Miha Mazzini [1]

Telesni čuvar

Sarajevske Sveske br. 13 [2]

14.33
Hana nije iznela ručak na sto, iako je već bio skuvan, sve dok koščati Arapin nije dostavio tri paketa iz Mekdonaldsa. Pokornost izražena u vidu usisavanja me je očigledno iskupila, jer sam video Hanu kako se njiše između kajanja i izvinjavanja. Neprestano mi je upućivala pogled, nekoliko puta htela da počne sa objašnjavanjem, predomislila se, pa prinela ustima još nekoliko kašika. Mislima se nije zadržavala na jelu ni za trenutak.
Otvorio sam prvi paket i počeo da preturam po sadržini Veselog obroka. Bio bih sposoban da pojedem Hamburger u jednom zalogaju, ali sam se savladao i sažvakao ga u tri. Iscedio sam kečap na tanjir i počeo da umačem u njega krompiriće. Hana je uporno lovila kašikom zelene parčiće iz supe i nije prestajala da duboko razmišlja. S vremena na vreme bi odmahnula glavom.
U paketu je bila plastična figurica Duška Dugouška. U drugom i u trećem, isto. Hej, neka prevara!?! Veseli obrok sam naručio upravo zbog igračaka, a ispostavilo se da ti zajebanti u svaki paket ubace isti komad plastike.
Gurnuo sam zečeve ispred sebe, ka Hani.
Tupo ih je pogledala.
Nastavio sam da umačem krompiriće.
"Za mene su?", rekla je.
"Da."
"O, hvala!"
Sva se ozarila. Zbog plastike!
"Znaš, još mi niko nije poklonio igračke iz Mekdonaldsa. Hoću da kažem, već dugo mi nije. Hoću da kažem, još nikada tri iste, i to odjednom!"
Pokupila ih je i poređala na policu na kojoj je čamio dugi niz kamenčića, malo neuobičajenog, ali ne preterano čudnog oblika. Izgledalo je kao da su sva tri Duška Dugouška napravila zasedu.
"Hvala", rekla je.
Pojeo sam sadržinu drugog paketa i prešao na treći. Hana je ostavila svoju čorbu.
"Oprosti za ono malopre", počela je. "Moram da ti objasnim."
Ostavio sam hamburger i čekao.
"Moja mama ... Kako da kažem ... Jesi li video kako te je gledala?"
"Da."
"Tako ... Moram da objasnim ..."
Setio sam se da je Hana većinu vremena stajala iza majčinih leđa i, dakle, nije mogla da vidi njene oči. Nisam imao hrabrosti da je prekidam pitanjima.
"... tu požudu", završila je rečenicu.
Duga pauza. Oprostio sam se od hamburgera i pite od jabuka koju sam naručio za dezert. Jednom sam i jedno i drugo pokušao da pojedem hladno i bilo je sasvim neukusno. Očigledno su hemikalije od kojih umese obrok dobre samo kada su tople.
"Moja mama ... voli ... seks. – kako teško mi je da o tome pričam! – Ona je ... sakupljačica seksa. Ali ... kako da objasnim ... ne interesuje je toliko brojnost, koliko različitost. Kako da kažem ... Imala je seks sa crnokosima i plavokosima. Indijanci, crnci, azijati, obradila je sve rase. A onda i debele i mršave, visoke i niske. Jednoruke, jednonoge, bezruke, hrome. Bila je i sa patuljcima i sa džinovima. Da o raznim profesijama ne govorim, znaš li koliko ih ima na ovom svetu? Ne smem da zaboravim ni bolesti. Sećam se, jednom je saznala da sused ima rak prostate, i odmah je otrčala kod njega. Nikada do tada nije bila ni sa kim ko je imao tu bolest. Razumeš? Zato te je tako gledala. Zato, jer ..."
Rukama je lovila reči u vazduhu.
"Znam", rekao sam, "razumem."
