Walter Van Den Berg

KUHINJSKI STO

Sarajevske Sveske br. 19/20

Napolju tri momka ulaze u auto. Subotnje je veče i idu u provod. Rud (Ruud) je čuo kako se smiju. Sjedio je unutra, za kuhinjskim stolom, sa sestričnom preko puta. Pred njim je stajala flaša od pola litre.
Sestrična je imala čašu mlakog piva. Već je morala da ode na spavanje; majka joj je kazala da u pola jedanaest mora u krevet a bilo je već pola dvanaest. „Još neću u krevet“, rekla je prije deset minuta.
„A jesam li kazao da moraš?“
„Ne.“
„Pobrini se samo da ona ne primijeti. To je najbolje što možeš da uradiš.“
Rud je stanovao kod nje i njene majke. Dobio je njenu sobu, a ona je spavala s majkom. Tu je već pola godine. Nije smio pušiti u njenoj sobi, pa je do polaska na spavanje ostajao u kuhinji.
Ispred kuhinjskog prozora su visile roza zavjesice. Na balkonu stajale roza saksije. U njima je bilo dopola popušenih cigareta, jer Rud nije smio unutra pušiti, ispočetka, sve dok mu se sestra nije prehladila od balkonskih vrata koja su se stalno otvarala i zatvarala.
Dženifer (Jeniffer) gucnu malo piva. Pušio je i gledao u nju.
Upitala je smije li i ona da zapali. Rud lagano zavrti glavom.
Rekla je da je to glupost, to da smije da pije, a ne smije da puši. „Zar si mislio da još nikad nisam zapalila?“
„Što se mene tiče, možeš da radiš šta želiš, ali ja to ne želim vidjeti.“
Nadurila se.
Rekao je da je bolje da se potrudi da ne upada u oči.
„Pa ti me i tako i tako gledaš.“
Njena sobica je bila roza boje. Zidovi ofarbani u roza i zavjese roza boje. Kad bi se probudio, oči je držao što je mogao duže zatvorene, jer kad bi ugledao roza boju, poželio bi da izjuri iz sobe.
Deset, dvadeset minuta su šutili.
U dvanaest je Dženifer rekla da mu nešto mora pokazati.
„Šta to?“
„Neću ti kazat. Hoćeš da vidiš?“
„Ne.“ Pogledao je kroz prozor.
Dženifer ustade i reče da će to ipak pokazati. Otišla je u sobu i vratila se s ručnom torbicom koja je stajala na toaletnom stočiću. Znao je šta je unutra, jer je to još jutros vidio. Bilo mu je dosadno.
Dženifer otvori torbicu i položi je na kuhinjski sto. Šest karmina.
Uzeo je jedan i pogledao je. „Ne znam je li ti upalo u oči, ali svi su iste boje. Šta će ti šest ovakvih iste boje ?“
„Nisu iste boje.“
„Jesu. Pogledaj broj na donjoj strani.“
Uporedila je brojeve. Onda slegla ramenima i rekla da ih i tako i tako nije platila.
„Onda ćapi šest različitih. Sad do tridesete imaš dovoljno jednobojnih.“
Zakikotala se. Upitala može li dobiti još piva.
„Uskoro će te majka nanjušiti. Ne želim probleme s tvojom majkom.“
„I ona će uskoro biti pijana.“
Podigao je flašicu i rekao da onda ona mora donijeti novu ako to stvarno želi.
Protegnula se do frižidera; mogla ga je dohvatiti a da ne ustane. Rud joj dospe piće. Pivo se poče pjeniti, i ona otpi malo pjene a da nije ni dohvatila čašu.
„Kad čujemo vrata u prizemlju, ideš u krevet.“
Dženifer otpi i zatvori oči. „Ukusno“, rekla je, ali nije tako mislila.
Uzeo je jedan od karmina i odvrnuo poklopac. „Našminkaj se“, rekao je.
„Zašto?“
„A šta drugo da uradiš s njim?“
Uzela je karmin, otišla u kupatilo i poslije pet minuta vratila se crvenih usana. Podigla je kosu. Otkopčala jedno dugme majice tako da joj se ukazao goli trbuh, i stajala na pragu s rukama na kukovima.
„Ugasi svjetlo.“
Stajala je kod prekidača za neonsku lampu. Ugasila je svjetlo.
Rud upali stonu lampu roza boje. Klimnuo je glavom: „Nije loše.“
Malo je zanjihala kukovima, pokušala biti izazovna, ali već negdje na pola puta odustala. Upalila svjetlo i opet sjela za sto. Uzela još jedan gutljaj pivo i ovoga puta nije zatvorila oči.
Rud je pušio i gledao je. Dosuo je.
Položila je ruke na čašu.
Rud nekoliko puta uključi i isključi stonu lampu. „Moram otići odavde, a?“ Osam godina nije bio kod nje, a kad je pokucao na vrata sa sportskom torbom i novim priborom za brijanje, sestra ga je odmah pustila da uđe. Znao je da će tako uraditi – zato je i došao ovamo. Nije ga podnosila, ali ga ne bi ostavila na ulici.
Dženifer ga se jedva sjećala, a i on nje. U to vrijeme baš nije bio lud za djecom.
„Ne“, rekla je Dženifer i odlučno zavrtila glavom. „Ne, uopšte ne moraš da odeš.“
„Zauzimam ti sobu.“
Slegla je ramenima. „Nije ta soba ništa naročito. Sa svom tom roza bojom.“
„Ja sam obična ništarija, po tvojoj majci.“
„Moja majka je kučka. Bez tebe bih morala biti sama s njom. A to mi se baš i ne dā, znaš.“
Klimnuo je. Bilo je to malo, ali ipak nešto.

