Goran Samardžić

ŠUMSKI DUH

Sarajevske Sveske br. 03

Sad je doš’o red da Danijel posjeti nas. Smatrali smo ga svjetskim Čovjekom kome je urođeno da se iznenada pojavljuje i nestaje.

Dijana je u svim prilikama bila odsutna osim kad treba vidjeti brata. Dok su bili mali u isto su vrijeme spavali i bili budni; Čak su se zajedno i razbolijevali. Činilo se da je u stanju i iza ćoška osjetiti kako nailazi.

Još prije nego što je pozvonio Dijana se ukoČila. Stala je kraj vrata i Čekala. OČi su joj se uvećale od uzbuđenja. LiČila je na mjeseČara koga je opasno buditi.

Danijel je malo odstoj’o u okviru vrata. Čitavom pojavom je govorio: “Evo me, divite se. Lep sam k’o slika i slobodan. Baš me briga šta komšije misle. Vagina je dosadna i smrdi, a penis je lep”.

Onda su se zagrlili. ZakaČili su se jedno za drugo kao dva ČiČka. Nije se znalo ko je koga više poæelio. Mog’o sam je oteti svakom osim njemu. Njihov savez je zapoČeo još u majČinom stomaku.

Danijel je izgled’o normalnije nego što smo navikli. Za promjenu obuk’o se kao muško. Izdavali su ga nokti s kojih nije skin’o lak, a i naČin hoda. Bilo je æalosno kako se upinje da liČi na muškarca.

Moji roditelji su se Čudili. Plašili su se izuzetaka, osim kad zavladaju. Moralo im je nešto zasmetati mnogo puta, pa da to uzmu za normalno.

Kad je Danijel poČ’o da pije kafu i puši, otac i majka su se ukoČili. Ženi zakljuČanoj u Danijelu trebalo je malo da se ukaæe. DugaČka cigareta sa zlatnom omČom lijepo je pasovala uz njegove prste. Pokaz’o je kakva bi djevojka bio. Mog’o se zamisliti na svim mjestima gdje se na brzinu lovi. Dim što ga je otpuhivao ošamutio je moje roditelje. Oni Čak nisu ni pušili. Samo su se Čudili što drugi puše.

Tu noć sam obuk’o trenerku i izašao da trČim. Dijanu je Danijel odveo kući. Nije joj bilo dosta što je moja djevojka. Osjećala je potrebu da bude neČija sestra, a i kćerka. U zalog je ostavila svoje stvari, pa i veš. Jedne od tih gaćica što mogu stati u šaku od muke sam saævak’o. Post’o sam gaćoæder.

Dok sam trČ’o razmak između mene i mog problema se povećav’o. Već na mostu, na kome su kad mi je bilo sedam godina demonstrirali studenti za koje je otac ludaČki navij’o æaleći što nije mlad, bilo mi je lakše. Otac se noseći me u naruČju popeo na jedno mjesto da ih bolje vidi. Vjerov’o je u sve sile, pa i u ovu. Radovalo ga je kad duva vjetar, pada kiša il’ snijeg, peČe sunce, kad grmi, a munje na nebu liČe na pukotine u porculanu. S visine, studenti su liČili na talase, a milicija i vojska na stijene.

Umjesto u masu, ja sam gled’o u oca. Divio sam mu se što je lijep. Moj otac je imao lice i vrat kakve vole vajari. Crte su mu bile jasne i poštene, a pogled određen. OČuv’o ga je još od ratnih vremena.

Iz mase je huČalo k’o iz dæinovskog dimnjaka. LiČila je na ogromno grlo koje pokazuje jezik i krajnike. Po ocu se moglo ocijeniti da moæda ima i mrtvih. Više me uzbuđivalo da s njegovog lica Čitam šta se dolje događa, nego da sam gledam.

Moj je otac bio uČesnik svjetskog rata. Naš’o se na strani koja je pobijedila. Toliko se namuČio, nagladov’o i nastrahov’o da nije shvat’o da neko moæe u miru osjećati bilo šta osim sreće. Za njega je kolektivna i individualna sreća bilo najveće hvala što se duguje onima koji su za nju pali. Ustajanje u rana jutra, šmrkanje i polivanje hladnom vodom, brijanje i laka gimnastika, postali su ritual u koji nije uranj’o samo on, već i ja što ga slušam. Tako okupan i oČeliČen, hladnih i najeæenih obraza, prilazio je da me poljubi, al’ s praskom, da ne pomislim da je oštrica s kojom voli tupa. Prije nego što bih nastavio da spavam, mislio sam kako je dobro što ga imam.

