Isidora Stanić

Drugo telo / Telo kao drugo: Fenomen tela na društvenoj mreži Instagram kroz teoriju o parasocijalnoj interakciji

Sarajevske Sveske br. 49-50

„U 4. stoleću pre nove ere Poliklet stvara statuu koja će kasnije biti nazvana Kanon, jer se u njoj ovaploćuju sva pravila tačne proporcije. Svi delovi tela moraju da se prilagode jedan drugom prema odnosima proporcije u geometrijskom smislu: A je prema B kao B prema C. Kasnije će Vitruvije izraziti tačne telesne proporcije u delovima cele figure: lice će morati da čini 1/10 ukupne dužine, glava 1/8, pa dužina grudnog koša i tako redom... Grčki kanon proporcije razlikovao se od egipatskog. Egipćani su posedovali jednake rešetkaste mreže koje su određivale kvantitativne fiksne mere. Pretpostavimo da je lјudska figura trebalo da bude visoka osamnaest jedinica, automatski je dužina stopala bila tri jedinice, dužina ruke pet, i tako redom... Odlomak iz Platonovog Sofista pomaže nam da shatimo kako se vajari nisu matematički držali proporcija, već su ih prilagođavali zahtevima pogleda“ (Eko, 2004: 74).

Fotografija 1: Grčki i egipatski kanon proporcije
( samo u printanoj verziji časopisa)

Telo kroz vreme i (medijski) prostor
Da se fizičkom izgledu oduvek davalo na važnosti govore podaci iz svih epoha čovečanstva. Još od antičkih vremena telo se ukrašavalo najrazličitijim nakitom, oslikavalo i šminkalo, a istoriji su poznati i razni, često veoma surovi i radikalni, mehanizmi modifikacije telesnog razvoja, pa je u kineskoj tradiciji do pre samo oko stotinu godina bio praktikovan trend takozvanih Lotusovih stopala. Tretmani povezivanja stopala kako bi im se sprečio rast rađeni su na devojčicama iz bogatih porodica starosne dobi između četiri i devet godina, a smatralo se da se malim stopalima ženama obezbeđuje pronalazak prikladnog partnera. „U svakoj kulturi postoje forme modifikacije tela koje ti narodi svrstavaju pod pojam lepote, od botoksa, silikona i različitih rekonstrukcija tela, koje sežu do najrazličitijih krajnosti poput uklanjanja rebara.” objašnjava Džo Farel, fotografkinja iz Hong-Konga, koja je u okviru svog projekta „Živa istorija“ osam meseci posvetila fotografisanju nekolicine starica koje su kao male bile podvrgnute ovoj varvarskoj metodi ulepšavanja.
Zabranu varvarskih metoda kućnog načina „ulepšavanja“ zamenila je plastična hirurgija kao legitiman način uticaja na fizički izgled svojom pojavom početkom dvadesetog veka. Odskora široko rasprostranjena estetska korekcija postala je pristupačna ne samo bogatim i slavnim ličnostima nego i takozvanom običnom svetu. Neki se zaustave na skoro neprimetnim promenama svog izgleda, dok neki na tom polјu odu u neverovatne ekstreme. Jedni o svojim poduhvatima govore otvoreno, drugi ih ne priznaju, međutim, fotografija, koja naročito u životima poznatih ličnosti predstavlјa jedno od osnovnih marketinških oruđa, najbolјi je pokazatelј na Guglu često pretraživanog prikaza „Pre i posle“. Razvoj tehnologije je, pak, i na ovom polјu otišavši dalјe, omogućio i usavršavanje fotografije do te mere da i najveći kompjuterski laik može sebe na fotografiji predstaviti baš onako kako želi. „Savršeno telo“ postalo je naročito sveprisutno od pojave interneta, koji je, objedinivši sve medije u jedan, postao snažan i podmukao, pritajen, a ipak transparentan i sveprisutan uticaj na pojedinca. Popularnost društvenih mreža tokom poslednje decenije naročito je doprinela rasprostranjivanju ideje o idealnom izgledu svojom neposrednošću i brzinom podele sadržaja, a poznatim ličnostima, prema rečima Boba Liodajsa (2010), stručnjaka za marketing, stvorila „jednu od tehnoloških prednosti bez koje marketari ne mogu da žive“.
Uticaj na pojedinca drastično se povećao samim tim što poznate ličnosti više ne moraju da privuku pažnju medija koji će potom o njima pisati (ili ne), već sada sami dopiru do svojih fanova putem društvenih mreža, pažlјivo birajući tekst i fotografije, te predstavlјajući se u najbolјem svetlu. U toj senzacionalističkoj utrci društvo je veoma brzo došlo do tačke u kojoj više ne postoji nešto što već nije viđeno. Telo kao objekat postalo je ogolјeno u svakom smislu te reči, te je svakodnevnim nametanjem idealnog izgleda i demistifikacijom tela savršeno telo prestalo biti zagonetka i mamac u erotskom smislu i postalo privlačno isklјučivo kao ideal za kojim svesno ili nesvesno, u manjoj ili većoj meri danas teži svako.