Čuli su ključ u bravi, ali oboje nisu ni mrdnuli.
Majka od Dženifer uđe u kuhinju. Oko sebe je širila miris parfema i alkohola. „Već prije dva sata si morala biti u krevetu“, rekla je obraćajući se Dženifer, i dok je to govorila gledala u Ruda.
Rud ništa ne reče.
„Pričali smo“, rekla je Dženifer. Privukla je čašu i sakrila je pod stolom.
Majka stavi ručnu tašnu na sto, udahnu i guzovima se nasloni na lavabo. Zapalila je cigaretu i gledala u plafon, nožnim prstima kuckajući o pod. Rekla je nešto što je za Ruda i Dženifer bilo previše tiho i izvadila mlijeko iz frižidera. Napunila je čašu i sa strane pogledala Dženifer. „Šta ti je to na licu?“
Dženifer je stisnula ruke među bedrima i nijemo gledala u kuhinjski sto. Čašu je stavila na pod, između stopala.
„Dosađivala se je“, reče Rud.
Dženifer je klimnula glavom. „Dosađivala sam se.“
„Morala si biti u krevetu. Sutra ujutro moraš na rekreaciju.“
Dženifer slegnu ramenima.
Majka je tiho kazala još nešto, izašla iz kuhinje i više se nije vratila.
Rud pokretima pokaza Dženifer da opet podigne čašu na sto. Nasuo je još jednom.
„Ona smatra da moram otići.“
Dženifer slegnu ramenima: „Boli me briga.“

U nedjelju ujutro je pokupio Dženifer sa bazena. Ostao je ispred ulaza, otvorio prozorčić i pušio.
Izašla je s prijateljicama. Još su nešto pričale, oprostile se, a onda je Dženifer ušla.
Zakašljala se i rukom rastjerala dim.
„Prozor je otvoren“, reče Rud.
„Smrdi.“
Rud zavrti glavom. Bacio je cigaretu na ulicu i upalio motor.
„Prava sam sportistkinja“, rekla je.
„Da, dobro je to.“ Vozili su se u pravcu Osdorpa. „Prvo ćemo malo svratiti kod Linde.“
„Da popravimo stvar?“
„Moram joj dati neki novac.“
Kraj puta su šetači vodali pse. Neki je džoger mjerio vrijeme.
„Danas sam naučila novi skok. Od tri.“ Otvorila je suvozačev pretinac i sklonula neke papire u stranu.
„Šta tražiš?“
„Ništa.“ Opet je zatvorila pretinac. Prekrstila ruke i gledala napolje. Vozili su pokraj parka, lagano.