"... jer si telesni čuvar, i to još tako izrazitih crta lica. Nego, bolje da počnem od početka. Od kada se sećam, odrastala sam kod bake. Ili ovde, u ovom stanu, kod tetke, kao gost. Baka je živela na selu i, o, kako sam samo bila nesrećna tamo. Babica nije znala čime je zaslužila takvu kćer, samo, imala sam osećaj da je za sve okrivljavala svog muža, koji nije učinio ništa drugo nego je umro veoma brzo nakon što se rodila moja mama. Sigurno je htela da strogim vaspitanjem spreči da njena unuka, koja je takođe rasla bez oca, krene sličnim putem. Mama ionako nije bila u blizini. Već nekoliko godina, jer, dešavalo se toliko toga. San Francisko, sa cvećem u kosi, Vudstok, slobodna ljubav na sve strane. Jednom prilikom sam joj se tako desila i ja, odvela me je na selo, predala babi, i opet nestala. Mislim da sam je prvi put videla kada mi je bilo jedanaest. Baka nije imala nijednu njenu sliku. Uopšte nije pričala o kćerci. O njoj, ni reči.
I, onda je mama došla, i između nje i babice je izbila strašna prepirka. Zatvorila sam se u sobu i sva sam drhtala. Pobedila je mama, odvukla me napolje, zajedno smo obradile nekoliko lokala u obližnjem gradu. Sa jedanaest bih morala svega da se sećam, ali se ne sećam. Samo toga, da sam htela da idem kući, da spavam. Kunjala sam za stolom, dok se moja mama kikotala sa nekim čudnim tipovima. Pamtim samo jednog, nekog trbonju, motoristu. Ujutru me je odvela kući i potom je opet nestala na nekoliko godina. Ništa ne kažem, na kraju krajeva rado sam izlazila sa njom, ali još uvek su mi bili odvratni svi ti muškarci oko nje.
Vraćala se svakih nekoliko godina ili svake godine, na jednu noć. Moja mama neprestano putuje i svuda gde se nalazi samo je u prolazu. Kada sam imala sedamnaest dovela me je ovde. Imala je divlju romansu sa Ervinom, onim, koga si video u ponedeljak. Zaposlio me je kao frizerskog šegrta. Stanovala sam kod tetke, koja je nakon godinu dana umrla i ostavila mi stan. A moja mama je već bila negde drugde. Dolazi ponekad, kao što si je čuo da je rekla, na friziranje.
Svaki put vikne Hana, Hanička; kako mi to ide na živce. Kao da u nama zaista ima nešto poljske krvi! Da, imam krštenicu i znam očevo ime, Leopold Vojcik, ali nikada ga nisam videla. Na osnovu priča slutim da je moja mama imala napad griže savesti pred svojom majkom i da je iskoristila priliku kada je naleteo poljski iseljenik, regrut, koji nije znao jezik, kao ni to šta potpisuje. Zlobna sam? Jesam, a? Samo prema sebi, ponekad. Šta ću, tako je bilo. Mama i ja smo dobile prezime, a ja još i zvaničnog oca.
Znaš šta joj stvarno zameram? Traženje opravdanja, traženje razloga! Umesto da kaže, volim seks, ona kaže: 'upravo proučavam tantra jogu sa najvećim Vodnikom našeg doba'. Ili nešto slično. Zašto ne može da kaže, vau, uživam u seksu, fino mi je."
Vrhom drške kašičice je nekoliko puta kucnula po stolu.
"Tantra joga! Zajedničko osećanje aure! Slobodna ljubav! Razmena kosmičkih energija! A zašto ne, jednostavno - tucanje?"
Zaustavila se.
"Oprosti, obuzelo me je. Psujem. Neću više. Ti samo nastavi da jedeš."
Pretvarao sam se da žvaćem hamburger. Pod podignutim dlanom nije mogla dobro da me vidi.