Fotografija 2: Idealno telo kroz vreme ( samo u printanoj verziji časopisa)

Fenomen selfija
Autoportreti u slikarstvu postali su sve popularniji od Parmiđaninovog „Autoportreta u konveksnom ogledalu“ iz 1523. godine, a fenomen selfija, iako se kao pojava vezuje za poslednju deceniju zbog ekspanzije koju je doživeo, ipak svoje korene vuče još iz 19. veka. Prvi autoportret fotoaparatom načinio je 1839. godine Robert Kornelijus u Filadelfiji, na poleđini napisavši „Prva svetlosna slika ikada napravlјena“, koja se danas nalaz u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.

Fotografija 3: „Prva svetlosna slika ikada napravlјena“ ( samo u printanoj verziji časopisa)
Fotografije tela kao izvajanih, bujnih kosa, krupnih očiju, punih usana i savršeno ujednačenog tena svakodnevno preplavlјuju početne stranice svih korisnika društvene mreže Instagram, a praćenje života poznatih ličnosti obožavaocima je postalo jednostavnije nego ikada. Mahom te fotografije predstavlјaju autoportrete, danas poznatije kao selfije. „Fenomen selfija (postavlјanje fotografija autoportreta snimlјenih digitalnom kamerom) postao je arhetipski način prezentacije sebe u onlajn svetu. Popularnost selfija predstavlјa dokaz da pojedinci uživaju u mogućnosti konstruisanja slike o svom telu među onlajn publikom, na taj način što u potpunosti kontrolišu to kako će fotografija da izgleda kao i gde i kada će da se pojavi, čime od sebe stvaraju brend“ (Lupton, 2015: 176). Poznate ličnosti pojavom na socijalnim mrežama stvaraju utisak da svojim obožavaocima omogućavaju istu vrstu satisfakcije koju im pruža i paparaco, ali potpuno neposredno. Ova karakteristika modernog načina samoreklamiranja kod publike otvara put ka najizrazitijem razvoju komunikološkog fenomena Parasocijalne interakcije.