Linda je bila njegova bivša ljubav. Godinu i po je bio u zatvoru, a kad se vratio na slobodu, rekla je da je sad lijepa prilika da se rastanu.
Pustila ih je unutra, upućujući pomalo zbunjen smješak ka Dženifer, a Rud je malo virnuo u spavaću sobu, na šta je ova rekla je da tamo nema nikoga. Sjeli su na kauč u dnevnom boravku.
Dženifer je držala daljinski u rukama i izmijenjala sve kanale na tv-u. Kad bi prošla trideseti, opet bi došao broj jedan.
Rud položi nešto para na sto.
Njegova se bivša zapiljila u to. „Je li to sve ?“
„Narednog mjeseca biće još“, rekao je tiho.
Zavrtjela je glavom.
Pogledao je u Dženifer. Pjevušila je neku pjesmu što se vrtila na muzičkom kanalu. Premjestio se ka bivšoj prijateljici, htio da joj položi ruku na butinu, ali ova ustade.
Na stolu je stajao ručni sat boje zlata. Uzela ga je, pogledala kazaljke i rekla da brzo mora da ide. „Za petnaest minuta.“

„Da uzmemo pomfri? Kod Van Flita (Vliet)?“
Jedna Rudova ruka počivala je na volanu a u drugoj je držao upaljač. Kremen je vrcnuo. „Još nema dvanaest sati, Dženifer.“
Rekla je da je već satima mrtva umorna. Da se satima rekreirala.

Jela je pomfri u autu. „Hoćeš ti?“
„Tek sam se probudio.“ Zaokrenuo je u ulicu.
„Mama ne smije vidjeti da jedem pomfri.“
Rekao je da ostanu u autu dok ne pojede pomfri. Zaustavio se na parkiralištu, tik ispred vrata od haustora. Nagnuli su se i pogledali uvis kroz šoferšajbu. Na malom balkonu na trećem spratu su visile dvije mreže za veš. Jedna mreža je bila puna peškira roza boje.
„Neće ona više izaći napolje. Suviše hladno.“
Rud se zavali unazad. Sa strane ju je pogledao. Jela je mirno, umakala pomfri u majonezu, dlanom sklanjala mokru kosu sa lica. I pored toga je imala majoneze na čelu.
Rud se malo sage prema njoj. „Ti…“
„Hm?“
Obrisao joj je majonezu kažiprstom, pokazao joj je, i polizao sa svog prsta.
Zakikotala se.
Rud je izvukao cigaretu iz kutije i opet je vratio natrag.
„Htio si s njom u krevet, a?“
„Molim?“
„Vidjela sam ja. Sigurno nisi odavno?“
Šutio je.
„Jedan dečko u školi se pali na mene.“
„Je li?“
„Stalno me gleda. A danas mu se digao dok me je gledao.“ Kopkala je po vrećici pomfrija. „Na sebi sam imala bijeli kupaći. A još sam kazala mami da mi mora oprati onaj crni, no ona to nije učinila. Kad mi je bijeli kupaći mokar, sve vidiš kroz njega.“
Rud je kratko kihnuo. Rukom je prešao preko nosa. „Zna li ti to majka?“
Dženifer je klimnula glavom. „Kaže da to nema veze zbog toga što se i tako i tako samo djevojčice bave skokovima u vodu, ali prošlog su mjeseca došla dvojica dječaka. A i očevi uvijek gledaju iz restorana.“
„Onda ga baci. Ili poderi.“
„Skopčala bi.“
„Otići ćemo ove sedmice da nabavimo jedan.“
„Dobar kupaći je skup, znaš. A i zima je.“
„Neću te pustiti da polugola šetaš unaokolo s tim gilipterima koji te gledaju.“
Slegnula je ramenima. „Ah. Zapravo je sve to smiješno.“
„Smiješno?“
„Uuuh.“
Mirno je pojela pomfri.

