Ana Stjelja

GLAS IZ PUSTINJE

Sarajevske Sveske br. 49-50

– Tragom saudijske poetese El Hanse –

Neznanje rađa predrasude. Što je neznanje veće, to su predrasude brojnije. One su poput korova koji zahvata plodnu zemlju, i koji se teško može iskoreniti. Iako za mnoge, žene u Saudijskoj Arabiji predstavljaju samo prilike u crnom (žene „primorane” da nose nikab ), te obespravljene žene, kojima su uskraćena mnoga prava i „zadovoljstva” koja druge žene Evrope i sveta odavno uživaju, ipak, ti isti, ne znajući istoriju i kulturu ove velike zemlje, takođe ne znaju ni to da je Saudijska Arabija još u 7. veku, iznedrila jednu vrsnu pesnikinju. Ovaj podatak govori mnogo. Istinska sloboda je zapravo sloboda govora, sloboda da se iskažu najdublja ljudska osećanja. Sloboda se krije u srcu i duši, u mislima i intelektu. Nju ne mogu sakriti niti je „zabraditi” nikakve odore. Ta sloboda, ženama Saudijske Arabije, svakako nije uskraćena, štaviše, ona potiče još iz doba pre i za vreme proroka Muhameda i neguje se sve do danas kada se rađaju neke nove generacije svetski priznatih saudijskih književnica, poput Badrije el Bišr (1967).
Godine 575. u centralnoj saudijskog oblasti Nadžd, u veoma imućnoj porodici, rođena je pesnikinja Tumadir bint Amr ibn el Hart ibn el Šarid el Sulamija ili kako je u istoriji arapske književnosti poznata, El Hansa. U doba kada je ona živela, dakle u predislamsko doba, koje je pretežno bilo obeleženo ratovima sukobljenih plemena, žene–pesnici pisale su elegije. Dodeljivana im je uloga onih koje treba da ispišu lamente nad smrću svojih najmilijih, te da ih izvode javno, kroz recitovanje. U ovom segmentu, rana arapska poezija, dosta naliči srpskoj narodnoj epskoj poeziji. Dok su muške glave ratovale i ginule za slobodu, žene su patile i tu patnju izražavale na najpotresniji način. Poput majke devet Jugovića, i saudijska pesnikinja, El Hansa, skrhana bolom, tuguje za svojom ubijenom braćom, te sinovima, opevajući ih u svojim vrsnim elegijama.
Biografija ove znamenite saudijske, ujedno i najveće književnice arapskog sveta, otkriva vrlo zanimiljive podatke o njenom životu. Naime, 629. godine, pesnikinja El Hansa, upoznala je proroka Muhameda, koji je, prema nekima izvorima, bio impresioniran njenom poetskom umešnoću, vrednujući je više i od velikog pesnika klasične arapske književne tradicije Imru’ el Kajsa. Nakon tog susreta, El Hansa, iako rođena kao nemuslimanka, preobratila se u islam. Neki izvori, pak, tvrde da se pesnikinja, nakon pogibije oba brata, predvodeći jednu grupu, uputila u Medinu i tada preobratila u islam. U njenoj biografiji se krije i potresna priča o pogibiji dva brata, te sva četiri sina. O njihovoj smrti, spevala je elegije koji su osvojile srca arapskog sveta a njoj donele slavu i priznanje.
Njen savremenik, čuveni arapski pesnik, jedan od poslednjih iz preislamske ere, El Nabiga (u značenju «genije»), osim što joj je nadenuo ime El Hansa (u značenju «prćastog nosa» ili «gazela»), o ovoj saudijskog poetesi, rekao je: „El Hansa je najbolja pesnikinja među džinima i ljudima”. Postoji i anegdota po kojoj je El Nabiga, pesnikinji, uz jednu pošalicu, uputio i ove reči: „Da mi pesnik El Aša nije recitovao, rekao bih da si ti najveći pesnik u Arapa. Ali, ti si svakako najveća među onim s grudima”. Na to mu je El Hansa, vrlo lucidno i otresito odgovorila: „Ja sam takođe najveći pesnik i među onim s testisima.”
Poetsko stvaralaštvo ove saudijske pesnikinje čini Divan, zbirka elegičnih pesama koje je spevala povodom smrti svojih najmilijih. Njene pesme su ispunjene emocijama i dubokom patnjom. Koristeći se posebnom metrikom i rimom, El Hansa je elegiju uzdigla na nivo vrhunske poetske veštine. Osnovni pesnički simboli kojima se koristila gradeći pesničke slike su oči, suze, te opisi vrlina njenih najmilijih kako bi ih uzdigla na pijedestal tragično nastradalih heroja. Ona predstavlja prototip sestre i majke heroja koja je i svoje sinove osokolila da se bore i svoj život daju za veru i svoj narod. Još jedna od sličnosti srpske sestre (poput onih u lirskim narodnim pesmama) ili majke (oličene u liku majke devet Jugovića) i arapske majke koju u svoj svojoj snazi i duhovnoj lepoti simbolizuje El Hansa. Pesnički opus ove saudijske pesnikinje, najveći je od književnih opusa svih arapskih književnica perioda klasične tradicije.
U El Hansinom liku i delu naziru se i tragovi feminizma. Poznato da je odbila da sklopi unapred ugovoreni brak i time pokazala čvrstinu svoje ličnosti. Na tu temu je čak napisala i jednu pesmu. Dakle, njena sloboda, bila je više nego osvojena, bila je potpuna.
Saudijska te arapska ali i svetska poetesa El Hansa, umrla je u Nadždu 645. godine. U savremeno doba, njeno ime, vezuje se herojstvo žene, odvažnost i smelost. Brojne su knjige u kojima se njeno ime spominje u ovom kontekstu ali i u kontekstu prelaza iz preislamskog u islamsko društvo, oblikovanje individue u skladu sa novom verom, te u onom umetničkom kontekstu, u kome se ona ističe kao vrhinski poetski stvaralac kome gotovo da nijedan pesnik muškog roda ne može da parira. Njen Divan, dobio je svoj engleski prevod 1973. godine, a za njega je zaslužan Artur Vormhout. Zanimljiv je podatak i da jedna škola za devojčice u Dubaiju nosi njeno ime.
El Hansa je inspiracija za muslimanske žene, ona je simbol majke mučenice ali i strastvene umetnice koja slobodno stvara, a ponajviše izaziva divljenje te zaslužuje poštovanje jer se za svoju slobodu sama izborila, jer ju je velikim poetskim darom, snagom svoje volje i istinske vere, u potpunosti zaslužila.

