SADEG HEDAJET

(1903-1951) bio je „pravi začetnik moderne persijske književnosti“, jedini iranski pisac koji je stekao veliki ugled van granica svoje zemlje. Proučavao je iransku kulturu i istoriju, bio je upoznat i sa književnošću zapadnih zemalja (bio je vrsni znalac francuskog jezika). Uzimajući u obzir društveno-političke probleme vremena u kome je živeo, Hedajat je oštro kritikovao autoritarnu vladu Reze Šaha Pahlavija zbog čega su njegova dela bila cenzurisana i zabranjena u Iranu. Njegovi romani i kratke priče prepune su ljudi koji svojevoljno postaju nesrećni i usamljeni, oni su stranci u svetu koji donekle podseća na „nestvarne kulise pozorišta ili nekog sna“. Kao emigrant živeo je u Parizu, gde je i izvršio samoubistvo, otvorivši slavinu za plin. Pisao je romane, drame i kratke priče, mnoga dela su mu prevedena, a njegovo najpoznatije delo je roman Slepa sova (1937) u kome se narator obraća senci na zidu koja podseća na sovu; senka zapravo predstavlja smrt kojoj se narator predaje, paralisan svešću o usudu koji ga čini bespomoćnim.