Tomaž Šalamun

ODABRANA POEZIJA 08/09 - TOMAŽ ŠALAMUN

Sarajevske Sveske br. 08/09

sa slovenačkog preveo:Milan Đorđević

Carrara

Iza kineskog zmaja od
papira koji se vuče po
travi nekih dvadesetpet metara ima
altro che više neprospavanih
noći nego iza mojih bajselja.
Dronjak u supi je rasterećeno govedo.
Kararski avan i kararski poljubac.
Video sam udovicu sa velom.
Prvi put sam je video na izložbi
Kami u muzeju Cooper-Hewitt.
Gomila je prala ribu. U Sibiru je U Nu
bio vrećica. Neću više grba.
Izgubio sam grbu. Leđa umačem u
staklaru. Dobio sam staklaru.

Kiša prvo mora da zaštiti svoje oči,
a tek onda kipove

Mršavom, belom, već jako
starom ručicom zaustavio sam mlinski
točak koji se kotrljao sa brda.

O, kapi iz gnezda.
Kristalni štapovi na glatkom
kamenu skliznu pre nego

đonovi. Đonovi skrivajo
tekst. U Konstanci ima zmija sa dugom
kosom, sa ogromnim ušima i

zatvorenim očima. Njena je njuška
ljudska. Podigni maramu. Napusti
tramvaj. Ponovi eksploziju na

stanici. Pođi i gledaj zelenilo
iglica jelki. Dugmad pada kao kiša
usred sreće. Zašto?

Zašto? Tu je Fabiani sebi
popravio prsluk.
Bol se nabora u sličice.

Litvanija

Neću se ni u čemu izgužvati kad sebi budem pevao
lepu stazu. U larvama i dokolenicama je zakon
prirode: pet masnih šamara. Sunce skriva
oblake. Poklonili su mi ogroman hleb.
Bore su bile usečene u stene. Gledao sam
ptičice kao nežne devojčice. Mlatarale su po
nebu i otišle kući. Potom nismo
mogli iz zamka. Sa Olitom sam igrao na
benzinskoj pumpi na ruski rok. Davaj
reč. Bilo je trideset šamlica, ne šamlica,
i nekakvih kutijica za puter. Olita
ih je zavrtela. Mačkici na kamenu nije bilo
hladno. Lica su puna večnosti.
Na žrtvenicima peremo cipele.

Mangalia

Ja sam brat lakeju.
Jata ribe svete višnje.
Ja sam unutrašnji mračni krov,

voz koji razgovara s gorivom.
Skiti su me polili vinom.
Oni su mi zavrnuli rukav.

Drvo nije martovsko.
Gabriela premeće isprave.
Kraj je u duplji.

Med je u duplji.
Kilimandžaro putuje iz žice oko
bradonje kad sam konjiću svlačio

zube. Prozorsko okno je vreme i cvet, moj deo je
uglavljen. Osećam tvoju rosu, glavu,
prstima ti pospem kosicu.

Vrat ti polomim u raku koga jedem.
Ovidije se slaže, u togi.
Moj deo je smesa od rupica za dugme.

More ne ostaje na jeziku.
Još jednu kafu, još jednu kafu, još jednu kafu.
Ližem kožice među prstima patki.

Ispod poklopca je alabaster.
Pečati me udaraju kao tombole.
Kao sito iznad vulkana.

Padni na lice.
Padni na lice.
Žito je svila.

Pravim okrugle kozolce nazad, u planinu dovodim kiseonik.
Jedi adidaske.
Jedi eukaliptusovu kosu.

Venera je trorogi šešir, cement i eter.
Optereti ruku.
Sipi sređujem udove.

Dobila je ruku invalida.
Prva i treća bukva izgori.
I bršljan ih obavije kao bluz.

Nice Hat. Thanks.

Spaljena seoca. Veliki pijanci.
Neverovatno, kakav moj uticaj.
Mi smo patke.
Podelu i naslov preuzeo sam po Jošui.
Ruke su intimno osećanje.
To su naša usta i dlanovi.
Žabe su pendžetirane.
O bože, kako smo jedan drugom bliski.
Kako smo jedan drugom bliski.
Ližemo božiji um i vrtimo se kao kornjače.
Kupola lastavice sažali i uništi.
Gomile peska. Mame, mame.
Neprijatelj je mučen i štrči.
Mamica nosi kaptol.

Okupano novorođenče

Renta se širi kao fleka.
Živim od brusnica i malina.

Pločicu oblikuju vatra i Bog

Zalogaj levičara je vredniji
od podizanja krovova.
Ljubav ima glavu i telo.

Mokri ranjenici koračaju preko klanca.
Ko ima glavu i nozdrve?
Verovati i ustima otvoriti hleb.

Staviti na cigane.
Sunce bi darovalo oba.
Izbledeloga i opusteloga.

Na ribi je brašno.
Crna kopriva.
U glini su dva uspravna vojnika.

Obojica piju.
Kobila pomešana sa hlebom i solju
jurne na sve četiri utičnice.

