Tomaž Šalamun [1]

Bebe (su smrznuti oluci iz podzemlja)

Sarajevske Sveske br. 47-48 [2]

prevela sa slovenačkog Ana Ristović

Porod, Bosie!

O, ti, blesava kravice.
O, ti, blesava kravice.

O, ti, blesava kravice.
Od crnog srca si.

O, ti, blesava kravice.
O, ti, blesava kravice.

Umrla taština? Odšrafi svoju glavu,
presadi svoju glavu. Zalivaj je

pirinčanim zrnima. Onima koja odu pod
orman i nikad ih više

ne izvučeš napolje.
I, tako se stvori kolo.

Vreme ističe.
Jašemo srebrninu.

Miklavž! Staljinov ukus je glup

U šest idem u bioskop da gledam
Volgu, Volgu, film

koji je voleo Staljin. Prozori su od
porcelana, ja nisam od

porcelana. Vreme je uvek
inkognito. Drvar, mrest,

šta imaju zajedničkog sa žabom koju
sam juče gledao na slici

u zoološkom vrtu,
kada sam bio tamo

sam, kao dete kada sam, kao
nekad davno, opet video slona,

kamilu, vodenjake, lemura.
Heraklit je gladan.

Imena su bore na panjevima

Komandni moskito ugrabi iz pošte
stalak i s njim se vozi po

gradu. Mine ubijaju teritoriju.
Prekrij me gazom i

vazelinom. Zamenjujem zebu i
dživdžanku. Volim

srne koje stoje u vodi u noći
kresova. Vajam i druge

životinje. Dižem paprat. Izviđači
peru termose mahovinom.

Subjekti koji su još do malopre imali
ime, cvile. Gde nestaju

takvi subjekti? U mračnu noć
šupljine prskajućih slatkiša?

Mi chiamo Mafalda.
Stojim na obali i gledam ljude.
Konji. Bezoblične glave.

Oblici smrti

Visina stene je Arčigajevo grlo.
Traktorom samo ako su

obruči golog lepena nad njom.
Grlo je ona.

Domaćica. Zuriti u meso
domaćica. Zvezda -

milost. Presaviti papir kao
japanski vrt. Celac je

samovoljan. Obrisao mi je kožu.
Pokretima ne poniremo.

Pokretima se dižemo. Utvara leži
duboko u parčetu uglja.

Gde logoruje vrč.
Reci mi, gde logoruje vrč.

Zagrljaji

Kroz pukotinu, recimo, da su bili
lančići i na rukama i

nogama, ne pogađaš celog
kosa. Obično se

uplete kakav vihor. Srne se
šire sa staklom,

jer im treba protiv požara. Ali i
paprat napreduje sa vizir kačketima.

Ponekad da, ponekad ne. Ponekad i da i
ne. Dugmeta menjaju položaj,

ti si moj rabelj. I, šta stvoriš?
Planetu. I šat na toj planeti?

Palme. Kada raširiš ruke kapci
ti se suše. Svetluca kiša.

Percy Shelley

Leglo ima noge i stope.
Kolena, listove, noge i

stope. Šta hoćeš, slameni
čoveče? Otoman na

sofi, zgodno prase?
Lako te je četkati. Gore,

gore plamene. Poljubio
sam voz i svaka

pastrmka koja se rodi sa
tri oka

božji je dar. Direktori
su sami dizali

malter čekrcima. They're
lovable and giftable.

Orgije

Zverski su mi izbrusili cigle

Zverski su mi izbrusili cigle.
Koga metodično izradiš, bije
zvon. Usta mu iskriviš. Smreke ne,
biljke se dodiruju. Ovalne crte, uho
sove. Odron se postavi kao
pelerina, ljudi podižu sedišta.
Zubati točkovi, sveta Eulalia,
život je dobar. Dođi, trčimo.
Beba kroz rešetku puzi u
toalet. Tvoje telo i obruč na hlebu.
Parsifal meša brašno i pepeo. Princip,
obavijem šal oko vrata. Dolazi
s leva. Ružim. Kruška. Ivan
otvara oko, ne budi se. Keks smo jeli
samo pod vodom, da ne bi krckalo.

***
Ha! Your sprezzatura eats my eyes.
Bombole (nekadašnje, suzdržane)
imaju blizance. Povijaju blizance.
Džon popravlja kamin, David
putuje, ja idem u Aziju. A ti,
zrikavče, tuci svoje
granitne kocke. Azija je ogromna.
Više nego što sam zamišljao.
Zamišljao sam kofer sa ružom,
a ovde su u tri reda. Azija je
ogromna. Više nego što sam
zamišljao. Đoka je surfovao, tu i
tamo. Ja sam jeo biljke i
verao se po drveću i još uvek me boli.