"Svesna sam, opsednuta sam svojom majkom. Ma, ne. Više potrebom da dokazujem da nisam poput nje, što sam morala da činim čitavo detinjstvo. Babica me je neprestano pratila pogledom. Kada sam bila sasvim mala, mislila sam, ona brine o meni, pazi da se ne spotaknem, udarim, šta znam. Kasnije sam shvatila. Čekala je kada će da se pojave prvi znaci, kao i kod njene kćerke. Umrla je pre pet godina i ni u bolnici, na samom kraju, nije htela da me vidi. Nije mi verovala. Krenula sam maminim tragom, postala sam ista kao ona. Nestala sam za nju. A taj njen pogled ... kako ga se samo sećam! Kao pogled nekoga, kome su uvalili novorođenog tigra, a sada gleda kako raste pred njegovim očima, i čeka kada će odrasti u zver i pojesti ga. Morala sam da svima redom dokazujem da sam drugačija. Priče o mojoj majci su, naravno, stigle i do sela. Niko nije znao i nikoga nije zanimalo koje su izmišljene, a koje nisu. A kada je u pitanju Kristina Vojcik, sa njom nikada ne znaš, i to sam odavno naučila. U školi su mi momci prilazili drugačije nego drugim devojkama, u smislu, ona je od onih lakih. Verovatno sam zbog toga bila jedina koja je za razliku od svih mojih vršnjakinja još uvek bila nevina, i to sam obavila tek ovde, u gradu. Nakon venčanja. Da. Bila sam tako radosna kada sam se otarasila tog sela. Zaista. Jedina devica u razredu i istovremeno jedina na lošem glasu."
Ustala je i otišla u kuhinju. Opet je kuvala jedan od svojih čajeva. Vratila se sa šoljom iz koje se dizala para.
"Jednom davno, kada sam sedela na tom mestu gde sada sediš ti, gledala u tu zvezdu kako se vrti na pantljici, tetka je tada bila već mrtva, a vlasnik salona me je ostavio na miru, rekla sam samoj sebi. To je to. Odrasla si. U gradu si, niko te ne poznaje, i šta sad?
Da, stvarno, šta sada?
Nisam više morala da se borim sa maminim renomeom. Dolazila je u posetu, jednom u godinu-dve, svaki put na pet minuta, sva zanesena i procvetala. Pomenula bi nekoliko poslednjih trofeja svoje sakupljačke strasti i otišla. Da, skoro da zaboravim: još pretprošle godine mi je pomenula da se više previše ne nada novim primercima u zbirci. Jednostavno, već je ulovila sve što se može uloviti. Preusmerila sam se na sakupljanje prostora, rekla je. Opisala mi je seks u pletenoj osmatračnici na jarbolu turističkog snimka gusarskog broda."
Srknula je čaj.
"Kopriva", rekla je potpuno van konteksta, "pročišćava krv."
Zar se zbog toga ispoveda, pitao sam se.
Novi srk.
"Da, sedela sam tamo i rekla sebi, je li to sve, sve, što preostaje?"
Prostrelilo me je kraj srca. Kako sam se samo živo setio istog pitanja!
"Postala sam svesna da mi nešto nedostaje. Ne nešto, već toliko, da me uopšte nema. Počela sam da razmišljam."
Dunula je u površinu.
"Najpre sam se razvela. Od prvog muža. One ostale uopšte ne ubrajam, bili su to samo na papiru.
I bilo mi je malo bolje, ali ne toliko koliko sam mislila da će biti. Našla sam ljubavnika, prvog, drugog, nema veze. Dakle, muškarci mi nisu nedostajali. Opsedalo me je ono pitanje. Po čitave dane sam zurila u tu zvezdu što se vrti i svašta mi se motalo po glavi. Da odem na studije? Napustim frizeraj? Nisam imala hrabrosti. Tamo, ipak, ne moram ništa posebno da radim, a eto, dobijam platu, očigledno sam kukavica, ziheraš. Verovatno bi trebalo da me neko prilično snažno ćušne, pre nego što bih se zaista trgla. I tako ... Počela sam da pravim figurice od gline.
Nije pomoglo. Sve više sam razmišljala o veri. Zar vernici nisu na neki način porodica, grupa kojoj pripadaš, tako da nisi sam? Ne smej se!"
Nisam dao ni najmanji znak da ću početi da se smejem.