Svega sam se sjeć’o u trku. I mase, i našeg osmatraČkog mjesta, i oca, Čiji će stisak popustiti jednom kad umre. Tješio sam se vremenom u kojem za Dijanu nisam znao.

Poslije svakog pretrČanog kilometra bilo mi je bolje. Čulo se samo kako duboko dišem. Skren’o sam prema hotelu “Jugoslavija” i svom snagom preko trave grabio naprijed. Kroz pore na koæi istiskiv’o sam duševne muke.

Hotel je postaj’o sve veći i veći. Pit’o sam se kako bi na ovo Čudo s hiljadu soba i salama što blješte gledale divlje æivotinje. Opet sam im zavidio na æivotu.

Hotel “Jugoslavija” je zdanje koje je dok je bilo gradilište æeljelo da premaši sve okolo. Valjda zbog te æelje usađene u temelje, hotel je post’o sve osim lijep. Više je kvas’o nego rast’o.

Zaustavio sam se pored zatvorenog bazena. Laktom sam obris’o paru da vidim šta je unutra. Moralo se nešto raditi, pa makar to.

Prvo mi je zapela za oko savršeno glatka i plava površina bazena koju su s dna osvjetljavali reflektori. Izgledala je k’o da se po njoj moæe hodati. Zbog bijelog mermera i ukrasa od gipsa bazen je podsjeć’o na hram gdje se moli ćuteći.

Iz svlaČionica iziđoše dva Čovjeka i dvije djevojke, s peškirima preko ramena. Tek se iz bliza vidjelo da su muškarci Japanci. Djevojke su na sebi imale kostime boje friškog mesa i potpuno iste kape za kupanje. Nosile su Čaše na Čijim rubovima su do kore bile nasukane kriške limuna. Presijavale su se od pomade. Crvenu, gustu teČnost u Čaši zamišlj’o sam kao uæasno slatku.

Odmah je poČelo da mi bude krivo što nisu moje. Oznojen i ugrijan od trČanja æudio sam da skoČim i zabijem se u djevojke. Mislio sam kako će Japanci otići Čim prospu svoje sjeme, a ja ću i dalje biti tu. Moju ozlojeđenost pojaČalo je to što djevojke uopšte ne znaju da postojim.

Popadali su u bazen i sve upropastili. Prvo su skoČili muškarci, a onda æene, zabivši se u vodu kao koplja. Vidjeh ogrlice i vijence od pjene koje prave ljudi dok se brČkaju. Japanci su pucali po vodi šamare i nogama je gnjavili. Veselili su se onome što će raditi djevojkama.

Sjetih se riba i ostalih morskih stvorova što plivaju kao uz najveliČanstveniju muziČku pratnju. Njihovih boja, građe i raznovrsnosti o kojima ljudi i uz najpomodnije ruho mogu samo sanjati. U tom trenutku æelio sam biti riba koja jedino osjeća kad je gladna i kad joj se spava.

Japanci su sve radili u isto vrijeme: skakali, plivali pa i dirali djevojke. Nabili su ih u ćošak bazena i hvatali pod vodom. Upinj’o sam se da vidim djevojke. Bile su ozbiljne. Onda su svi skinuli gaće i pustili ih da plutaju po vodi.

Kroz staklo sam ih mog’o vidjeti, al’ ne i Čuti. Zbog boljeg pogleda sam s više mjesta obris’o paru. Sad sam za svaku pozu im’o po jednu osmatraČnicu. Nisam bolestan, ali mi prija da gledam u ljude koji misle kako nešto tajno rade.

Jedan Japanac je izaš’o iz bazena i oklizn’o se. Pao je na leđa i ost’o malo tako.

