Ruždija Ruso Sejdović
Antologija Romske Poezije- Crna Gora
Sarajevske Sveske br. 39-40
Moj bol
Ponovo sam se zakleo
U tvoje oči,
U odvratnom Svetu
Ukradenih očiju.
I kad prođeš kroz moj san
Na kraju mog života,
Sa mrtvim pesmama,
U otvorenu dolinu tvojih usana propadam.
Pre neki dan
Videle me ptice,
Koje me iz davnina
Na svetskim putevima prepoznaju,
Moje pretke uvažavaju
Bolove mi
Na srcu
Život zašivaju.
I tako, negde u svitanju života,
Usamljena voljena,
Sam odbačen,
Ja primam i kletve dajem,
Teškoće imam,
U ovom životu surovom...
Me dukha
Me pale xalem sovlja
Ande ćire,
E džungale Themehtar
Čorrdane jakha.
Thaj andar mo suno kana nakheh
Po fundo me trajohko,
E mule djiljenca
Ande mukli umal će vuštengi perav.
Ane kova djiveh
Dikhen ma e čiriklja,
Save dumut
Ane sumnale pateve pindžarde ma,
Me očhalinake ćeren paćiv,
Me korrkornake dukhenge
Pe mo iljo
Džuvdimahko habor suven.
Thaj, gija, paše e teharina traji,
Ćuće kamlije,
Korrkore čhudino
Te xav thaj armaja dav,
Zor te hi ma,
Kava trajo zuralo...
Mi Romi
Jesmo li od cvetvova
Napravljeni?
Mi Romi...
Ako jesmo, vetar
Će nas uvek nositi,
U danima teškim živi da ostanemo.
I na našim putevima
Skrivanje će nas naučiti,
A i cvetni prahovi
Naučiće nas
Da po našem rođenju,
Da po našoj smrti,
Na nebu gluvom,
Gde samo vetar fijuče
I dok smo živi progoni nas....
Oči
Moj glas
Tvoje oko
Odavno je zagledano u moje,
I osećam
Kako se moja ljubav prosula
U vodu, koju ne mogu da stignem,
A ona mesecima otiče,
Takav sam,
Stvaran a mrtav,
Kao moj jezik ismejan
U danima kada sam voljen bio
Bar deo mene da se vrati...
Biva to u vremenu
I Star Rom
priča:
Biva to u vremenu rađanja
zvijeri u mojoj šatri.
Nekada,
po rumenim obrisima
mojih istina,
zadjenute bjehu Romkinje
sa božjim strahom u njedrima.
Sada,
vrijeme se otima iz čerge...
lice izujedano
razvlači osmijeh,
što ljepše
da otpjevamo priče...
U ponoć svjetlost da oživi.
II
Kad prestane tužna
započinje ciganska pesma.
Mati se uhvati oglodanih daira,
a oca više nema.
U mraku bi mogli
jedni na druge ličiti
- da pesme nije.
Zagrljeni smo mrakom.
iz tišine rađa se novi otac.
Ima i nemoći,
i plača,
al'niko ne otvara vrata...
Kad usahne tužna
započinje ciganska vatra,
u ponoć očiju
svetlost
i mir niz polje
ka paklu duše kreće...