(Para)socijalna mreža
Teorija o parasocijalnoj interakciji definisana je još 1956. godine kao jednako psihološki i medijski fenomen, koji se odnosi na vezu koja se razvija između korisnika medija i medijskih ličnosti kao oblik iluzije bliskosti koju publika razvija u odnosu na svoje idole. Sociolozi Donald Horton i Ričard Vol, tvorci ove teorije, u svom članku pod nazivom „Masovna komunikacija i parasocijalna interakcija: Posmatranje bliskosti iz dalјine“, pripisali su ovaj fenomen isklјučivo jednosmernom toku komunikacije i to konkretno televiziji, koja je u ono vreme predstavlјala novitet i široko neistraženo polјe naučnicima, jednako kao danas internet ili još preciznije društvene mreže. Jasno je da je pojava interneta komunikaciju najviše promenila uvođenjem mogućnosti dvadesetčetvoročasovne, trenutne i dvosmerne razmene informacija, što se do skoro isticalo i kao njegov najveći doprinos komunikaciji. Stoga ne čudi što, ne tako davne 2003. godine, u prvom izdanju svoje knjige Psihologija medija autor Dejvid Džajls, odbacuje mogućnost primene teorije Parasocijalne interakcije (PSI) u analizi interneta kao medija, te tvrdi da „je pojam Parasocijalna interakcija skovan kako bi objasnio jednosmernu interakciju sa likovima koje srećemo samo preko tradicionalnih jednosmernih medija, kao što su radio i televizija“, kao i da „u samoj definiciji parasocijalnih odnosa stoji da ne mogu da budu recipročni (uzvraćeni). Čim se pojavi uzajamnost, odnos prestaje da bude parasocijalan i postaje pravi socijalni odnos“ (Džajls, 2011: 121).
Međutim, pojava socijalne mreže Tviter 2006, a potom i Instagrama 2012. godine, kada on od obične aplikacije za uređivanje fotografija postaje društvena mreža, sasvim neočekivano komunikaciju ponovo svodi na jednosmernu, odnosno omogućava korisnicima da prate dešavanja na profilima drugih lјudi, dok druga strana nije u obavezi da to isto čini u suprotnom smeru. Jednosmerna komunikacija na Instagramu, sa fotografijama i kratkim video zapisima, čiji opisi nemaju granicu u broju karaktera, predstavlјa neku vrstu „zlatne sredine“ između Fejsbuka, čiji sistem nudi isklјučivo dvosmernu komunikaciju i neograničeno delјenje svih vrsta sadržaja (fotografija, video, animacija, link, razmena privatnih poruka...) i Tvitera, sa mogućnošću jednosmerne komunikacije koji je ograničen u broju slovnih karaktera i to isklјučivo teksta. Čini se da je takav balans koji Instagram pruža poznatim ličnostima do sada najpogodniji oblik marketinga putem društvenih mreža. Tom prilikom komunikacija između poznatih ličnosti i „običnih lјudi“ na internetu dobija odlike nekadašnje jednosmerne komunikacije kakvu je nudila televizija, međutim, sa još većom dozom osećaja prisnosti koju zagovara teorija parasocijalne interakcije. Zahvalјujući svojim prednostima koje se ogledaju u tome da „nudi“ više nego što „traži“, Instagram predstavlјa jedan od najkraćih puteva ka ostvarivanju parasocijalne interakcije koja u marketingu igra veoma značajnu ulogu, odnosno nudi mogućnost samopromocije. „Parasocijalna interakcija odvija se u umu gledalaca i kreira isklјučivo zahvalјujući osećaju imaginarnog učešća u komunikaciji tokom procesa primanja poruke, koju karakteriše podjednako i kognitivni i afektivni aspekt koji se odvijaju tokom prave, socijalne komunikacije“ (Gleich, 1997). Dovolјno je dakle samo imati internet vezu da bi se prevazišla distanca, te kako bi se izjednačile poznate i „nepoznate“ ličnosti. S obzirom na to da identične mogućnosti na internetu imamo i „mi“ i „oni“ došlo je do još izraženijeg osećaja da su oni „jedni od nas“.
Osećaj da su oni „jedni od nas“ čini se da je još više rasplamsao želјu za poistovećivanjem sa idolima i učinio je prividno ostvarlјivijom s obzirom na gublјenje distance koje su nam novi mediji doneli. Brzina koju internet nudi u komunikaciji i društvene mreže koje su potisnule potrebu za bilo kojim vidom posrednika, u kombinaciji sa dvadesetčetvoročasovnom dostupnošću učinile su da se trendovi šire u realnom vremenu. Tako je ideja o savršenom izgledu, iako postoji koliko i čovekova samosvest, postala ideal koji se sada nameće na svakom koraku. Forsiranje idealnog izgleda još je izraženije zbog toga što sada poznate ličnosti to vrše direktnim uticajem na svoju publiku na čijoj su listi prijatelјa. Do skora su mediji odnosno urednici, novinari, foto reporteri i paparaci bili ti koji su proglašavani za kreatore trenda o kojem su napisane brojne teorije i čitava literatura. Međutim, na Instagramu su to zvezde lično, bez posrednika, ali još uvek i bez naročitog naučnog pristupa tom fenomenu.
Popularizacijom društvenih mreža poznate ličnosti su, osim besplatnog marketinga, dobile i mogućnost besplatne obrade fotografija koje objavlјuju, što je tokom poslednje decenije od idealnog izgleda načinilo imperativ. Zvezde vrše uticaj na svoju publiku indirektim nametanjem načina života, stvarajući utisak da nas, ukoliko pratimo njihove korake, navike i životni stil, očekuju isti rezultati.