ČuČn’o sam i s dva poteza naČinio još jedan prozor u pari. Dijelilo nas je samo debelo æilavo staklo išarano stigmama vode. Nikad iz takve blizine nisam buljio u Čovjeka druge rase. Bio je boje zemlje, star i mršav, s koæom otromboljenom, k’o da nije narast’o da je nosi. OČi su mu bile crne, kose, nalik na košpice iz lubenice. Gledali smo se; nikom ništa nije bilo jasno. Činjenica da sam obuČen, a on go, još je neprijatnije pojaČala razliku među nama. Iz dubine duše sam æelio da se mijenjam s nekim, pa makar s njim.

Mor’o sam uČiniti nešto. Ruke i noge su traæile da nešto s njima radim. Na Času su nam rekli kako su Japanci za vrijeme svjetskog rata bili na strani zla. Odlikovala ih je surovost i fanatizam. U jednom filmu japanski vojnici palicama tuku gole zarobljenike i raduju se što imaju po Čemu udarati. To i nije bio razlog da šutnem u staklo i razbijem ga, ali nisam mog’o da se sjetim drugog.

Čim uradim nešto loše, ja se okrenem i odem. Dovoljno što Činim zlo; ne æelim da me muČe još i posljedice. Tako je ostalo tajna da l’ je ono staklo teško stotine kila ubilo Čovjeka, ili samo palo pored, ranivši ga nekim od svojih šiljaka.

Po teoriji koju sam isprob’o na sebi, lakše je biti dobar nego zao. Dobar Čovjek se okrene i mirno ode. Pospan je od dobrote i zijeva mu se. A zao bjeæi da ga ne uhvate.

Tek sam na mostu stao da se odmorim. Dva puta sam pljun’o u široku crnu rijeku. Bila je spora i gusta. Skoro da se u nju moglo umakati pero i pisati. Jedva da je nešto htjela da nosi. Tom brzinom se u mimohodu kreću i ljudi dok iskazuju poČast.

Ovom mostu sam se divio još u izgradnji. Po cijevima, šinama i armiranim nosaČima znalo se da će rijeku preskoČiti nešto ogromno. Moj razred je jedan od prvih pušten da pređe preko mosta. Nekako se Činilo najpoštenije da most isprobaju djeca u razvoju.

Bilo mi je krivo što sam odrast’o i što mi na sve strane rastu dlake. “Djeco, nemojte marširati preko mosta”, rekla je davno uČiteljica, “inaČe će se srušiti; nek’ svako hoda za sebe”. Poæelio sam da nekom toliko vjerujem.

Bar dvadeset škola je za taj dan iznajmilo djecu da prave guævu i mašu drugu Titu. Bio je ljepši od mog oca. Jedino sam njemu oprašt’o tu prednost ovjekovjeČenu na fotografijama i portretima. I Predsjednik je im’o lice što se zaČas moglo izvajati, naslikati il’ utisnuti na novac. Nudilo se da mu se diviš.

Kad je proš’o mercedes nalik na dæinovsku lakovanu pernicu, u glas smo povikali: TITO, TIIITOOO! Svu snagu za taj dan unijeli smo u bacanje cvijeća i viku. Ta dva sloga se nisu dala tiho reći.

Više me je oduševila dreka, nego to što neko vaæan prolazi. Tito je bio star i umoran. Umoran od obaveze da pripada svima. Lice mu je bilo glatko i ruæiČasto, a oČi plave do bola. Mah’o nam je iz navike, ne iz srca. Sa lijepog lica Čitalo se da mu je svega dosta. S njegove lijeve strane podupirala ga je vazda ista debela æena. I da je bio dæin nije nas mog’o u tolikom broju podnijeti. Pit’o sam se koliko bi mu æivota trebalo da upozna svu djecu koja ga vole.

Bio sam u gomili, zagrađen tijelima i nimalo opterećen pitanjem ko je tu æensko. Posebno mi je vaæno što sam malo veći i jaČi od ostalih. Za mene su djeČaci jedno, a djevojČice drugo. Ne pada mi na pamet da će se jednom izmiješati. Tako male i Čedne teško nas je zamisliti za buduće ljude. Sumnj’o sam da ću odrasti. To se znalo, al’ k’o u napamet i bez smisla nauČenoj lekciji. Pribijali smo se jedno uz drugo da nam bude toplije.

. . .

