Ljatif Mufaelskoro Demir, Demirov Sabri, Neđo Osman

Antologija Romske Poezije- Makedonija

Sarajevske Sveske br. 39-40

Ljatif Mufaeleskoro Demir

Barothan

Što mi ostana od
Barothan?

Gnevot isturen vrz železoto,
odot po kalta i trnjeto,
pletenjeto na životot
odzemen od mladite prački,
lagata deka sum od krv,
topliot ogan na tigrite,
dlankata podadena za grst žito,
igrata za zaborav,
lošite oči na kobrata,
pesnata na majka mi
za lulkata kraj rekata,
večnata žed po vistinata,
kricite na razdelbata
i....
večtnoto talkanje
i....
venoto veruvanje
deka sum od
Barothan!

Barothan

So angjum taro
Barothan?

Holi čhordi upral o sastrn,
džajbe ki čik thaj kare,
dživdipaskoro katlibe
lelo taro terne rovlika,
o hovavibe kaj sijum taro rat,
i tati jag e tigarengiri,
i palma dendi hari giveske,
bisteribaskoro khelibe,
o bilačhe jakha e kobrakere,
i gili me dajakiri
baš i kuna uzal i lej,
savaktengiri truš pal o čačipe,
o čhingara ulavibaskere
thaj...
savaktengoro phiribe
thaj
savaktengoro pakjavibe
kaj sijum taro
Barothan!

Bez stop

Samo vo našiot
nezagraden dvor
možeš da vlezeš
bez da te zapre
lavežot na kučinjata!

Samo vo našata
široka duša
možeš da otvoriš
strast
bez da te zapre
čovečkoto – ne
od dnoto na bunarot
presušen od zloba.

Samo na našata zamislena
mega
možeš da postaviš
kamen
bez da te zapre
Mislata
što go graniči
moeto od tvoeto!

Mesečinata na Romite

I nie, Romite
mesečina imame.
Vo četiri boi.
Gi ima vo Svetov!
Site!
No, i gi nema!!
Ako rečeme deka i nie gi gledame!!!
Ako pak rečeme deka se naši?
Mrak ke nastane.
Prv kamenot što včera go pomestiv...
Ke me izdade!
Mrakot ke me izede!!!
Mu vetija deka mesečina
so četiri boi ima!
Samo da ne pomisli
deka boite gi gleda!
Mu vetija deka za kral
večen, Fluj Polovina, ke go narečat,
so venec od mesečevi boi,
četiri,
carstvo nebesno ke mu dadat!!!

E Romengiri luna

Thaj Amen, o Roma,
Luna isi amen.
Ko štar koloria.
isi asavke ko sumnal!
Sa!
Numa, than nane!!
Te phengjem kaj si amare?
Tunjariko ka ovel.
Avgo o bar so erati le phiravgjum...
Man ka pukavel!
O tunjariko man ka hal!!!
Dengje le lafi kaj luna
Štare kolorencar le isi!
Salde ma te umdinel
kaj koloria dikhela.
Dangje le lafi kaj Thagar
savaktuno, Fluj Ekvaš, le ka phenen,
meriklencar taro lunutne koloria,
štar thagaripe deleskoro le ka den.

Bez seme i dom
Ne go poseavte semeto
po voda što plače
i nikogaš rod svoj
što ne vide.
Ne ja kopavte zemjata
po koren što izumira
I nikogaš steblo svoe
što samo grb za nosenje ima
i nikogaš dom svoj
što ne napravi.
Ne ja oplodivte Nea
što samo dimii za
simnuvanje ima
i nikogaš postela svoja
za eden dom ne vrzala.

Demirov Sabri

Ciganska čerga

Kraj bregot na rekata
pod golemite drvja
edna ciganska čerga
gnezdo svila.
Go prekinala za moment
talkanjeto po svetot
za da se zasolni
od nokta i vetrot.
Pticite so svoite krilja
gi kršat suvite granki
što pagaat vrz malite šatori
vo koi bezgrižno spijat ciganite.
Utrinskoto sonce
gi gree bosite noze na decata mali,
momite sobrani gi tolkuvaat
sonovite lažni.
Majkite obleklo perat vo rekata što gi mami.
Starecot kraj dva konja
iznemošteni
plete košnici od granki mazni.
Nokta okolu ognot
site se zbrani
mirizba od jadenja se širat
rakija se pie
i
pesna za roden kraj se vie.

Romani čerga

Uzal i len
telo bare kašta
jekh romani čerga
kheroro kergja.
Čhinavgja taro jekhar
o phiribe upo sumnal
te garavel pe
tari rat thaj balval.
O čirikle ple pakhencar
phagena o puke ranika
so perena upral o tikne care
kolende biakaline sovena o roma.
E Javinakoro kham takjarela
o pernange pire tako čhave tikne
o čhaja khedime vakarena
o sune hovavne.
O daja šeja thovena
an i len so hovavela.
O phuro uzal duj grasta
bitakatime
katlela košia taro ranika šuže.
I rat uzal i jag
sare si khedime
sung taro habe phirela
kapli pes piela
thaj
gili baš o bijamo agar pes gilavela.