Fotografija 4: Instagram profil bugarskog fitnes-modela i instruktora Lazara Angelova ( samo u printanoj verziji časopisa)
Teorija o parasocijalnoj interakciji na ovom polјu igra značajnu ulogu, jer je upravo osećaj bliskosti sa poznatim ličnostima, koji se neverovatnom brzinom razvija putem društvenih medija, taj koji nas i navodi na želјu za poistovećivanjem sa idolima, te su česti slučajevi podvrgavanja plastičnim operacijama uzrokovani težnjom za što većom sličnošću. Često su tek neuspele intervencije materijalni dokaz da je Parasocijalna interakcija na polјu idealizacije tuđeg tela uzela velikog maha.
„Englez Džordan Park ima samo 24 godine, a već je uspeo da potroši preko 150.000 dolara na plastične operacije kako bi izgledao kao Kim Kardašijan. Nekada je izgledao potpuno fino, a danas su ga zahvati unakazili, ali mu i ozbilјno narušili zdravlјe. Ne samo što Park izgleda potpuno bizarno, posledica operacije je i vrlo opasna. Usne koje je napumpao da bi ličio na starletu počele su da se "cede", a on se iz očaja pojavio u emisiji "Bučed", u kojoj estetski hirurzi pokušavaju da isprave operacije koje su pošle naopako. Džordana ne brine, čini se, što može sebi da upropasti organizam već to što strahuje da će mu se poništiti izgled usana i da neće više ličiti na Kim Kardašijan“ (Dnevni list 24 sata).

Fotografija 5: Džordan Park i Kim Kardašijan ( samo u printanoj verziji časopisa)
Džordan se danas suočava sa ozbilјnim medicinskim problemima zbog svoje želјe da izgleda kao njegov idol. On je zabrinut, ali svoj problem ne želi da reši onako kako ga doktori savetuju, što podrazumeva eliminaciju silikonskih implantata, i kaže: „Ponekad silikon može da iscuri sa strane. Zabrinut sam, jer ako nastave da cure, moje usne će ponovo biti male, a to neću biti ja. Moje usne su me promenile kao osobu i bez njih bih bio obična i dosadna persona“ (Telegraf). Međutim, ostavivši medicinski aspekt po strani kao deo ličnog izbora, prvenstveno s obzirom na to da se veliki broj estetskih operacija u većini sveta danas može obaviti o trošku države, sve veća pojava ovakih slučajeva ekstremne idolatrije navodi na pitanje koliko daleko parasocijalna interakcija može da ode u današnje vreme izobilјa mogućnosti. Interesantno je obratiti pažnju na momenat gde ovaj Britanac sebe pre operacija ili u slučaju da poništi njihov efekat, vidi kao „običnu i dosadnu personu“. Park je danas neko čije ime u pretrazi na Guglu i Jutubu daje preko stotinu rezultata, on se svojevolјno pojavlјuje u medijima i govori o svom cilјu i problemima sa kojima se na putu do njega suočava. Čini se da i na polјu medijske pokrivenosti teži da podseća na Kim Kardašijan, a glad publike za bizarnostima i žuta štampa mu, u ovoj evidentnoj želјi da bude neobičan i interesantan, nesumnjivo pomaže.
Kokoška ili jaje?
Nije redak slučaj poistovećivanja ni među samim poznatim ličnostima, što oni takođe koriste kao marketinško oruđe. Tvrdnje i međusobne optužbe ko je „ukrao“ čiji imidž i ko je čija kopija, neretko dovode do toga da se karijera pojedinih ličnosti na kraju svede isklјučivo na napise tabloida o njihovom izgledu ili upravo na tome i izgradi. Pojedine osobe, čini se, čak opsesivno optužuju druge za „krađu identiteta“, ali bez obzira što je često čak i očigledno da je proces kopiranja mogao ići samo u obrnutom smeru, izgleda ipak da se građenje imena na ovaj način pokazalo učinkovitim. Iz godine u godinu, od optužbi usmerenih ka svetski poznatim pevačicama kao što su Lejdi Gaga i Rijana, Jelena Karleuša je ove godine stigla i do američke starlete Kim Kardašijan, čime je dobila svoje mesto na stranicama ne samo domaćih već i američkih časopisa, čini se prateći holivudsku parolu koja kaže da „loš publicitet ne postoji“.