Led i sneg i martovsko sunce

Breskva si i teror.
Dug hodnik. Dug hodnik sa ugljem.
Travu podižeš.
Stene podižeš.
Nebo podižeš.
Pljosnat sam, izlizan, sirot.
Bolkonskog uviješ u maramicu i
za njim me iznutra očistiš.
A ja tebe. A ja tebe.
Divokoze među slapovima skaču s polica.
Devojčica si.
Moja Anica Spavalica.
Tvoje trepavice su kao dirndlovi.
Lutkica i jastreb. Dve prtine.

Menuet za opkladu

Žabica je izumela brzu poštu.
Neko drveće zna za steznike.
Drugo drveće ne zna za steznike.
Zar nije bolje: neko drveće zna za
steznike, drugo ne. Ne.
Plen lovi lisicu.
Lisica povraća.
Malarmé je nekoliko godina u kolenu imao parčiće cigle.
Onda ih je rasuzio.
Niko nije vreo.
Stene su bestežinske.
Dolazi neko od važnosti.
Nasloniću ga na krušku.
Žabica je izumela brzu poštu.

Šempjo*

Kljunovi lađa prolaze crvenim žilama,
zaobličeni i zatamnjeni crvenom solju.
Grafiti su crni. Vidiš li moje površine?
Vidiš platan, palme, kesten?
Ja sam sneg. Ti si juriš.
Okrećemo se. Mrav je podlegao.
Psu se viče, zitto! zitto, Febus!
Zitto! zitto, Febus! Jedini ti,
Febus, smrdiš u hotelu Giardinetto.
Žute ruke u vodi. Plodiš se.
Gugućeš. Slina se sklanja
gondoli. Dođi, Febus. Nisam više
ljut na tebe. Jačaš kad ne večeravaš
gladnice. U kutiji je srce kurva.

Pismo koje neće pročitati Masarik

Krunisao sam bačvicu i rekao joj
nina, nana, moj jezik je
sladak. Miris je govno zrikavca:
skarabej. Zvoniče, osveštavam te,
zvoniče. Litije stavim na posečen
prst. Očna jabučica će se otkotrljati u
pidžami. Skakati od stepenika do
stepenika. Kvadrat će
porasti od žalosti. Mali udar u
romb. Slomljeni krug.
Paprat, zašivena na Singer mašini.
Plečnikovo kamenje lizati na
Hradčanima, Alisa.
Tu sam, gde je moje ime.

Isprskali su Katkinog školskog druga

Nostradamus je bio posut kostima,
dok ih nije izgazio.
Sunce je zanjištalo brdo,
Jan Cvitkovič je napravio buzdovan.
Bunjuel si, Bunjuel si.
Osećaš i matovilac.
Prvo ti ližem očne kapke,
onda te uzimamo kao
glutaminazu. Štrikovi će se spustiti s
bombola i pokopati hodočasnike.
Otac će ući u razred.
Biće bled. Otkupio si ga. Jesi li
video gde su posadili slona?
U mesto. Tamo gde je Vedova spavao.

Kiša u Kaselu

Biti od kesera i imovine i imati
dva para stezaljki.
Moliti udubinu.
Ponoviti to kao prvi stih.
Sebe i tebe umiti u potočiću.
U pogledu krila na maslu.
Prozirnih krila na maslu.
Umivenih dimnjaka u Éstaquu,
kada se umasti i
nek vrti nebu u Arlu među
patuljcima, njivama i blokovima.
Jegulje imaju glatku kožu.
Japanci nose torbe i
Patrik Vajt voli ljude.

Ići na putokaz

Verski ludak mlatara nožicama,
ne smem više.
Verski ludak mlatara nožicama,
ne smem više.
Blokovi su žuti, od polivinila,
debeljuškasti. Mi, ljudi, umiremo. Tu
nije potreban asteriks. Tu nije to: I ask
you, ne l-ji ne r-ji Japance
i Kineze. Sama bela pečurka,
mrena. Životinje su plodne.
Da. Da. Od belog luka, od ráduhe, od
čega još sve ne? Izlaska sunca.
Dimiti se na krovu. U lokvanju se
presvlačiti i sušiti kosu.

***
Moje koščice vole
tvoje koščice.
Sjajan osećaj.
Nad nama raste cveće.
Ljudi cupkaju.
Jedni imaju mokre cipele.
Pale sveće i mljackaju.
Čedni su. Naše
koščice – potpune kukumavke.
Ako ih iskopaš iz
zemlje, nikog ne
plaše. They're sacred
bones. Ossa sacra,
mamma mia.