Nisam primijetio kad sam doš’o kući. Noge su same našle put dotle. Provirio sam u sobu oca i majke. Htio sam se neČim utješiti. Soba je mirisala na naftalin i sušenu nanu. Pod lavinom jorgana disali su moji roditelji. Činilo se kako jedno drugom pomaæu u dubokom spavanju. Zadnjicama i leđima su se doticali. Boj’o sam se da će jednog dana srasti i pretvoriti se u Čudovište što će još više da me voli. Glumio sam siledæiju i fatalnog ljubavnika, a bio sam samo njihov sin jedinac.

Zavidio sam roditeljima što su ostarili i što ih ne muČi ljubavna pomama. Njihove zvijezde iz mladosti sada mirno sjaje, dok se moja i Dijanina sudaraju u nedogledu vasione. Svaki put kad se sretnemo, neko se opeČe.

Ja sam bez nje mogo izdræati nedjelju dana. Čim bi proš’o dan više post’o bih bolestan. Lijeg’o sam u krevet, a na pamet mi nije padala ni hrana ni umivanje. Zaboravlj’o sam da postoji voda.

Jedina stvar za koju sam molio Boga da oæivi bio je telefon. U mojoj kući ta crna sprava od bakelita zauzimala je poČasno mjesto. Još uvijek sam se sjeć’o kad sam je gled’o odozdo. Bilo mi je svejedno da l’ će zvoniti il’ ne. U to vrijeme svi koje trebam su tu, uz mene.

Čim je Danijel otputov’o, Dijana se pojavila na vratima. Kajala se, pa je izgledala nekako manja. Nije joj smetalo što smrdim i što su mi na leđima od leæanja izbile skoro rane. Skinula se i legla pored mene. Od stvari je zadræala samo maramu.
- Kakva ti je to kurvinska oprema, aaa? Je l’ to misliš da si maca s bombonijere, aa?

Strg’o sam joj je s vrata i u dva poteza iscijep’o. Ostavila je maramu da imam na Čemu da iskalim bijes.

- Odakle ti ovo, je l’?
- Od Danijela.
- E sad više nije.
Ali tu kazni nije doš’o kraj. Mor’o sam još nešto smisliti.

To nešto je imalo oblik uda. Bilo je samo dosta veće i jarko zeleno. Moglo je biti tvrdo dok ne uvene.

Kad je njena vagina to progutala poČ’o sam se diviti.
- Životinjo - šapn’o sam.
- Ko mi kaæe - rekla je.

Tako je veliki zeleni krastavac s Kalenić pijace promašio svoju svrhu. Pretvorio se u alatku za uæivanje. Između bola i uæivanja Dijana je izabrala uæivanje. Odigla je kukove i skoro ga pojela. Ostala je viriti samo peteljka.

- Je l’ bar bolilo? - pit’o sam.
Suviše sam se unio u zamjenu za samog sebe. Izvuk’o sam krastavac i s paænjom nauČnika zagled’o joj među noge. Bilo je crveno i soČno k’o kad iz zrele lubenice išČupaš Čep. Kazna tek što je gotova, a sve se vratilo na svoje mjesto. PiČka se opet stisla. Podsjećala je na usta što se dure.
- Nije.
- Ajde sad sve ovo ponovi, ali bolje - rekla je.

Sljedeća stvar koja nas je još više povezala bio je motor: polovni NSU 250, s dva sjedišta na kaskade i s guvernalom nalik na uvinute rogove. Kupio sam ga da je malo obradujem. Motor je bio stariji od nas skupa. Jahali smo ga i mrcvarili cijelo ljeto. Jednog dana se nakašlj’o i stao. Nije više mog’o da nas nosi. Zavladala je tišina u kojoj nema šta da se kaæe. Bio je to stari motor što je zadnje snage istrošio da nam pokaæe kako je lijepo juriti bez razloga.

Njene ruke su me stezale kao da se još vozimo. Put je bio prav; oiviČen šumom i jablanima što su podsjećali na dæinovska ptiČija pera. U toj pustari nismo imali šta da priČamo. Ćutali smo za više ljudi odjednom i gledali niz put.

- Ajde - više sam podvikn’o nego reko.
- Šta?
- Skidaj se.
- Sad.
- Aha.
- Ali na Čemu ćemo?
- Na motoru.
- A ako padnemo
- Usta’ ćemo.

