Dragomir Kostić
Crteži Vilijama Blejka
Sarajevske Sveske br. 47-48
CRTEŽI VILIJAMA BLEJKA
U Londonu
Nisam napisao pismo
Verici
Iako je jednog jutra
Jutro
I vazduh
I sve što je trebalo
Bilo nalik onome
Oktobarskom danu
Prvi put
Kad za tim posegnuh
Umesto toga
Produžavao sam uz Temzu
Prema Tejt galeriji
U kojoj se posle dugo zadržah
Pred crtežima Vilijama Blejka.
KONAČIŠTE TAME. MEGARON
Učini još korak Ako smeš
Spusti se bar do Pred
U isti mah Orfeju
Bodre te Nagovaraju Smeju
Keze ti se
Dok se dvoumiš Pa to je
Tek prvi put
Da si pred Levkom tame
Ždrelom prstenookih Stao
I spustiš se Smeta ti
Što si jedan što su drugi
Daleko ostali Ipak
Silaziš
Jednom jedinom zovu
Odazivajući se
Nedostojnom siromaštvu
BOG U OGLEDALU
Zoranu Jovanoviću Dobrotinu
Spremaš se da svakog jutra
Potražiš Boga u ogledalu
Crnim pticama Divljem ovnu
Užarenom polju
Da se vratiš
Potpuno Ali nekud
Gde nisi baš prečesto Zalazio
Treba li to Na kraju
Krajeva I kome
ZIMA
Kao savršena klonulost nogu
Kad si mislio da ih više Nećeš pokrenuti
Ali jače od podjarenog bola u kostima
Pozleđuje ta belina pustošna Umrtvljuje
Makar i na kratko Za vedrih suvomrazica
Jama: Jasenak
Kad uopšte nećeš uspeti
Da se izvučeš
Za blagi dodir Dašak osmejaka
Treptaj južna lahora Ma i za nagoveštaj
Razgovor s voćkama Koje si bajagi hteo da
Posečeš pre no svane
Časak kad u svemu tome I stavi sebe
Ništavilu na dohvat
Živa vatra
Živa bolest
REMIZOV
Zar opet na tu stranu da pogled puštaš
Možda ćeš tako i otkriti ono što nisi priznavao
Što je odvraćalo od sebe dosad Možda se neće izjaloviti
Možda se neočekivani obrt i desi Napokon se namiriš
Drugačije zar kako može Ne hodaše li sve k tome
Hramu koji se možda rastakao no beše još tu
Da te privije kad te i ta čarobnica napusti
Bude kao pošast Kladenac očaja Izbavljenje
Od gorega Kako i priliči dobrome mužu
Koji vidi sve i zna sve I na dobrom je putu, jer
Dve ga vile vode: Danas i sve dalje Pa kad ona
Omane: Sledi ta iz osoja koju prikrivaš Uspavljuješ
Čuvaš za neko vreme u koje ćeš Drugo Zadugo
Odbaciti urođenu podozrivost Danajski dar
Odlažući ponovo željeni istup Kćeri Danaja
KLEPETALO
Ili podne u gradu
Kojeg bi da se kloniš
Naslonjen na železnu oznaku
Uz breg
Lagano lagano Hvatajući zrak
Još neko vreme Krst od tisovine
Zanjiha se među čovekom I ženom
Koji uđoše Opletoše idilom
Uzduž Pred zatvaranje ulice
Pojavi se Sa dna Tvrda lica
Poštapajući se na obe ruke
Imajući uza se još jedan par
Krpa na krpi To je bio
Posle kad zađe U još tešnju uličicu
Doznade sasvim: Nemaše nemaše
Sin čovečji gde
Glavu da sklopi
Izlazeći: Onaj već čvrsto grebaše
Na pešačkom prelazu Sad se tipe
Strašno protivljahu Sav iskićen
I onaj mali slikar Isto tako
Nema gde da ode Priđe dakle
Prvom autobusu Posve zdrav
Kao da ga dodirnu Taj slikar ne bi
Ne bi bolji mozaik umeo Da načini
Tek pred mladim poljem
Pomisli zaista Za nedelju dve
Šta će biti
Ili će: Biti toprv
Kakva se to mili dome Nerodica
Sprema
GOSPOD UMIRE S NAMA
Dospeli smo u neverovatan položaj
U kameni grad Među ogradu tvrdu
Sebe ne prepoznajemo
Imaginarni ljudi
Imaginarnu zajednicu čine
Carstvo simbola Anatomija
Nasilja Anatomiju trpljenja
Proizvodi (Slično slično)
Hajde što nas drugi ne vide
Ne čuju i ne shvataju
Ali šta to vidimo mi
Šta to čujemo
AVLIJA
Između kuće i Polja
Domaća životinja
Herbarijum
Na domaku Slobode
Okrećeš se Bunar
Breza
Komad neba
Kao komad hleba
Iza plota je
(Žica nevidljiva Logor bestelesni)
Okrutno bezličje
Pređašnjeg
PASIJA PO MATEJU
Ne dočarava Ništa
Našu patnju pouzdano kao
Pasija po Mateju
J. S. Baha
Kada je 1729. godine
Pisao svoje Najveće delo
Bah je mislio Kako je priča
O Hristovim mukama
Završena
Ali nije Samo što su
Pilati I samo što su dželati
Samo što je publika Spremna
Na podsmeh Porugu
Znatno umnožena
Uvećana
Gde god zastanu
Živog Boga još raspinju
No On ostaje Kao i patnja
Sve je drugo
Drugo
Ništavno
PROGLEDAĆETE, FRESKE LELUJAVE
Izaći iz okova Zidova (Kreča i maltera)
U potrazi za očima
Koje su vas uplašeno gledale
Tražićete ih po mrtvim uglovima
Mračnim staništima Gde su vas
Nemo molili
I gde su se snagom koju niste imali
Krepili žudno (Davno krepali)
Tražićete ih
I neće ih biti
Molićete da se vrate
I neće imati gde
Samoća njihovih vekova
Okrutna Beznadna samoća
Čekaće na vas