla je i raširila ruke. ,,A ti? Kako si, hajde, reci?“
,,Ništa novo. Sve je po starom“, rekao je Sejo.
,,I?“
,,Što i?“
,,Je l’ to dobro il’ nije?“
Sejo je zurio u nju.
,,Komsi komsa“, rekao je.
,,Ništa novo je dobra vijest“, rekla je Denisa i počela da se igra njegovim upaljačem. Palila ga je i gasila. A onda, odjednom:
,,Joj, potpuno sam zaboravila...“ rekla je i pohitala u kuhinju. Ubrzo se vratila noseći neku veliku kutiju uvijenu u celofan. ,,Poklon za tebe. Sitnica. Sve najbolje za tvoj trideset i prvi rođendan, braco“, rekla je i spustila mu poklon u naručje.
Sejo je zurio u kutiju.
,,Hvala“, rekao je. ,,Nije trebalo.“
,,Otvori“, rekla je Denisa.
,,Sad?“
,,A kad bi? “ rekla je Denisa i raskuštrala mu kosu.
Sejo je krenuo da otvara poklon. Bio je lepo uvijen. Papir je šuštao i učinilo mu se da nikada neće prestati. Konačno se ukazala velika kutija. Na njoj je bila nacrtana neka riba.
,,Otvori, otvori“, Denisa je bila nestrpljiva.
Sejo se osmehnuo i podigao poklopac kutije. Zagledao se u neku plastičnu ribu smeđe boje pričvršćenu za tanjir.
,,Riba! “ uzviknuo je.
,,Izvadi je.“
Opet šuštanje papira.
,,Vidiš ono dugme tamo?“ rekla je Denisa i uperila prst u njega. ,,Pritisni ga!“
Sejo je pritisnuo na dugme i riba se izvila prema njemu, a on ju je odgurnuo iz naručja tako da je pala na pod. Tamo se i dalje izvijala kao riba na suvom, a iz njenih usta koja su se otvarala dopiralo je: Tejk mi tu de ri-ve-er, trou mi in de vo-te-er ...
,,Fak“, rekao je Sejo, a Denisa se smejala na sav glas.
,,Zar nije dobra, a?“
,,Jebomater“, rekao je Sejo.
Jedno vreme mogao se čuti samo smeh i pritiskanje dugmeta. Tejk mi tu de ri-ve-er, trou mi in de vo-te-er ... Više puta. I obilje smeha.
,,Je l’ ju je ulovio Ljund?“ osmehnuo se Sejo.
Denisa je pucala od smeha. Pljeskala se po kolenima.
,,Neee“, rekla je. Nekako procedila kroz smeh. Sejo je odavno nije video tako srećnu. Nasmejanu do suza. A onda se polako smirila i nastavila: ,,Joj, jesam li ono rekla Ljund, je li?“
,,A-ha.“
,,Sori. Ljund je bivši, a sada ima nekog Svena, ronioca... “
Sejo je klimnuo glavom. Denisa je stala pred njega gledajući ga sa osmehom na licu.
,,Čekaj“, rekla je i ponovo otrčala u kuhinju. Sejo je opet podigao ribu, uzeo je u naručje i zurio u nju. Opipavao ju je i razmatrao kako je napravljena. Zašto se savija, gde su joj baterije i tome slično.
Denisa se vratila noseći svežanj fotografija.
,,Eto“, rekla je i pod nos mu tutnula jednu od njih. ,,To je Sven. Zar nije sladak?“
,,Uopšte nije“, rekao je Sejo.
Raskuštrala mu je kosu.
,,Vi, momci“, rekla je. ,,Uvek se međusobno takmičite.“
,,Jebi ga“, rekao je Sejo.
,,Ne govori tako“, rekla je Denisa. ,,Mati bi se prevrnula u grobu da sad može da te čuje. Eto! A ovo je njen Samir. Sjećaš li se kako je bio mali, kada je još uvek bila sa Ljundom?“
Pružila mu je drugu fotografiju.
,,Jap“, rekao je Sejo.