Možebi utre

Možebi utre
ke izleze silno toplo sonce
što ke ni ja zgree dušata.

Možebi utre
koga ke se soberat žetvite
ke se najdat izgubenite.

Možebi utre
zorata ke zazori
rosata ke zarosi
srcata ke ni gi stopli
tagata ke ja zaslepi.

Solzi

Kapat doždovni kapki
edni po drugi
po liceto činiš brazdi brazdat.

Tie golemi solzi
što kažuvaat se,
ne zanat da zaprat, da presušat.

Kapat poleka
bolkata ja krepat
duri do kolena činiš tečat.

Nekomu možebi taga ke stivnat
nekomu pak taka vistinata
vo oči mu ja pokažuvaat.

Kako što vetrot se viori,
taka solzi oči vodenuvaat,
kletva zborat i proška nosat,
srekata i smeata
za potoa od niv da se rodat.

Utrinska rosa

Odiš bosa
so rasfrlana kosa
po utrinskata rosa
so sonlivi oči
od son topli.

So razgoleni gradi
kako ljubov vo priroda da baraš
poleka se dvižiš
nežna i sama.

Omaen do tebe sum veke
o ženo, vo pregratka te imam
i neznaejki za svoja
nevesta te zemam.

Poveke ne odiš sama
nautro bosa
sega se budiš kraj mene
kako togaš vo utrinskata rosa.

Neđo Osman

Da budeš ili da ne budeš Cigan si

Da si prvi
da si poslednji
da oreš
i kanale da kopaš
i ruke da ljubiš
i vino da točiš
i okolo naokolo da trčiš
u kolo nikad ne možeš
i opet na kraju
Cigan si

Da si prvi
da si i poslednji
da guraš
i nosač da budeš
i da sviraš
i da lepo pevaš
i u srce da diraš
i okolo naokolo da trčiš
u kolo nikad ne možeš
i opet na kraju
Cigan si

Da si prvi
da si i poslednji
i snegove da rastopiš
i parkove da ozeleniš
i vodu da nosiš
i kao ptica da igraš
i okolo naokolo da trčiš
u kolo nikad ne možeš
i opet na kraju
da budeš
ili da ne budeš
Cigan si

Gospodin prosjak

Pustite psa iz ruke
skinite cilindar sa glave
gospodinu prosjaku

Jedan cent u violinu bacite
dajte mu neka se napije
neka vam lep dan poželi
sa pesmom odsviraće vam
život svoj ciganski

Dan za jedan cent
gospodin prosjak moli

Nemojte otići
promeniće pesmu
koja ga vodi u ludilo
ostanite
ili možda
dajte mu još da pije
imaće želju za život

Za još jedan dan
i jedan cent
gospodin prosjak moli

Patrin

Vakerav kerdo te ovel
vi e devlestar vakerdo
o kamipe nashti ovel ulavdo
Patrin
sovel dav leste
me vileste
ko sa purane kashta ko svesha
me kamav
Patrin
sovel dav mande
tere anaveste
ko sa asvale panja bare

Patrin
vaker va

O duvaria kashuke
nashti shunen
vudara putrav
golege
so ni shunen
golege
Patrin so olen nae
Patrin
pal tu me jakha astare
soske jasva nae
toro chumiba chuminav
te bala astarav
o chuchija so ucharen
me voshtendar kerde

Patrin
te nanaj kidjal
phande mange vudar
mo mangipa tasav.

Ma dara Romestar

Ma dara Romestar
ki palma vov dikhel
krisipa toro ka vakarel
beršenca te djivdine.

Ma dara Romestar
arman tut ka del
barvalo te ove
terno te ačhove.

Ma dara Romestar
kašta ka pharevel
love nae tutar te lel
mol leske te dingjan
vi ko jakha les te dikhljan.

Ma dara Romestar
vov rikonestar našel
rat našti dikhel
manuše našti mudarel
amal vov rodel

Ma dara Romestar

Nae loko Rom te ove

Puča man soske
na asava na
sar angle naisum
ma puč
kidjal te devlego
so ko vilo man isi
ni maj ma puč soske phirav
ma puč

Nae loko Rom te ove.

Beng mange vakeren
melalo hem djungalo
ma puč
o suno tari dar našti sovel
pal mande sal even avel
me bašlav na so mangav
bašalav o ruva te na aven
bašalav olen te sovjarav

Pućeja man sar ponaodori
šaj e romni phurani
pe asvenca
šaj dukhenca
mange bah te anel

Nae loke Rom te ove

Ki meri daj
ki Indija bičhalen man
nikana nadjanen
soske bašalav
nikana napučen
sar sijum.