"U crkvu, mislim, hrišćansku, nisam htela da idem. Senka moje majke – morala je da ode sa sela, jer su je zajedno sa popom zatekli u ispovedaonici. On se kasnije obesio. Koleginica Meri je odlazila u neku diskusionu grupu, ili, kako su se već zvali. Pozvala me je da idem sa njom i nagovarala me od prvog dana posla. Opirala sam se iz sve snage. Još nešto, što sam nasledila od mame. Svaki put, pre svake odluke, pomislim šta bi ona učinila, i onda učinim drugačije. Mama je stara veteranka svih mogućih diskusionih grupa, sekti i ne znam čega sve još. U novoj duhovnosti se uvek dešava dobar seks, rekla mi je jednom prilikom. Odluka da se uključim u grupu čiji član je bila Meri, za mene je značilo krenuti maminim putem. A sa druge strane, bilo me je sve manje, bila sam sve praznija. Ujutru me je mrzelo i da se očešljam, išla sam naokolo potpuno zanemarena, kao neka kokoška. Ni dan danas ne volim da sedim na toj stolici, veruj mi. Nema tužnije stvari nego zuriti u Mercedesovu zvezdu, koja te ne vodi nikuda.
Otišla sam sa Meri u njenu diskusionu grupu. Držali smo se za ruke i razmenjivali energiju. Vođa grupe je bio upravo Ervin, vlasnik frizerskog salona, i pitala sam se, zašto Meri dolazi ovamo. Ervina može da po ceo dan gleda na poslu. Uveče smo zajedno otišli u restoran i svi smo, verni duhu zdravog života i duhovnosti, naručili štapiće od soje. Jedino je vođa naručio dupli, debeli T-bone steak, krvav. Mljackao je i mljackao, a mi smo ga gledale. Da, zaboravila sam da ispričam, on je bio jedini muškarac u grupi. I onda sam ga pitala, hm, oprostite, a kako sada to? Toliko ste pričali o pročišćavanju, a dok mi grizemo štapiće, vi jedete gomilu mesa. Rekao je da se pročistio u prošlom životu i da sada ne mora više da vodi računa. Mi smo još uvek početnice u večnom procesu reinkarnacije. I nastavio da jede. Ustala sam i otišla. Prošle godine sam čitala knjigu neke žene, koje se maglovito sećam sa tog susreta. Ona u toj knjizi opisuje mene i moje pitanje kao dokaz, zašto moramo da se potrudimo i pročistimo – da bismo u sledećem životu mogli da radimo šta hoćemo! Da jedemo šnicle ili šta već! Moj odlazak je navela kao primer otpadništva nevernika, čiji um ne može da shvati tajne mistike. Zamisli!
Nakon toga, Meri me je dugo ružno gledala. Nisi učestvovala čak ni u inicijaciji, izvalila je jednom prilikom. A šta je to, upitala sam? Okolišala je i okolišala, a onda je priznala da duhovni vođa spava sa svakom novom učenicom. Nakon toga sam počela da sasvim drugim očima gledam na frizeraj i Ervina – kao na sektu. I tu je vlasnik morao da spava sa svakom. Ispričala sam to Meri i ona je dugo razmišljala. Očigledno ranije nije primećivala da su te stvari povezane. Sledećeg dana mi je pružila ruku, hajde da se pomirimo, i da ne pričamo više o tome. I zaista nismo.
Rekla sam sebi: hrišćanski župnik sa mojom mamom u ispovedaonici, ezoterijski vođa sa svakom nakon večere, baš nemam sreće. Mora da negde postoji ta duhovnost, ne svodi se valjda sve samo na seks. Gnjavim te?"
Odmahnuo sam glavom.
