Jurij Hudolin

DOĐI I DRUGE ČINJENICE

Sarajevske Sveske br. 17

prevela sa slovenačkog: Ana Ristović

HOTEL IDEAL

Ležimo u krevetu od arišovog drveta,
u hotelu Ideal, ja jedrilica,
ti more, u koje tonem.

Tako to ide: susedi ne
osećaju puls i čujni muk noći,
žive u kućicama od karata,
žive, i imitiraju jedan drugoga kao
psi svog gospodara,
teturaju se naliveni koktelom tableta
i svakoga dana nož im se sve dublje
zabada u pamćenje.

Ne, ovo nije erotska pesma,
jedrilica pod površinom mora,
čitavu dugu noć, čitav beli dan.
U hotelu Ideal čuje se dečji plač.

ZA DETE

Kada merim svoju melanholiju
osećam se kao opušak
među požutelim prstima propalog
narodnjaka.

Kada merim svoju veliku tugu,
pomišljam, da se mi, ljudi, međusobno
razlikujemo samo po intenzitetu
zlobe.

Kada merim svoje ludilo,
sigurno i dobro znam
da prasci nikada neće puštati
tragove svojih papaka po postelji, koju
sam izborio za sebe, za tebe,
za nas, za mir, za uzdahe i
šapat, za dete.

NEŽNA ŽENA

Razgrnuću zavesu
i posmatrati kako sa stolnjaka
otireš mrvice
koje je za sobom ostavio
naš sinčić.
Kada me budeš okrznula
pogledom, zagrlićeš me,
tako da će uzavreti i poslednji
metal koji se lije pod
tremom mog srca.
A onda ćemo se zauvek
ugnezditi u ljubavi
koja ne zna za praznoslovlje.

DOĐI

Dođi, zaboravi na svetlost
u avgustu, na polja lavande,
na usijani korčulski kamen
i terasu, na kojoj se lomila
odluka. Dođi.

Dođi, ovde ne sjaji februar u jeku
leta, ovde nema pecaroša, ribara za jednu noć,
prepariranih ljudi i licemernih očiju svinja,
ovde nema akrobata tautološke filozofije,
ovde ne spavaju miševi pod
duhom, ovde je na delu školski čas dvojine,
kuća ispunjena našim telima.

Dođi, ljubavi moja, samo
moja, gola, raskuštrana, mila, topla
i, molim, nikakvog izmicanja bedara.

IME MU JE BILO LISICA

Imao sam prijatelja, koga nikada
više neću videti i zaboraviti.
Bio je neobično grozničav čovek,
voleo je svoje tek rođeno
dete i ko lud istresao reči na papir.
Ali, mislio je da je duhovni otac,
kome nema ravnog.
Bio je dobar čovek i odan prijatelj,
brisao je suze sa dojki
i obožavao sobe u kojima je sve mirisalo
na polne organe.
Ali, mislio je da je duhovni otac
kome nema ravnog.
Sada ga više nema kod kuće,
kada ni psi ne laju,
ne spava više pred susedovim pragom
i kapci mu se više nikada
neće podići pred slikom
njegovog odraslog sina.
Još uvek misli da je duhovni otac,
kome nema ravnog?

VERA

Moj brat u svojoj kući nema raspelo.
Za boga ne pita, u teskobi lovi
ribe, klizi u čunu po površini mora i
daje zvezdama imena.
Seća se svega: godina provedenih
među kiparisima, maslinama, ruzmarinom,
meseci među konjima, kozama i ovcama,
dana u vinogradu i na polju.
A ja ležim u visećoj mreži na njegovom
posedu, tih mesec dana godišnje
i jedva mogu da se setim deset godina
svog života. Gledam u nebo i
možda se tešim da će neko izmileti
iz pukotine. Ali nikada još niko nije izmileo.
Nikada još niko nije ništa huknuo
odande i postao jedini mudrac na Zemlji.
Kada bih samo mogao da se setim
barem jednog dana od svih tih godina, kažem sebi,
kada me, utonulog u dremež, neko čupne za dlake na
grudima: ,,Tata, tata“, uperi sin prst u fazana,
koji mi nepomično zuri u oči.

VEĆ DUGO

Već dugo nisam čuo za
nekog romantičnog pesnika
koji bi voleo ženu koju ne bi smeo.
Već dugo nisam video pesnika
kome bi se znoj permanentno slivao
niz lice i koji bi video okomitu
svetlost, čak i ako bi mu se vodoravno
zabijala u pleksus. Koji bi držao pored
postelje flašu oštrog i za koga
bi govorili da će ga izbrisati, baciti
pohotnim ribljim njuškama, i koji bi se
nafilovan sedativima zakleo
da je pisanje jalova terapija.
Već dugo nisam video ni čuo
za takvog pesnika, ali video sam ribe
u akvarijumu koje plivaju protiv struje i
zaleću se u staklo, kao neki lažni dekadenti
sa ciljem samoljubive provokacije,
bez sinkope i bez pravca.
Već dugo.

DELIRIJUM NA VISU

Najverovatnije je tačno da sve žene
žele lepog i posebnog muškarca.
Najverovatnije je tačno da i žene i muškarci
barem jednom u životu preziru
do bola.
I još: najverovatnije je tačno da kada mi, muškarci,
plačemo do bola, time
ne molimo za ljubav, jedino, ako
smo mungosi i pratimo ženu.
A onda nastupi gađenje, prezir, rastroj
nerava, muškom biću lošiji profil
žene, koje nema.

VIS

Na Visu sam padao u rupe
bez dna.
Ribari su pričali da sam
čudak i previše emotivan.
Jednom su rekli:
tog tipa, koji ide naokolo
i drži Šveđanku za ruku,
ubićemo.
Kada sam izbegao vrh noža
iz Splita su dobili
telegram:
čista ljubav,
duboka, luda i jasna.