Fahredin Šehu [1]

ODABRANA POEZIJA- FAHREDIN ŠEHU

Sarajevske Sveske br. 29/30 [2]

Eliksir

Samo je jedna kap eliksira na dnu pehara dok spava ko jaganjci…
Oni je sada zovu Srce, ja je zovem zagađena duša, dok ti je možeš nazvati rubinsko zrnjevlje nara
Ali mi najprostiji takozvani ljudski entiteti možemo je samo voleti i to je nama dovoljno
Da patimo za hiljadu godina i dan više

Onaj koji je nemaran je najsrećnija svetska budala ali ja sam čovek koji eruptira svoju bit ne znajući za koga
Ne znajući zbog čega svrha nikada unapred ne predstavlja svoj glamur
Za vino, za ljubav ili samo za ime svoje najčistije pojave

U vremenu kada su se reci sređivale u burno smotanom koncu na kalemu od ljudskih lobanja
Ogrlica stiha izgubila je svoj sjaj, nema istine koja buja iz svojeg izvora da ugasi žeđ naših žednih duša
Mi duše gladne za jedan nebeski zalogaj ovde lutamo poput duše samoubilačkih žrtava
Prazni stomaci genija samo za jednu otmicu istine koju nikada nisu čuli čak niti kao zvuk insekata
Nikada kao zvuk pada smrznute duše na zidu koju kasnije možeš videti kao Galateju Majčinskog svetog bitka
Kornukopia latentnih blagoslova čeka
Nedostatak Ljubavi ponosno puca i pokazuje genitalije svoje potpuno bestidno
Ja se vrtim poput pčele tražeći nektar mudrosti da nahranim svoju Maticu, i
Poklonim njoj večni život s matičnim mlječem dok elegantno teče od dna pa do pupka.

Saće
Pravili smo saće od duhovnog voska
Sakupljamo polen i nektar
Da napunimo uglaste čašice
S balsamom lečili smo radioaktivne rane
S alojom smo smirivali dušu da bi se kasnije napalila k'o s absintom
Kamenima dali smo imena i prostore po telu na završetku prikupljenih nerava poput nebeskih sazvežđa, koje su naučnici docnije nazvali Ganglie
Nešto me gromko u duši probada
Moj stari gnječi zrnjevlja grožđa bogatog polifenolima
Moja žena ljubi anđele sa pečatima među krilima
Moja ćerka na mene liči više nego ja sebi kada se ogledam na nebeskom ogledalu
Moj je sin zaboravio osmeh sa balonom slina na jednoj nozdrvi a na drugoj neonska cev
Moja nana sprema hranu i puni pehare nebeskim vinom za sva naša jastva na banket da ih pozove da se svi razvesele
Moj brat očekuje prijatelje skitnice, lutalice
Sestra tka tapiseriju koja otkriva tajne dok se pred njim moliš
Mi različitih jastava zajedno nacrtavamo plan svetske harmonije
U našoj osami mislimo kako da nadvladamo plodne teritorije
Tamo gde Ljubav može pobacati seme
Moja budala živi bez tereta znanja i bahanali umesto nas živi mirno i podsmejava nam se
Moj se trgovac zbunio našom ludošću
Moj genije se guši rečima na koje se nitko ne osvrće
Moj umetnik zamrzava dah proizvodi stalaktite reči
Moj džin me uči kako da uhvatim močvarnog konjića da ga s crvenim svilenim koncem svežem za butinu leve noge
Moj Demon je Eudemon i uči me da pre nego pljunem ako sam uvređen treba ljubiti
Moj anđeo trudi se da me zabavi sa mnogobrojnim melodijama MP3 sačuvanih na silikonu
Moja zbunjenost govori mi majčinski i pita
A ko tebe čita žedno siroče
Umesto mene odgovara Vera
Elegantna ljepotica koja prkosi svojoj dobi i kaže
Svet će živeti i posle 2010 i posle 3012
Saće čuva med hiljadama godina
Ovo nije poezija
Nemoj date reci zbunjuju
Dok se otkrije nova vrsta komunikacije
Ona ce služiti
Ovo je Teurgija iz serafiskih farmakopeja
Eliksir za dugovečnost

