SRETEN UGRIČIĆ

je pisac, filozof, konceptualni umetnik, bibliotekar, astronom. Autor deset knjiga (romani, priče, eseji, teorijski tekstovi). Upravnik Narodne biblioteke Srbije od 2001. do. 2012. godine. Prvi disident postđinđićeve ere u Srbiji. Ne pristaje. Uznemirava. Njegova subverzija je, kažu, lek. Kažu i da je svaki lek, međutim, pomalo i otrov. Kad piše, služi se svim sredstvima. Na primer, telepatijom. Na primer, golicanjem. Piše o ženama, o Bogu, o najvišem dobru, o odrastanju. Piše o jeziku, o uverenjima i sumnjama, o nebu, o opraštanju. Piše o nemogućem, jer sve najvažnije i utemeljujuće za nas živi u nemogućem. Piše o fikciji i nefikciji, i o njihovom prožimanju, interakciji, antinomijama. Piše o čemu mora. Piše na sve ili ništa. Hoće da otkrije o čemu govore najlepše i najdalekosežnije i najogoljenije rečenice jezika na kome piše, a koji ima sedam imena. A kad se povuče da čita, to nikog ne ostavlja ravnodušnim. Tvrdi da je čitanje kao zaljubljivanje: izdaja svega u što smo do tad verovali. Takvo je i pisanje. Takvo je i mišljenje. Kad mišljenje, pisanje, čitanje i zaljubljivanje ne bi bili baš takvi, ne bi ih ni bilo. Živi u inostranstvu. Život je inostranstvo. Umetnost je otadžbina.