Tako je motor i kao pokvaren neČemu posluæio.Tucali smo se dugo i polako. Bio sam nekako svjestan svakog centimetra koji ulazi i izlazi iz nje. Udubio sam se u ono što radim. Naprijed pa nazad, naprijed pa nazad, a onda kruæno, k’o da u dubini nešto mutim. Sve je sa svaČim dolazilo u vezu. Od naših genitalija milina se širila u talasima. Hlap, hlop, plju, fljuuu, Čulo se. A onda i reæanje i škripa i lagani cijuk k’o od nepodmazanih vrata koje vjetar baca tamo vamo - ciiiiiiiii - uuuuu hh, pa olakšanje koje se polako pretvara u tegobu.

Nisam znao šta više da smišljam. Pomislih kako neki ljudi veće zadovoljstvo osjete poslije sranja, nego ja poslije najæešćeg seksa. Nisu mi se oblaČile Čak ni pantalone. Buljio sam u svoj kurac iznenađen što mi je do malo prije toliko treb’o. Joj Boæe, kud nisam nešto više od djeČaka koji je tuæan kad prospe spermu!

Okolo su zujali komarci i peckali me. Vazduh je bio pun ogavnih stvorova s rilicama što piju krv. Bilo mi je lakše kad ih psujem. Pit’o sam se da li komarci znaju išta drugo osim da budu bijesni i gladni. Čeko sam da me se najedu.
- Je l’ i tebe bodu?
- Ko?
- Moji baba i deda
- Ne bodu - rekla je.
- Ma baš ni jedan.
- Ne.
- Al’ kako; ima ih na milione?
- Odkud znam, nisam kriva. Valjda si im ti slađi i veći.
- A da te ja ubodem, aaa!?
- Bodi, znaš da volim. Moja pica voli kad je puna.

Raširila se i onako ga mekanog utrpala u sebe.
- Je l’ će ići, a?
- Neće - jedva sam doČek’o da kaæem.
- Išlo je do malopre - rek’o sam.
- A sad?
Oblizala je sa svih strana svoj prst i njeæno mi ga zavukla u Čmar. Kao poguran neČim iznutra (s druge strane) ispruæih se i uČvrstih u njoj toliko da me kurac poČ’o boljeti. Činilo se kako ga koæa spreČava da se još digne. Okren’o sam je na stranu i uČinio joj isto. Motor se zaklatio al’ nije pao. Ljubili smo se i bijesno disali kroz nos. Sve smo otvore jedno drugom zatvorili. Sklopili smo i oČi i jeČali: eeeeeeeeee, mmmmmmm, ssssssssssss. Sad, sad, sad, sad.

Kad sam doš’o sebi, upitah je:
- Kad ovo nauČi, leba ti?
- Sad, s tobom.
- Nije izgledalo k’o da je samo sa mnom.
- Pa šta mogu.
- Možeš da manje laæeš.
- A ti da ne pljuješ u tanjir kad ga oliæeš.

Gurajući motor nagnut na stranu na koju bi mog’o pasti, mislio sam kako imam moć da uništim sve Čega se dotaknem. Moæda bi pas Aca još æivio da ga nisam naš’o i zavolio. Štiglić je u mom prisustvu pjev’o; izgledalo je da će poderati grlo. I æivotinje i ljudi su se trudili da mi ugode, dokle su mogli. Mrzio sam motor što se pokvario daleko od kuće.

Hod’o sam i ćut’o. Bio sam ljut na put što ga toliko ima. Iza je išla Dijana. Cika-caka, cika-caka, cika-caka. Bilo je k’o da se njene cipele s visokom štiklom dogovaraju nešto iza mojih leđa. Zabrin’o sam se što je toliko volim. U mislima sam je sklap’o i rasklap’o, iznenađen što svaki njen djelić oboæavam. Nije pomagalo Čak ni to što me varala dok sam bio u vojsci.

Malo poslije skinula je cipele i zabacila ih u mrak. Ako raČunam tuČu s Jonetovom æenom dok smo sahranjivali Ganeta, ovo je bio drugi put da je vidim bijesnu.

- Šta je?
- Sranje, ne mogu više da hodam.
- Onda trČi.
- A ti ga puši!
- Čiji?
- Svoj ako moæeš da dohvatiš
- Šta si rekla?
- To što si Čuo.