Fotografija 6: Instagram profil srpske pevačice Jelene Karleuše ( samo u printanoj verziji časopisa)
Karleuša je, međutim, imala neku vrstu retrogradnog puta ka svetu zvezda. Svoju karijeru kao poznata ličnost izgradila je na temelјu novokomponovane muzike, koja se od samog početka njenog medijskog pojavlјivanja javno smatrala nekvalitetnom. Čitav njen muzički opus oduvek je većinom bio u drugom planu, dok se fokus pri spominjanju imena ove pevačice nekako oduvek odnosio na njen fizički izgled. U vremenima kada su estetske operacije na našim prostorima smatrane za luksuz i retkost, Jelena Karleuša je bila među prvima koja je uradila korekciju grudi, na kojoj se nije zaustavila. Celokupno dalјe pojavlјivanje ove estradne umetnice u medijima reklo bi se da je pratilo skoro sve drugo osim muzike. Lјubavne veze sa kriminalcima, biznismenima i političarima, verbalni napadi na državni vrh i društvo u celini, kao i izuzetna posvećenost LGBT aktivizmu, što je podrazumevalo brojne kontraverzne poteze, a rezultiralo proglašenjem za „gej ikonu“ i njene izjave u medijima najčešće objavlјivane kao „šokantne“ i „skandalozne“, doprinele su tome da se njena muzička karijera sve vreme posmatra kao manje važna. Da fizički izgled igra izuzetnu ulogu u njenom medijskom pojavlјivanju potvrđuje i činjenica da je sa svojom koleginicom Svetlanom Cecom Ražnatović u zavadi od kada je čula da je izjavila: „Jelena lepo peva, ali nikada neće biti zvezda, jer je jako ružna.“ Pevačica koja se danas, čini se, najmanje bavi pevanjem popularnost je kroz celu karijeru sticala na osnovu karakteristične pojave zbog koje se neprestano raspravlјa i to čak na globalnom planu. Zahvalјujući odličnim marketinškim postupcima, Karleuša je danas, u svojim kasnim tridesetim godinama, jedna od najpopularnijih zvezda na našim prostorima, naročito na društvenim mrežama, gde njeni profili imaju sve odlike profila starlete, a ne poštovanog imena iz sveta muzike.
Šta će, dođavola, obući?
Vođeno parolom „Tvoje telo, tvoj izbor“, koja je nesumnjivo obeležila 21. vek, društvo je naučeno da u potpunosti prihvata estetske promene i smatra ih neosporivim pravom pojedinca. Okruženost raznim, od najsitnijih do najekstremnijih intervencija plastične hirurgije, učinila je da se izgubi granica između medicinski nužnih intervencija i pukog hira, a čak i sama medicina kao nauka proširila je svoje vidike na tom polјu. Promena pola danas je u mnogim državama zakonom uređena kao besplatna.
Svetski poznata nagrada za hrabrost „Artur Eš”, sportskog karaktera, dodelјena je 2015. godine Kejtlin Džener, nekada poznatijoj kao Brus Džener, koji je 1976. godine osvojio zlatnu medalјu na Olimpijskim igrama i koji je takođe poznat po učešću u maratonskom rijaliti šou o životu porodice Kardašijan. Dobivši ovu nagradu kao priznanje za hrabrost koja je Brusu bila potrebna tokom transformacije u Kejtlin, Džener se našla na spisku njenih dobitnika zajedno sa Muhamedom Alijem i Nelsonom Mendelom. Ovaj događaj je Brusovu promenu pola načinio još kontraverznijom, a najzvučnije kritike pozivale su se na to da je mogla biti dodelјena Lorin Hil koja je igrala košarku na koledžu bez obzira na tumor na mozgu, kao i na Nou Geloveju koji je bio učesnik rata u Iraku i pretrpeo dve amputacije, a danas se bavi ekstremnim sportovima i koji je na proleće 2015. godine bio u finalu emisije Ples sa zvezdama. Reakcija Kejtlin Džener na saznanje u vezi sa dodelom ove prestižne nagrade bila je Tvit koji je glasio: „Dođavola, šta da obučem?“ (Falzon, 2015). Transformacija Brusa Dženera u Kejlin izazvala je burne reakcije javnosti i dok jedni smatraju da takav poredak, u kome se čini da više nema ograničenja, predstavlјa ogroman društveni napredak, drugi vide problem jer su se granice „normalnog“ izgubile u tabloidizaciji svega. Tuđe telo postalo je javna briga i tema za masovnu raspravu i razmišlјanje…… granice „normalnog“ izgubile u tabloidizaciji svega. Tuđe telo postalo je javna briga i tema za masovnu raspravu i razmišlјanje.

