Dragomir Kostić [1]

Crteži Vilijama Blejka

Sarajevske Sveske br. 47-48 [2]

CRTEŽI VILIJAMA BLEJKA

U Londonu
Nisam napisao pismo
Verici
Iako je jednog jutra
Jutro
I vazduh
I sve što je trebalo
Bilo nalik onome
Oktobarskom danu
Prvi put
Kad za tim posegnuh

Umesto toga
Produžavao sam uz Temzu
Prema Tejt galeriji
U kojoj se posle dugo zadržah
Pred crtežima Vilijama Blejka.

KONAČIŠTE TAME. MEGARON

Učini još korak Ako smeš
Spusti se bar do Pred

U isti mah Orfeju
Bodre te Nagovaraju Smeju

Keze ti se

Dok se dvoumiš Pa to je
Tek prvi put
Da si pred Levkom tame
Ždrelom prstenookih Stao

I spustiš se Smeta ti
Što si jedan što su drugi
Daleko ostali Ipak
Silaziš

Jednom jedinom zovu
Odazivajući se

Nedostojnom siromaštvu

BOG U OGLEDALU
Zoranu Jovanoviću Dobrotinu

Spremaš se da svakog jutra
Potražiš Boga u ogledalu

Crnim pticama Divljem ovnu
Užarenom polju

Da se vratiš

Potpuno Ali nekud
Gde nisi baš prečesto Zalazio

Treba li to Na kraju
Krajeva I kome

ZIMA

Kao savršena klonulost nogu
Kad si mislio da ih više Nećeš pokrenuti

Ali jače od podjarenog bola u kostima
Pozleđuje ta belina pustošna Umrtvljuje
Makar i na kratko Za vedrih suvomrazica

Jama: Jasenak

Kad uopšte nećeš uspeti
Da se izvučeš

Za blagi dodir Dašak osmejaka
Treptaj južna lahora Ma i za nagoveštaj
Razgovor s voćkama Koje si bajagi hteo da
Posečeš pre no svane

Časak kad u svemu tome I stavi sebe
Ništavilu na dohvat

Živa vatra
Živa bolest

REMIZOV

Zar opet na tu stranu da pogled puštaš

Možda ćeš tako i otkriti ono što nisi priznavao
Što je odvraćalo od sebe dosad Možda se neće izjaloviti
Možda se neočekivani obrt i desi Napokon se namiriš
Drugačije zar kako može Ne hodaše li sve k tome
Hramu koji se možda rastakao no beše još tu
Da te privije kad te i ta čarobnica napusti
Bude kao pošast Kladenac očaja Izbavljenje
Od gorega Kako i priliči dobrome mužu
Koji vidi sve i zna sve I na dobrom je putu, jer

Dve ga vile vode: Danas i sve dalje Pa kad ona
Omane: Sledi ta iz osoja koju prikrivaš Uspavljuješ
Čuvaš za neko vreme u koje ćeš Drugo Zadugo
Odbaciti urođenu podozrivost Danajski dar
Odlažući ponovo željeni istup Kćeri Danaja

KLEPETALO

Ili podne u gradu
Kojeg bi da se kloniš

Naslonjen na železnu oznaku
Uz breg

Lagano lagano Hvatajući zrak
Još neko vreme Krst od tisovine
Zanjiha se među čovekom I ženom
Koji uđoše Opletoše idilom

Uzduž Pred zatvaranje ulice
Pojavi se Sa dna Tvrda lica
Poštapajući se na obe ruke
Imajući uza se još jedan par
Krpa na krpi To je bio

Posle kad zađe U još tešnju uličicu
Doznade sasvim: Nemaše nemaše
Sin čovečji gde
Glavu da sklopi

Izlazeći: Onaj već čvrsto grebaše
Na pešačkom prelazu Sad se tipe
Strašno protivljahu Sav iskićen
I onaj mali slikar Isto tako
Nema gde da ode Priđe dakle
Prvom autobusu Posve zdrav
Kao da ga dodirnu Taj slikar ne bi
Ne bi bolji mozaik umeo Da načini
Tek pred mladim poljem

Pomisli zaista Za nedelju dve
Šta će biti
Ili će: Biti toprv

Kakva se to mili dome Nerodica
Sprema

GOSPOD UMIRE S NAMA

Dospeli smo u neverovatan položaj
U kameni grad Među ogradu tvrdu
Sebe ne prepoznajemo

Imaginarni ljudi
Imaginarnu zajednicu čine
Carstvo simbola Anatomija
Nasilja Anatomiju trpljenja
Proizvodi (Slično slično)

Hajde što nas drugi ne vide
Ne čuju i ne shvataju

Ali šta to vidimo mi
Šta to čujemo

AVLIJA

Između kuće i Polja

Domaća životinja
Herbarijum

Na domaku Slobode
Okrećeš se Bunar
Breza

Komad neba
Kao komad hleba

Iza plota je
(Žica nevidljiva Logor bestelesni)
Okrutno bezličje

Pređašnjeg

PASIJA PO MATEJU

Ne dočarava Ništa
Našu patnju pouzdano kao
Pasija po Mateju
J. S. Baha

Kada je 1729. godine
Pisao svoje Najveće delo
Bah je mislio Kako je priča
O Hristovim mukama
Završena

Ali nije Samo što su
Pilati I samo što su dželati
Samo što je publika Spremna
Na podsmeh Porugu
Znatno umnožena
Uvećana

Gde god zastanu
Živog Boga još raspinju

No On ostaje Kao i patnja
Sve je drugo

Drugo

Ništavno

PROGLEDAĆETE, FRESKE LELUJAVE

Izaći iz okova Zidova (Kreča i maltera)

U potrazi za očima
Koje su vas uplašeno gledale

Tražićete ih po mrtvim uglovima
Mračnim staništima Gde su vas
Nemo molili

I gde su se snagom koju niste imali
Krepili žudno (Davno krepali)

Tražićete ih
I neće ih biti

Molićete da se vrate
I neće imati gde

Samoća njihovih vekova
Okrutna Beznadna samoća

Čekaće na vas