EL HANSA

iz Divana

prepev s engleskog: Ana Stjelja

SUZE

Pre smrti tvoje, za mnogima, suze lila sam
otkad ti umro si, suze svoje samo tebi dala sam.
Drugima sam dopustila da uteše me
al’ sad je žalost još veća, u srcu mome.

VREME ME JE NAGRIZALO

Vreme me je nagrizalo, razjedalo i raskomadalo
Vreme me je povredilo, ozledilo i zlo učinilo
i odnese muške glave moje što zajedno umreše,
sve noći moje besane postaše.
Oni ne behu utočište zlikovcima
kao što ni sunce nije zaklon ljudima.
Konje u galopu videsmo, bliže
i prašinu što se diže.
I konjanike što oštre sjajne mačeve i siva koplja imaše,
mačeve što posekoše, koplja što tela rasporiše.
Pobedismo one koji su mislili
da će večno nepobeđeni ostati
i ko pomisli da će pošteđen biti
greši, jer nikad gnezdo neće sviti.
Mi se klonimo dela nečasnih a goste svoje gostimo
mi u ratu oružje nosimo
a u miru se pamukom, vunom i svilom ponosimo.

O, OČI MOJE!

O, oči moje, lijte suze plemenite!
Zar za Sahra plemenitog suze liti nećete?
Zar nećete liti suze za hrabroga
za vitkoga, mladoga čoveka
što sve vrline posedovao je
da vođa bude, da narod svoj povede?

SINOVI MOJI

Sinovi moji,
u bolovim sam vas rađala,
s ljubavlju odgajala.
Danas, za veru svoju pali ste,
ko kaže da mrtvi ste,
i te kako živi ste!
Živite u slavi,
ponosna sam majka
sinova što su mučeničkom smrću pali.

ELEGIJA ZA BRATA

Smrti, šta smo ti to učinili
da svakog dana novi plen osvojiš ti
Jednog dana, ratnika,
drugog, vođu narodu odana
smrti nepravična, nepravedna,
da nisi takva
ja se ne bih žalila
al’ ti one vrle sebi uzimaš
a nama budale ostavljaš.

DA SAM SAMO OD TUGE UMRETI MOGLA

Duga noć, nimalo mi nije
dopustila sna
nakon što vest strašnu čula sam.
„Umro je sin Amiraˮ−
glasnik zavapio je!
„Ubijen jeˮ!
Da sam samo od tuge umreti mogla!

Okrutno doba, skrhalo me je.
Patnje su dobre kad život treba da uništi se.
Junak poput mog rođenog,
učiniće da se i one najsuvlje oči
suzama ispune,
da dušu bezdušnog rastuže.

Brata, imala sam ja
beše lojalan svima
koji su ga pratili
hranio je one koji su gladovali,
na bojnom polju borio se
u ratu, bljesnuo je
poput sjajne oštrice mača.

Šta sam ja u svom veku skrivila
da patnjama budem predana,
jesu li sva ova zla
samo na naša pleća pala?!

O SVOM BRATU SAHRU

Nijedan dan tužan ne beše
kao dan kad Sahr napusti me.
Sladak a gorak za sva vremena.

Sahr beše gospodar naš, glavešina.
U zimu, gozbu je pravio,
svud nas je predvodio
kad gladni bili smo, on je lovio
Sahr beše naša vodilja
poput planine na čijem je vrhu
vatra založena.

Stamen, lica savršena, pobožan bio je
u strašnu zoru u ratove kretao je.

Zastave je nosio,
rod naš branio,
zborovima svedok bio,
vojske predvodio,
kamile žrtvovao,
bio sklonište za potlačene,
oslobađao zarobljene,
pomagao ranjene.
Kažem, da na svetu celom
ne postoji niko kao što je on!