Fotografija 7: Instagram profil američke starlete Kloi Kardašijan ( samo u printanoj verziji časopisa)
U tom duhu potrebe za analizom ispravnosti tuđeg izbora i raspravama šta je „normalno“, a šta „izopačeno“, postavlјa se, između ostalog, i pitanje da li određena promena i prekid sa nekadašnjim fizičkim obličjem označava samo pravo i želјu za drukčijom vizualizacijom ili pak seže i u mentalne i duhovne sfere čovekovog postojanja. Drugim rečima, da li sada Brus Džener, muž i otac, uspešni sportista i pre svega muškarac po rođenju, koji je živeo 66 godina u tim i mnogim drugim ulogama koje je sa sobom nosio taj deo njegovog života, više potpuno ne postoji? Da li, naročito ekstremne, promene fizičkog izgleda dovode do potpunog prekida sa jednim i početka nekog sasvim novog života i da li je želјa za fizičkom promenom ustvari izazvana želјom za promenom nekog psihološkog aspekta same naše ličnosti? Ta i mnoga druga pitanja svakodnevno otvaraju rasprave od onih najbanalnijih, prijatelјskih, do psihoanalize, međutim, čini se da na ovom polјu čak i nauka ostaje prilično razoružana. Kriza identiteta, kao i određena opšta mesta u analizi ličnosti, nauci su poznati kao jedni od mogućih uzročnika želјe za različitim vrstama promene, međutim, mnogi aspekti ovakve vrste odluke često se smatraju izrazito individualnim. Jedinu nedvosmislenu pobedu kada je u pitanju razmatranje nečije želјe da promeni sebe predstavlja profit, izazvan željom da se sve iznese u javnost, o čemu najbolјe govore tiraži prodatih primeraka tabloida i kojima su takve i slične vesti ispisane velikim fontom na naslovnim stranama.