Teofanije
Granulisana pljuvačka koja mi u grlu ostade
Dug dan među zime i leta
Moje stanje kojeg poznaju prijatelji, samo retkih
Ljubav dok svako stvorenje oseća
Kopilad koji me prošivaju mržnjom
I oni koji menjaju ime i veru
Ovo zagušujuće mnoštvo stvorenja i bizarnih pojava
Moja duševna nervatura se ojačala
Duho-citi vode kolo prestarog i ućutkanog naroda ljubavlju
Oni koji se tucaju u vazduhu poput muva i snose čeljad mržnje
Zar se deca ubijaju, je naše pitanje
Mi nevidljivo mnoštvo stvorenja i nebeskih pojava
Mi stalne teofanije sijemo u čistim srcima
Poput sunca u kapima jutara prepune miomirisa rose vetivera ambregrisa limonena i lakim zadasima cveta mošusa i znoja ljudi od rada umornih
Mi govorimo mi pevamo mi slikamo
Cinom ne izgovarajući nijedan slog iz naših nebeskih usta
Mi prošivamo pozlaćeni pepeo
Gledamo pravo u oči boje Saturnovog prstena i perja repa pauna
Mi gradimo kvadratni hram i igramo šah u kvadrat
Mi volimo zemlju gde su stope gostiju Mojsija i Lota pre njih kročile
Mi pevamo sa Serafimima iz visokih sfera sinkronizovano pevamo
Ovde donosimo draž u srca onih koji su koracali u povorkama po Smaragdnom Makadamu
Tamo gde se retko kroči
Napamet mi znamo Džefr i deset Sefirota i čitamo knjigu Arhanđela Raziela
Adamu Kadmonu smo pratnja bili u njegovoj samoći pre nego što se on odvojio i otelotvorio u zemlji po kojoj će ljudi krv proljevati vekovima
Mi smo Jovanu Krstitelju rekli u reci Jordan da tamo ide i pokrsti i uputi Isusa
Za one koji sasvim malo znaju
Mi smo Varaki rekli da pripremi Muhameda da on bude vodič onih koji istinu traže
Mi smo Bahaullahu rekli da pokaže ljudima da se brinu o ženi i majci Zemlji
Inače za 1000 idućih godina jedina hrana njihova bit će samo zrnjevlje i voda
Mi smo Gibranu rekli da počne sa Teurgijom za budućih 1000 godina i da bude jedina umetnička uteha za nadarene ljude
Mi smo Fahredinu rekli da što više piše i ćuti poput kanjonskog kamena
Sve dok nađe tačku jeke
Mi...

Listovi zlatne smokve

Naši oblaci su blagoslovljeni kišom bili i
Srca puna ljubavi
Bacili smo pehare iluzija
U potoke duša
Žednih iluzija
Išli smo pokraj reke i pratili
Vodopad ljudskih tela
Točili su strasti ama baš svi

Listove zlatne smokve smo pokupili
Da bi pokrili našu mudrost jer
Su se ostali plašili od golotinje reči zatrudnelih
Opažajima koje donose mudrost

Naše blagoslove smo spakovali
U PVC kesama da im služe kasnije kao infuzija

Obrazloženjima smo dali razna imena
Ne da bi druge zbunili nego
Da im se dokaže da onaj ko obrazlaže sebe nakon svakog promašaja
Taj je najveći gubitnik

Sreća je upalila jedan kvazar u nebeskoj tami
Da bi otkrila naše stanje i nivo

Shvatili smo koliko smo veliki bili
Shvatili smo koliko smo mali bili
Shvatili smo koliko smo osrednji bili i
Tu ostali u sredini nevidljivi
Takoreći obični da se ne bi zaprepastile mineralne vegetativne animalne i humane duše

Shvatili smo da nama ne trebaju nagrade, pohvale, poštovanja i sve što
Pamet pomućuje poput zemaljskog vina

Shvatili smo da nakon pijenja vina ceđenog u nebeskoj presi,
počeli voleti tako
Kako drugi kažu, suludo,
i to nam dovoljno beše

Sve bolove svih boja smotali smo na dugačkom užetu
Svezali smo čvorove i pevali bajalice anđeoske
Nakon Al Nunovih lekcija

Gospod nas gledaše tako se nama činilo s roditeljskim osmehom i
Gledaše s kakvom smo ozbiljnošću učinili prve korake
Po pozlaćenom pesku gde ostadoše tragovi stopa kao po kamenu večno neizbrisane

Ovo i ono nisu na nas ostavljali utiske
Jer se i bez njih može

Može maltene i bez svega
Osim bez ljubavi