,,Kako samo rastu, a? Aida kaže da mu dijete uopšte ne smijeta, da razumije sve to i tako. Konačno.“
,,Kome?“
,,A?“
,,Kome dijete uopšte ne smijeta?“ Sejo je ponovio pitanje.
,,Da, Svenu, a kome bi?“
Sejo je klimnuo glavom.
A onda nova fotografija, na kojoj je Sven u ronilačkoj opremi, pa Aida i Sven negde u prirodi. Pa opet jedna, na kojoj je Samir na trkačkim skijama u nekom bespuću, itd.
,,Konačno je našla pravog. Barem ona.“ rekla je Denisa.
,,I, šta još kaže? Aida?“
,,Da je sada u Štajnkjeru, osamdeset kilometara od Trondhajma, i da joj nije loše“, rekla je Denisa i počela da jeca.
Sejo se naslonio na sofu i ponovo sklopio oči. Znao je da će ta porodična proslava njegovog rođendana biti mučna, ali ipak je došao. Najradije bi odmah otišao, ali, jebiga, Denisi je veoma stalo do tih stvari. Porodičnih stvari, iako je porodica potpuno rasuta. Dva deteta u Ljubljani, jedno u nekom Štajn... bogzna gde, majka pod zemljom, tata vazda pijan, čini mu se negde u okolini Travnika. Prokletstvo porodice Šahinpašić. Denisa je najmlađa, ali to joj najteže pada.
,,Hvala za poklon“, rekao je Sejo i poljubio je u vlažne obraze.
Denisa se osmehnula, obrisala suzne oči i opet razdragano nastavila:
,,Joj, sjećaš li se kada si, ono, bio na televiziji?“
,,Kad?“
,,Zbog onog sastava o drugu Titu... “
,,Oh, kad je to bilo“, rekao je Sejo.
,,Kako si samo bio sladak, sa pionirskom kapom i onom crvenom maramom oko vrata. I... i...“ počela je da se smeje, ,,stalno si zevao, da smo se već plašili da će tatu... ma znaš...“
Sejo je klimnuo glavom.
,,A kako se ti toga sjećaš? Tad si još bila dijete... “
,,O, pa sjećam se. Zbog toga sam bila glavna u dvorištu.“
Sejo se osmehnuo. Pljesnuo je Denisu po kolenu.
,,I za nagradu si otišao na Sutjesku.“
,,U stvari na Tjentište “, rekao je Sejo.
,,A?“
,,Ne na Sutjesku, na Tjentište smo išli. Da gledamo one spomenike“, rekao je Sejo.
,,Pravi Titov pionir“, rekla je Denisa.
,,Pravi Titov pionir“, rekao je Sejo.
Denisa je zaćutala i zagledala se u brata.
,,Veliko srce imam, kome da ga poklonim? Tebi dragi Tito, jer te volim...“ izdeklamovala je smejući se na sav glas. ,,A tate, sjećaš li se tate kad je... “
Tresla se od smeha. Sejo ju je gledao i smejao joj se.
,,Šta, Denisa?“
Smeh. Kojem se pridružio i Sejo.
,,Kada ste ti i Aida išli po starog, kada ste...“ iznenada se uozbiljila.
,,Kada smo šta, Denisa?“
Denisa se zagledala nekuda ispred sebe i izgledala je potpuno odsutna.
,,Kada ste...“ rekla je.
,,Šta?“
Pauza. Počela je da pucketa prstima.
,,Ništa, šta sam ono htjela, bože, hm...?“
A onda je podigla glavu, zagledala se u brata i uputila mu slabašan osmeh.
,,Oh, bože, gdje li se smuca?“ upitala se i pogledala na sat. ,,Rekao je da će biti kod kuće u pet, a sada je već pet i po...“
,,Ionako nikuda ne žurimo“, rekao je Sejo. ,,Daj, sipaj mi još jednu.“
Denisa mu je nalila novo čokanjče. Usledilo je nekoliko sekundi tišine. Zurila je nekuda u zid, a Sejo je opet sklopio oči. Nakon nekog vremena:
,,Ma! To kašnjenje polako počinje da mi ide na živce“, rekla je Denisa.