"Brzo ću završiti. Čula sam za sektu koja se zvala Šumsko bratstvo. Odustala sam, jer nisam mogla da nateram sebe na to da pijem sveštenikov urin. On je bio kod njih rezervisan za početnice. One sa dužim stažom su mogle da posegnu po samom svetilištu, odakle je dolazio čarobni sok i zvao se Isusova škrinjica. Opet seks. Nisam više odlazila tamo. Za tantra jogu sam čula još iz maminih priča i bila sam sve očajnija. Zgadili su mi se ti kružoci, ta sastajanja po napuštenim fiskulturnim dvoranama u školama i vrtićima, malim sobama u zadnjim prostorijama knjižara. Na svakom susretu sam viđala ista lica, ne iste ljude, već iste tipove ljudi. Jedan jedini tip, tačnije – sredovečnu domaćicu. A gde su muškarci, pitala sam se? Zar oni ne osećaju prazninu u sebi? Muškarci su uvek bili učitelji i uvek su navodili učenike na seks. Pitala sam se, jesu li svi kao moja mama, zar su svima potrebna opravdanja? Zašto ne odu odmah u krevet, ako im to prija? Zbog čega domaćica srednjih godina mora da prihvati ulogu učenice na putu prosvetljenja, a on ulogu majstora Velikog duha, da bi mogli da imaju seks? A još ni seks nije ono što su videle moje oči, već razmena i prelivanje kosmičke energije? Shvatila sam da ionako svi znaju šta misle pod tim, samo nedužne ovčice poput mene ispadaju glupave. Jebiga."
Klimnuo sam, da oprostim na tom izrazu, još pre nego što je uspela da se izvini.
"Otišla sam u biblioteku i donela kući ovako veliku i ovako debelu knjigu."
Pokazala je mere. Impresivno.
"Istorija sekti. Odem, tako, da čitam, i, šta zaključim? Uvek su muškarci bili ti koji su izmišljali sekte, a žene bi odmah dotrčale. Kažem ti, u većini slučajeva osnivač sekte je bio krojač. Zamišljala sam kako po čitave dane zabada iglu, osvrće se oko sebe, shvati kako bi bilo lepo zabadati i nešto drugo, i proglasi samog sebe za proroka. Iz ličnog i tuđeg iskustva znam da proroci uvek pokušaju da spavaju sa tobom. Uprkos tome, ili baš zbog toga, svaka budala uvek pronađe barem krdo pratiteljki. Uglavnom sredovečnih domaćica. Ne znam zašto. Možda zbog te praznine koju nosimo u sebi."
Srknula je čaj i izvila usne, kako da kažem, nekako kockasto – nikada nisam video nešto slično.
"Kao da samo kurac može da ispuni tu prazninu ", rekla je.
Kocka od usta se raspala, i pogledala me je zbunjeno.
"Oprosti, ovo je bilo vulgarno. Htela sam da kažem da većina žena na ta okupljanja dolazi samo da bi punila organske rupe. Dobijaju tačno ono po šta su došle. A problem je sa nekoliko meni sličnih, koje imamo rupe u duši."
Zaćutala je i brzo otišla do prozora. Naoblačilo se, zvezda je već bila izgubila dodir sa zracima.
"Tako sam završila sa duhovnošću."
Ćutali smo.
"A što se tiče moje praznine ... Još uvek je tu, nije se smanjila, samo je izbledela."
Dodala je, više za sebe:
"Srela sam mnogo proroka, ali nijednog sveca."
Ustala je i otišla da opere šolju. Krenuo sam za njom noseći praznu ambalažu. Čudno, kakva tužna atmosfera nas je obavijala, i pored trostrukog Veselog obroka. Hana je delovala utučeno i razočarano. Samo su se figurice Duška Dugouška smejale iza kamenja.

Pažljivo sam rasporedio đubre po odgovarajućim đubrovnicima. Odvojeno papir; u "Organske ostatke", kao što je pisalo na poklopcu, treći hamburger i štrudlu od jabuka, u "Ostalo" baš to.
Pokupio sam kese iz svih posuda i krenuo ka vratima. Hanin pogled je otkrivao čuđenje nad mojom vrednošću, jer, jedva da sam imao šta da odnesem napolje, ali, ništa nije rekla.
Kada sam izašao u hodnik, brzo i na prstima sam otrčao do ormarića za sortiranje, izvukao smrdljivu crknutu mačku iz skrovišta i gurnuo je na dno najbliže kese. Počela je da me peče savest. Vratio sam ruku, zgrabio leš i premestio ga u kesu sa organskim otpacima.

(odlomak iz romana)

Prevela sa slovenačkog: Ana Ristović