BOJANA STOJANOVIĆ PANTOVIĆ

(Beograd,1960), redovna profesorka na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kritičarka, esejistkinja, pesnikinja. Predavala honorarno u Beogradu, kao gostujući profesor u Ljubljani, Halleu, Berlinu, Hamburgu i Wroclawu. Prevodi sa slovenačkog i engleskog jezika. Bavi se komparativnom južnom slavistikom i ekspresionističkim pokretom u evropskom kontekstu. Objavila je sledeće knjige: Poetika Mirana Jarca (1987, na slovenačkom); Linija dodira (1995), Nasleđe sumatraizma (poetičke figure u srpskom pesništvu devedesetih, 1998), Srpski ekspresionizam (1999), Srpske prozaide (antologija pesama u prozi, 2001), Kritička pisma (2002), Morfologija ekspresionističke proze (2003), Raskršća metafore (2004) i pesničku zbirku Beskrajna (2005). Priredila je desetak knjiga, a sa M. Đorđevićem je prevela i izbor iz poezije Aleša Debeljaka Skice za povratak (2002) sa pogovorom. Stalna je kritičarka lista »Politika« za savremenu srpsku poeziju. Dobila je sledeće nagrade: Milan Bogdanović (2000) za najbolju novinsku kritiku, Isidorijana (2000) za esejistiku i teoriju, te Gordana Todorović (2005) za celokupno književno delo. Živi i radi u Beogradu.