,,A gdje je?“
,,Kod mame. Ima nešto s kukovima, šta ti ja znam. U poslednje vrijeme je često tamo“, rekla je Denisa.
Sejo je klimnuo. Denisa je ustala i izašla na balkon. Gledala je, da li će ga ugledati negde dole. Sejo joj je prišao i zapalio cigaretu. Ćutke su posmatrali šta se dešava sedam spratova niže.
,,Mora da je sada lijepo kod kuće, a?“ rekla je nakon nekog vremena.
Sejo je pokušavao da se seti domaćeg dvorišta. Ćutali su i osvrtali se oko sebe. Pogled sa sedmog sprata nije bio bogzna šta.
,,Da“, rekao je.
,,Nisam bila kod kuće već čitavu vječnost“, rekla je Denisa.
Sejo je klimnuo glavom.
,,Mogli bismo da ponekad skupa odemo tamo“, rekao je Sejo.
,,Mogli bi“, rekla je Denisa.
Sejo je nagnuo čokanjče do kraja, povukao još poslednji dim i bacio pikavac preko ograde.
,,Ne bacaj pikavce dolje“, prekorno je rekla Denisa. ,,Dolje su djeca!“
,,Prekasno“, rekao je Sejo.
,,Nikad nije prekasno“, rekla je mala i otrčala u kuhinju.
Sejo se opet premestio na sofu. Mučno čekanje njenog Blaža trajalo je još nekoliko minuta, tokom kojih je Denisa barem triput dojurila iz kuhinje u sobu i onda opet nekuda, i tako dalje i tako dalje, opet u kuhinju i opet u sobu. Negde između, na toj destinaciji, zazvonilo je zvonce i iz predsoblja se moglo čuti nešto u smislu:
,,Pa gde si do sad?“
,,Kod mame sam bio, rekao sam ti.“
,,Toliko dugo?“
,,Ma znaš kakva je. Kada jednom počne da priča priče iz svog života, ne možeš lako da je zaustaviš.“
,,I, kako je?“
,,U redu!“
,,Još uvek ide na onaj tečaj...?“
,,Iz grnčarstva? Naravno. To je sve što joj je preostalo.“
,,Lepo.“
A onda je u sobu ušao on. Blaž! Visoki funkcioner nacionalne stranke. Bazdio je na pivo.
,,Vidi ti njega!“, pozdravio ga je. ,,Još si živ?“
,,Tako-tako“, rekao je Sejo.
Blaž ga je potapšao po ramenu i seo pored njega. A onda je nalio čokanjče i popio ga naiskap. Obrisao je usne nadlanicom, lupnuo se po prsima i rekao:
,,Mekana, nema šta!“
Sejo je klimnuo glavom.
,,Moraš jednom da probaš našu domaću. Opasna! E ta pali. Skoro da ne možeš da je piješ bez vina“, krenuo je da istresa svoj opasni humor na sav glas se smejući svojoj domislici.
,,Obavezno“, rekao je Sejo.
,,Jesi li mi doneo?“ sada je stajala pred njima Denisa.
,,Naravno“, rekao je Blaž i iz džepa izvukao nekoliko kutijica tableta. Bacio ih je na sto. Razletele su se kutijice leksaurina, ksanaksa i prozaka. Denisa ih je brzo pokupila i odnela u kuhinju.
Blaž je neko vreme gledao za njom i vrteo glavom.
,,Sve je lošije“, rekao je.
Sejo je slegnuo ramenima.
,,Šta ćeš“ rekao je.
,,Šta ćeš“, ponovio je Blaž. A onda se pljesnuo po kolenima i ustao. Rukom je posegao u zadnji džep i izvukao mali zamotuljak. ,,A ovo je jedna sitnica od mene za tvoj rođendan, momak, da ne bi pričao naokolo da smo mi, Slovenci, škrti... je l’?“, rekao je i pružio mu zamotuljak. ,,Idi do WC-a i napravi dve crte.“
Sejo je ustao u nameri da učini što mu je rečeno, kada ga je Blaž uhvatio za ruku.