Demistifikacija tela u velikoj meri je, dakle, doprinela masovnosti senzacionalizma, što je u kombinaciji sa internetom, kao najbržim kanalom prenosa informacija, dovelo do potpune ekspanzije trenda „zavirivanja u tuđe dvorište“. Naročito su društvene mreže, a iznad svih Instagram, učinile da se intima još bolјe „prodaje“ širokoj publici i navikle pratioce poznatih ličnosti da linija između života ispred i iza kamere više ne postoji. Glad za novim bizarnostima i što većim osećajem prisnosti i sličnosti sa zvezdama, od publike je načinila voajere u dvadesetčetvoročasovnoj pripravnosti, a među poznatima stvorila još veću trku za slavom, bez osećaja da treba da zadrže makar deo svoje privatnosti. „Za masovnu publiku svaka fotografija poznate ličnosti predstavlјa značajan činilac u njihovom „kolekcionarstvu“, koja omogućava idealnu početnu tačku za novu priču i trač o svakodnevici poznatih, koja stvara pogodno tlo za razvijanje identifikacije, projekcije i fantazije“ (Sandbye; Larsen, 2013: 161). Instagram koji po svojoj prirodi i nudi komunikaciju baziranu isključivo na fotografiji, zato i predstavlјa najkraći put publike do poznate ličnosti, na kome se na najjednostavniji način razvija Parasocijalna interakcija uz pomoć svih njenih moći idealnizacije, idolatrije, identifikacije i sličnih fenomena na putu ka sličnosti sa uzorima.

Izvori:
-Farrell, J. (2014). project „Living History“, Bound Feet Women of China, Hong Kong https://www.kickstarter.com/projects/livinghistory/living-history-bound-...

-Falzone, D. (2015). "Anger over Caitlyn Jenner being chosen over Lauren Hill for ESPY courage award". Fox News http://www.foxnews.com/entertainment/2015/06/03/anger-over-caitlyn-jenne...

-Gleich, U. (1997). Parasocial Interaction with People on the Screen. New Horizons in Media Psychology, 1997, pp 35-55 (http://link.springer.com/chapter/10.1007%2F978-3-663-10899-3_3#page-1, posećeno 23. maja 2015. )

-Horton, Donald & R. Richard Wohl (1956). Mass Communication and Para-Social Interaction: Observations on Intimacy at a Distance. Psychiatry: Journal for the Study of Interpersonal Processes, Vol 19, 1956, 215-229 (http://www.participations.org/volume%203/issue%201/3_01_hortonwohl.htm, posećeno 20. maja 2015)

-Liodice, B. (2010). 10 Technological Advances Marketers Can't Live Without (http://adage.com/article/cmo-strategy/bob-liodice-10-tech-advances-marke..., posećeno 20. maja 2015. )

-http://www.24sata.rs/unakazio-se-hteo-je-da-izgleda-kao-kim-kardasijan-sada-ne-lici-na-coveka/10965
-http://www.telegraf.rs/jetset/1567098-najveci-fan-kim-kardasijan-upomoc-cure-mi-usne-neka-mi-neko-pomogne-video
-Fotografija 1: http://iesjardinmalaga.wikispaces.com/The+Composition i http://www.legon.demon.co.uk/canon.htm (posećeno 05. 08. 2015)
-Fotografija 2: http://www.dailymail.co.uk/femail/article-2913285/How-shape-perfect-body... (posećeno 05.08. 2015)
-Fotografija 3: www.loc.gov (posećeno 28. 07. 2015)
-Fotografija 4: https://instagram.com/lazar_angelov_official/ (posećeno 10. 08. 2015)
-Fotografija 5: http://www.people.com/article/jordan-james-parke-surgery-kim-kardashian (posećeno 10. 08. 2015)
-Fotografija 6: https://instagram.com/karleusastar/ (posećeno 10. 08. 2015)
-Fotografija 7: https://instagram.com/khloekardashian/ ( posećeno 12. 08. 2015)
Literatura:
-Eko, U. (2004). Istorija lepote, Beograd: Plato.

-Lupton, D. (2015). Digital Sociology, New York.

-Sandbye, M., Larsen, J. (2014). Digital Snaps: The New Face of Photography, London: I.B.Tauris & Co Ltd.

-Džajls, D. (2011). Psihologija medija, Beograd: Klio.