O, skijašu, da li se još sećaš?
Burda mora biti ispod malina.
Zvižduk osedla tegljača i

udara po vrhovima. Ako ga probiješ
sondom, vidiš nebo. Ako ga
obučeš u kaput, bajke.

»Potencijalnost je strukturirana,
ali nema strukture«

Guidare l’anima e il corpo
e il cazzo di belle arti.
Gle, kad se okreneš i piškiš,
blago sam pogođen i ljubazan.
Osećam se kao sveža trava na koju
duva laki vetrić.
Per ogni sette lavaggi un muto
complimento. Arijadna je od
kvarc stakla. Ljudi su se oznojili.
Guliveru, pomozi mi da vidim miševe
i da ih i zakoljem. Čitaj u dva sata.
Bedanec je jurnuo na mene i od
žene me oteo kljunom kroz krov
auta. Partenza se zašnirala.

Quai des Anglais

Gornja korica palube brodića polivena je
korom. Hrčak pobledi
od radosti. Mirišeš? Rekao bi i ne bi

rekao. Obručiću koga poteram
uzicom, najpre ćemo pregledati
albume. Sliku povećati. Čiji je ovaj

nos? 1880. godina bila je prelomna.
Bastardi su se naselili u Nici.
Nepismeni su počeli da piju sok

Browningu. Ko puzi
po dolinama i jede kestenje? Odakle
bistra izvorska voda kad još nije bilo ni

elektrike? Oblikuj lutku. Lutka ne sme
da drhti. I dostup do nje mora da bude
takav kao da miluješ psa. Ulažem u

dva mlada slikara koji me podsećaju na
mleko. Bojo, koja si uz grudnjak, dođi.
Saslušaj ptice kukanje i zaveži joj kljun.

Rafali noću nisu nikoga ubili

Lokvanj na mahove zvoni: umri dušo.
Poseci joj ručice i uši.
Lezi u leglo. U majčino

naručje. Kupi višnje, kupi
višnje. Niko, ko ne čisti, ne
vlada, ne nosi šlem i

ubije se. Ispod dlana, ako pregrizeš
dlan, boli. Vesna će obasjati
Grad. Ćuk će ustati od

vešala i sresti Javoršeka. Četiri
zavojnice podižu kamen. Azurno
zelene baseball kape. Na stolicu

stanem i kačim natpis.
Vlažno, trulo gnezdo žime.
Okreći se polako i viči. A

likeri? Crno žuti natpisi West
Coast Video. Puž žudi za
tim da pravi kozolce sa kućicom.

Tomis, Konstanca

Kamenine, parobrodi, ribe, cigarete,
Kamenine, parobrodi, ribe, cigarete.
Dečji plač, ovde blizu, srećan.
Kamen kao odsečeno deblo.
Te iubesc...clau...bur. U vreći sam
krasan. Ribe me razgledaju. Ti gledaš
pejsaž. Nikad nisi izašao napolje. Ovidije je
dokaz tajne ko smo nas dvoje. Svetlost zatvara
sreću. Ti si moja ruža. Listovi u spinu i
žareće oko. Tamo je biciklista. Na pesku je.
Odsečeno deblo se topi. Milujem te, milujem te i
ugasim. Grob je pilaf. Točkovi su pod
staklom. Ribe su crne od odjeka. Hoćeš li i ti,
trako od bele kože? Živim za ivicu od stena.

VIŠE FURATI
MANJE SMRDETI

(Ukradeno Ujusansi sa stuba na Kolodvorskoj)

Vidra je obogaćujuće nebo

Jesi li dugačak? Jesi li obaveštajno vešt?
Kad repete stvori morsku vilu,
šestaru bih dodao kakvu tačku.
Podrum složi malje.
Wang uči da guta.
O, mrtva la glavica, šta mi daješ?
Gde ćeš se uzeti, šta ćeš reći?
O, mrtva la glavica, šta mi daješ?
Čašu sam ispio direktno, pulsiram u ledu.
Breskve u rumu i kafi. Biti plašen.
Kemal prikuplja, tati treba. Gondola ide sa
crnim naočarama. Većina hoće
Žalec. Stub je Trajanov.
Ridendo otto anni baš posle tih.
Jesi li dugačak? Jesi li obaveštajno vešt?

Grudima ulaziti u nebo

Ja sam belka.
U svoju kapu menstruiraš, mrljo!
Ja sam ljiljan na odmoru.

Gilberte! Nemam pojma
odakle sam ti dao ovo ime.

Tamo je oaza.
Sever kani biti mesožder.
Sever kani šape dati da se polove.

Žito ne juri

Duplo, tamno i duboko,
poljubi oči bioskopu. Ko puši, biće
mrtav zet. Ti, ti, ti,
gubi se od nevinih stopala.
Ugasi za večeru. Lav koji
povraća vodu, zuri u Potočku
Zijalku. Voli! Tvoj kurac me
priveže. Ja sam tvoj Vezuv.
Ne boj se da uzmeš iz mojih usta.
Moja usta su tvoja usta. Ti ih
hraniš i živiš. Unutrašnjost
slonova je čudnija od bele
pašte. Gepard je slep. Nauka je
odjek. Pločnik oblikuje prostor.