,,Momak“, rekao je. ,,Samo bez preteravanja. To je jaka roba, ok?“
,,Naravno“, rekao je Sejo.
,,I maloj ni reči o tome, ok?“
,,Da.“
,,Ako preko svih onih tableta povuče još i to, biće nama žurke ceo dan.“
,,Da.“
Sejo je otišao u WC i tamo otvorio zamotuljak. Dugo je drobio belu masu stegnutu u kamen, a onda je napravio dve crtice. Jednu dužu i jednu kraću. Dužu je strpao u nos, a onda se vratio u sobu. Denisa i Blaž su sedeli na sofi, pred Blažom je bilo novo čokanjče domaće rakije, a Denisa je, potpuno blažena, sedela pored njega.
,,Nadam se, da si povukao vodu “, rekao je Blaž, namignuo mu i otišao u WC.
Sejo je seo na njegovo mesto.
,,Aida je sada u Štajnkjeru, nekih osamdeset kilometara od Trondhajma, i kaže da joj nije loše“, rekla je Denisa.
,,Već si mi to rekla“, rekao je Sejo.
Denisa ga je najpre začuđeno pogledala, a onda se osmehnula.
,,Ti, vraže jedan“, rekla je i raskuštrala mu kosu.
,,Sejo, ajde, ispričaj nam kakvu priču iz taksija“, rekao je Blaž, čim je otvorio vrata WC-a.
,,Ma pusti ga. Ne gnjavi ga danas s tim. Znaš da mu je rođendan “, rekla je Denisa.
,,A kakve to ima veze?“, nije se dao Blaž. Stao je ispred njih i šmrčao.
,,Ionako nema šta da se priča“, rekao je Sejo.
,,Daj, daj“, gurkao ga je Blaž. ,,Nemoj ti meni, da nema šta da se priča. U taksiju se uvek desi nešto zanimljivo...“
Sejo je ćutao.
,,No?“ opet Blaž.
,,Ničega uzbudljivog“, rekao je Sejo.
,,Nikakve lude cure, a? Nikakvog pijanca, ili zaljubljenog para koji ne može da se suzdrži? Nikakve pizdarije?“
,,Ne govori tako“, rekla je Denisa.
,,Pa naši smo“, rekao je Blaž i prodrmao Seju rame: ,,Zar ne?“
,,Bila je jedna, koja je smjestila svog tipa u ludnicu. Vozio sam je njemu u posjetu“, rekao je Sejo.
Blaž: ,,I?“
,,Ma ništa... Toliko je mlela, da sam i sam skoro otkačio. Onaj njen tip je, po mome, još dobro prošao. Sada barem ima mir“, rekao je Sejo. ,,Zatvoreni odjel!“
Blaž: ,,I?“
,,To je sve“, rekao je Sejo.
Blaž je neko vreme gledao u njega, a onda u Denisu, pa onda opet u njega.
,,Ma to nije ništa “, rekao je onda razočarano.
Sejo je slegnuo ramenima.
,,To je to“, rekao je.
Blaž je još uvek gledao u njega. Vrteo je glavom. C...c...c..., dopiralo je iz njegovih usta. A onda je zapalio cigaretu. Napravio je nekoliko koraka po sobi. Potom se zaustavio ispred prozora, u stvari ispred balkona, i gledao nekuda ka gradu. Onda se opet okrenuo ka Seju.
,,U ludnicu, kažeš? U ludnicu, a?“
Sejo je opet slegnuo ramenima.
Blaž: ,,C...c...c...“
,,A sada mogu da poslužim tortu. Ceo dan sam je pravila“, rekla je Denisa i opet otrčala u kuhinju.
Blaž je neko vreme gledao za njom, a onda je prišao Seju i šapnuo mu na uho: ,,Daj, napravi još dva šusa, a?“
,,Nema problema“, rekao je Sejo i opet ustao s namerom da ode u WC. Kada je ustao, Blaž ga je ćušnuo u rame i rekao:
,,Ti ćeš meni da kažeš u ludnicu, c...c...c...“ vrteo je glavom.
