Agim Apoloni

ODABRANA POEZIJA - Agim Apoloni

Sarajevske Sveske br. 27/28

prevela sa albanskog: Merima Krijezi.

ELIKSIR

Sedim u srcu tišine
Samoća nokte grize zubima
Glava kao izgrebana mislima.

Umeće ljubavi očitam ćutke
Sa dlana svoje ruke.

U lavirintu razuma
Tražim kamen mudrosti.

Al’, zalud
Niti kamena, niti izlaza.

Tad dolaziš
Samoću da ubiješ
Tišinu da potopiš
I doneseš mi mir.

Dolaziš
Čelo samo da mi takneš
I sve što je bedno
S tobom u trenu postaje vredno.

PARFEM

Mrak
Ponoć
Sklopljenih očiju ka tebi idem
Kad nos mi govori
A miris tvog tela me vodi.

Ti mirno spavaš
Tamo gore u soliteru
Lagana muzika i bela postelja
Miluju ti lice
Smeđokosa lepotice.

Čujem te tragom mirisa
Dok se stepenicama penjem i osluškujem
„Stairway to Heaven“
I s trećeg sprata za mene druge slike nema
S one strane brave
I mirisa parfema.

Ti spavaš, o, dušo
O, nebeski anđele
... A kako ja snu da se predam
Kad samo o tebi snevam.

Zaustavljam se pored tvog kreveta
Postajem nem
Dalje o svemu govori
Parfeeeeem.

L’AVENUE

Nebo plače
Bulevar suze lije
Svaki hrast za kosu se vuče
Jer nas više nije.

Tebi vetar rasipa uvojke plave
Moje reči u oku ti suzu prave
Nezaustavive same teku
Čine od tuge reku.

Mrak je
Noć sedam tmina sa sobom nosi
Ti ni da se okreneš ka meni
Krv da projuri – hajde me preni.

Naše senke hodaju kao obrisi
To su dva stranca,
Tela sijamskih blizanaca.

Morski amfiteatre mojih osećanja
Budi iskrena, molim te
Pogledaj me bez kajanja.

Okrećeš glavu i uzdišeš
Nekakav zid među nama postavljaš.

Zastajemo,
Ti brišeš suze u mraku
Na stanici autobus stoji
Neki izlaze,
Ti ulaziš i odlaziš
Ne osvrćeš se
A ja bežim, nema me.

SPEKTRUM

Kiša
Kiša
Kiša

Kisnem u samoći

Kiša
Kao i onog dana kada smo ubili sve ono za šta smo živeli
Kiša
A reč steže zube i ćuti.

Kiša
Kiša
Kiša

Ceo božji dan pada kiša
Po prozorima moje duše
Tvoja lepota srcem se vidi i voli
Srcem koje me boli.

Kiša
Kiša
Kiša

Po obrisima sećanja sunce izranja
Vidim te s one strane viđenja
Kad zvuk kiše prestaje
pred tvojim licem u duginoj boji.

Kiša
Kiša
Kiša

Po prozorima moje duše
Kiša koja boli
Kiša
Kiša
O, Bože!

ZOMBI

Kad tebe više nema
Mene ima i nema.

Poslednji put zbog tebe plačem.

Trideset i tri kapi suza isplakao sam za tobom
Položio na pramen tvoje kose
Koji je na jastuku ostao.
Gde god kren’o
K’o brojanicu ih nižem
Suze i molitve
Na putu bez nade upletene.

Krv što ne teče mi kroz vene
Zameniše suze
Najveći sam znak pitanja na ovom svetu.

Ništa me ne dotiče
Kraj živih k’o kraj groblja
Hram k’o i toalet
Svetilište prizor lep
Da bez straha pljunem
Ženske brige, želje, strasti
Više ne razumem.

Kad pogled nebu upravim
očiju tvojih se setim.

K’o Diogen dušu svoju tražim
Al’ nigde je ne pronalazim
Od prosjaka zalud pružena ruka
Srce koje je nekad bilo moguće taći
Sad će mrtvo naći.

Ja sam Zombi, Zombi, Zombi
Sputan međ’ dva sveta
Boga spoznah i videh moć
Al’ ništa me ne greje kroz noć.

Jedini put otvoren u očaju biram
i vidim u svom kraju.

Nebo se lomi, zemlja trese
Iz grobova mrtvi ustaju
Tako bih rado s njima
Al’ stranac mrtvima
Stranac živima.

Svoju senku da vidim
ni noću ni danju.

Želim da umrem, al’ još sam živ
Želim da ’mrem, ali leš sam
Granicom smrti i života hodam sam
Među utvarama kao među živima
Nema mi prijatelja.

Ne dotiču me suze, krv niti plač
Kao ubica ponoćni sam šetač
Kog Mesec pogledom miluje
I vučije zube pokazuje.

Bez boli kad čoveku iskopam oko
Il’ ženi zarijem zube u vrat duboko
Nastavljam dalje.

Vidim mrtve kako vlažnim kostima tupe svoje zube
Nakon obilne večere
Oganj od sanduka pale
Da se u kolu smrti razgale.

E, da mi je sa živima
A nisam ni sa mrtvima
Međ’ dva sveta prikovan
Daleko od Edena
Daleko od tebe,voljena
Nazdravljam.

Probudi se, o, žrtvo moja
Duboko u srcu raku mi iskopaj
Ne daj me nemirima
Da kao živ leš lutam putevima.