Kasnije su Rudu u posjetu došla dva prijatelja. Svi su pred sobom imali jednu politru, na kuhinjskom stolu. Sunce je sijalo kroz prozor. Na balkončiću sjedio jedan golub. Bio je bolestan, ili ranjen. Perje mu se razletjelo na sve strane, i majka od Dženifer je pitala Ruda da li hoće da uhvati tog goluba i baci ga preko ograde, ali neka pripazi da ne uprlja veš. Rekao je da će to uraditi docnije, kad Dženifer izađe vani. Sad je golub sjedio, glupavo zvjerajući unaokolo.
Rudovi prijatelji su bili ružni. Rud ih je već jedno pola godine izbjegavao, ali su nastavili da dolaze. Najružniji bijaše zaljubljen u Rudovu sestru.
Sjedili su i pili. Dženifer i njena majka su sjedile u dnevnom boravku. Rud je povremeno čuo njegovu sestru kako govori: „Ne, Džen.“
Najružniji je pričao o novom poslu u magacinu, tamo negdje. Po vascijeli dan je ispijao kafe i pet-šest puta na dan išao da otvori neki šalter kroz koji je onda bio doturan formular. Potom je morao podići taj predmet koji je bio naveden na formularu, ali to nije smjelo biti brzo obavljeno, pošto bi onda mušterije skužile da nemaju puno posla.
Rud je rekao da mu to izgleda izvrstan posao.
„Pa i jeste“, reče najružniji, „to je izvrsno.“
Rud je čuo opet svoju sestru kako glasno veli „Ne, Dženifer“, a onda Dženifer uđe u kuhinju. Majka je ostala u dnevnom boravku. Nije htjela da vidi Rudovog najružnijeg prijatelja.
Dženifer je opet otkopčala dugme od majice. Stomak joj pocrnio. Sjela je kraj Ruda, prekoputa najružnijeg prijatelja. Leđima se oslonila na zid, prebacila nogu preko Rudovih nogu, i uzela gutljaj piva.
„Kako ide, Dženifer“, upitao je najružniji.
„Ma, dobro“, rekla je. „A tebi?“
„Kad vidim lijepu ženu, odmah sam dobro.“
Rudovi prijatelji se nasmijaše. Gledali su je a Rud je gledao njih. To mu se uopšte nije sviđalo.
„Imaš li već dečka?“
Slegla je ramenima. „Možda.“
„Dječak iz razreda?“
„Ne.“ Gucnula je još malo Rudovog piva. „Ništa mi se ne sviđaju ti mladi dečkići.“
„O, ne?“ Najružniji se malo nageo naprijed.
Dženifer malo podiže onu nogu što je bila položena preko Rudovih nogu, i stavi mu stopalo na bedro. „Ne.“
Rud se zakašlja.
Najružniji je pogledom mjerio Dženifer. „Koliko… ovaj, koliko mora biti star dječak pa da bi imao šanse kod tebe?“
Rud lupi rukom o sto. Njegovi se prijatelji uplašiše. Pogledali su ga. Sjedio je mirno kao i obično, ali sad mu je ruka bila na stolu. Položena. Dženifer sa smiješkom u uglovima usana.
„Bilo je ugodno, momci. A sad morate ići.“
„Molim“, rekao je najmanje ružni.
„Sad odlazite. Znate gdje su vrata.“
Pogledali su se i ustali. Nisu ni zucnuli i otišli su.
Dženifer je ostala sjediti tako, sa stopalom na Rudovim bedrima.
Rud je upita zašto je htjela ove seronje napraviti budalama.
„Pa nisam ništa uradila?“
Prigrlio ju je. „Ne. Nisi ništa uradila.“ Pogledao je ka balkonu. „Hoćemo li srediti onog goluba?“
Skinuo je njenu nogu sa sebe i ustao. Otvorio balkonska vrata. Golub nije ni reagovao.Rud je stajao na manje od pola metra od njega. Pogledao je unutra, u Dženifer. „Sutra svakako dolaze smetljari?“
Klimnula je.
„Onda otvori tu kantu za smeće.“ Zgrabio je goluba i zavrnuo mu šiju sve dok nije čuo krckanje.
Dženifer je stajala kraj kante i držala otvoren poklopac. Rud ispusti goluba da klizne u kantu. Potom je odvrnuo slavinu i oprao ruke. Dženifer je ostala još nekoliko trenutaka gledati goluba. Onda je zalupila poklopac. Viknula majci da je riješen problem s golubom.
Majka nije reagovala.
Upitala je Ruda hoće li sad raditi štogod zabavno.
Pogledao ju je. „Jaka si ti, a?“, upitao je. „Misliš da si jaka.“
„Da.“
Rekao je da će joj još vremena trebati da otkrije je li doista takva.