,,Jebiga, tako je kako je, Blaž“, rekao je Sejo i prošao pored njega.
U WC-u je najpre ispljuskao lice, a onda je ponovio postupak od malopre. Ušmrkao je jednu veliku crticu i na vodokotliću ostavio još jednu za Blaža. A onda je priuštio sebi još malu nuždu i vratio se u dnevnu sobu. Tamo je na tlu ležala zgnječena torta. Voće, krem i testo su bili rasuti na metar jedno od drugoga. Denisa je čučala naslonjena o zid i nečujno jecala. Lice je pokrila dlanovima i šmrcala. Blaž je sedeo na sofi i klimao sam sebi u bradu. U rukama je imao onu raspevanu ribu i pritiskao na dugme. Riba je pevala tejk mi tu de ri-ve-er, trou mi in de vo-te-er...
,,Ovo bi trebalo da radi na senzore“, rekao je Blaž.

III.

Jebem ti, izgleda da smo svi u našoj familiji totalno u kurcu, razmišljao je Sejo. U tom paklu... Pakao je globalna stvar. Zemaljska. Sedeo je u taksiju i pušio. Samo je pušio i duvao oblake dima kroz prednje staklo. Na vrhu haube stajao je znak mercedesa. Merač, nišan. Kroz njega je posmatrao dečje igralište. Sagrađeno od nekih debala, koja su prefarbali tamnosmeđom bojom, verovatno, ili pre svega zato da bi njom prkosili zubu vremena, uticajni ljudi grada su se složili da naprave rakete, ambare, neke viseće mostove i tome slično. Štimung prirode u blokovskom naselju. Vrhunac gradskog urbanizma. Razularena deca su trčala po igralištu, a mlade mamice su sedele na klupicama i dosađivale se, obavijene dimom cigareta. Da li je moguće da je sve tako sjebano, pitao se Sejo. Dok je gledao Aidine slike učinilo mu se da se oko nje svi smeju, samo ona ne. Da li je moguće da mu se to samo učinilo? Oslonio je glavu na armaturu. U potiljačnom delu glave ga je nešto snažno probadalo. Osećao se loše. A onda se opet uspravio na sedištu i zapalio novu cigaretu na prethodnoj. Kroz znak firme automobila je naizgled nišanio decu zabavljenu igrom. Kada je nekog malog, koji je upravo osvajao vrh drvene rakete, imao na nišanu, prekinulo ga je kucanje po prozoru. Trgnuo se. Otvorio je prozor i iz kola je pokuljao talas dima.
,,A ste frej?“
Blago je protresao glavom.
,,Seveda“, rekao je.
Stariji muškarac je otvorio zadnja vrata i seo na sedište. Auto je preplavio zvuk ribe: Tejk mi tu de ri-ve-er, trou mi in de vo-te-er... Stari se uplašio, poskočio, i pri tom glavom prilično jako udario o krov.
,,Jebomatersvoju“, rekao je šokiran, ugledavši ribu na zadnjem sedištu. ,,Šta je ba ovo?“
,,Darilo“, rekao je Sejo.
Stari se malo smirio. Bacio je ribu na prednje sedište i opet seo.
,,Jebeš takvo darilo“, rekao je sa naglaskom.
,,Jebeš tak rojstni dan“, rekao je Sejo. ,,Kam?“
,,U be-te-ce“, rekao je.
Sejo je pružio ruku ka sigurnosnom pojasu i vezao se. Upalio je motor. Unutrašnjost automobila je ispunila svetlost brojnih lampica. U prednjem ogledalu je ugledao stranku.
,,Vi pa niste od tukaj“, više je konstatovao nego pitao.
,,E moj mali, đe si, tu si“, rekao je stari.
,,Jap“, rekao je Sejo. ,,Kjer si, tam si.“
Iz lera je prebacio u prvu brzinu i polako krenuo.

prevela sa slovenačkog: Ana Ristović