Pustio sam motor da padne, a onda ga nekoliko puta udario nogom. Nosio sam šiljate Čizme na bose noge. U njih su prsti mogli stati samo jedan preko drugog, bez reda. Čizme su i prazne izgledale opasno, a naroČito kad ih navuČem. I u stanju mirovanja izgledalo je da im se æuri. Pete i vrhovi bili su ojaČani gvoæđem. Djelovale su k’o da im se stalno u nešto šutira.

Traæio sam okolo kamen da svoj motor skroz uništim. Šta god bi zgrabio bilo je vlaæno i gnjecavo. Više za mazanje nego za udaranje.

Dijana je pobjegla u šumu. Nije htjela da mi bude publika. Šuma se zaklopila iza njenih leđa. Ost’o sam sám pored motora što je onako svaljen liČio na neko umiruće biće. Onda sam poš’o za njom. Razgrn’o sam lišće i ukoraČio u šumu.

“Šuma”, pomislih. “ Stvorena da se u njoj nešto desi. Sve velike bajke dešavaju se u šumi”.

- Dijana, Diko, dođi neću ti ništa - drao sam se.
Pošto je svako drvo u šumi bilo veće od mene osjeć’o sam se strašno mali.
- E pazi šta si obeć’o - rekla je i zagrlila me.
- Jebem ti. A šta si radila?
- Pišala.
- Mmmm, krmaČo voljena.

Zamislih mlaz u boji ćilibara, tanak, laserski precizan, kako dubi rupicu u tlu, tek da uđe kliker. Njen mjehur i ruæiČasta crijeva upredena poput najfinije vunice. Bilo mi je æao što i to ne mogu da milkim i ljubim.

Kad nekog istinski voliš, onda ti je sve u vezi s njim slatko. Govna, mokraća i vjetrovi iz guzice su balast bez koga bi voljeni i oboæavani stvor prosto odlebdio. Svaka mana koja moæe da umanji teret ljubavi dobro je došla. Mislio sam da je Dijana otišla zauvijek. Uplašio sam se minuta provedenih bez nje.

- Ej - šapnuh.

Palo mi je na pamet da se u šumi, ako nikog ne dozivaš, tiho priČa. Vika i dranje mogli su uvrijediti duh šume i uČiniti da se izgubimo.

- Šta?
- Lijepa si.
- I ti meni.
- Ako poludim i poČnem da te davim, je l’ bi grizla, a?
- Ne bi’.
- A što kravice?
- Jer te volim.
- A da te silujem, a?
- Nemoj. Znaš da ti uvek dam.
- A daš i drugom je li?
- Samo ono jednom.
- A je l’ si uæivala.
- Malo.
- Koliko?
- Ne znam, nisu kapi da se broje.
- A što, je l’ mu to veći od mog?
- Jest, mislim.
- Koliko?
- Ne znam, nisam merila.
- A jesi ga dræala.
- Nikad.
- A što?
- Jer ga nisam volela.
- A pušenje, a?
- Bljak.
- A koliko te je puta je li?
- Više.
- A jel’ te i u dupe?
- Niko osim tebe.
- Uuu, fala ti na Časti.
- A kako si mogla, a?
- Opet poČinješ - rekla je plaČnim glasom.
- Šta hoćeš od mene, ajde udavi me ako hoćeš!
- Smiri se piČka ti materina, lepo priČamo - vikn’o sam.
- Samo da znaš da nisam mogla s njim pre nego što te ne pomenem. On je jedini hteo da sluša o tebi. On je mene razumeo.
- Ma je l’! Ljubim mu taktiku. A gde æivi da mu zafalim?
- Pored Novog groblja.
- Pa reci mu da se sam zakopa!
- Nemoj, molim te stani, smiri se, reci šta hoćeš?
- Nov motor.
- Pa kako da ga kupim?
- Zaradi kurvo.
- Je l’ ovako?

Spustila se na koljena i poČela mi svlaČiti pantalone. Osjeć’o sam se kao spomenik s koga svlaČe Čaršaf.
- KuČko - šapn’o sam.
- Ajde zucni nešto, ajde mrrrciinooo…
- Mmmmpluu. Ne mogu punih usta.
- Ne priČaš kad ævaćeš a?
- A bi l’ i drugima pušila, je li?
- Ej stvarno si dosadan. Otkud znam. Nisam probala!
- Tiše kujo ‘oćeš da ti … ?
- Šta?
- Svršim u usta.