[1]

SAVREMENA UKRAJINSKA POEZIJA

Sarajevske Sveske br. 21/22 [2]

Oleksandar Irvanec

Pesme Istočnih Slovena

1. Ukrajinksa pesma

„Pevaju, šećući, devojke...“

Prva devojka
'Ej, sred našeg lepog sela
Kovačnica puna, vrela,
Al' sva devojčija
Voli Brusa Lija.
Samo sam ja cura svesna,
Volim jedino Silvestra.
Samo sam ja cura gorda,
Volim Harisona Forda.

Druga devojka
U klubu su izvečera đuske.
Sam matorac i matore guse.
Inostrani ekstrašmeks
Garantuje ekstra seks.
Voleh jednog ekstrašmeksa,
K'o cvetak sam pukla.
Pa sam, ne baš izdaleka,
Ekstrašmeksa svog razvukla
Po labrnji...

Treća devojka
I NLO, evo, tu je –
Ko tanjir se vije,
Da nam selo ispituje,
Al' ima rakije.
Moj dragi homoniod
Zorjanin astralni,
Pa mi dao kontra-
ceptičić oralni.

Poslednja devojka
Na leđima torba,
U njoj račji štipci,
A u grupi „Bu-ba-bu“ –
Sami mučenici

Semjon Libonj

Nonsensnitnica-1

Nisenitnica.
Nonsens vitica
Sans-sens nitčica
Sen-Sanc – labudičica.

Nonsensnitnica-2

Najlepši je lik nakaznosti
Milicija? Kako? How?
Sve mine, k'0 u mene nalet bubuljičavosti.
Ja sam pouzdan. Ako? When?
Pevač peva, vodoskok skače,
Za mnom put plače, ćao, haj.
Ur-ra!!! Why?
Ganjaj u Urugvaj.

Nonsensnitnica-7

N+7 leta je moj durman-
„Diran, Diran.
Drndošu, zavrni taj kran!
Oni – romantici su samo s ekrana.
Galjo, pa kopita su od rana,
Ovnujski glupani!“
1989. leta N= 1

Nonsensnitnica-20

Čovek
Čelom u okno
Utonu.
Kapke fiksira
Da fokusira zrake iz
Zone suprotnog okna.
Oko je kinoprojektor,
Okno-ekran.
Na ekranu-kadrovi sa bala.
Bele rane –
Parada balerina.
Bol rine i line
Iz rane u zrak
I umota prostor
K'o prostirku
Kanapom.
Tužno balerina
Na njemu balansira
Pa sleti,sleti
U postelju čoveku.

Stop-kadar!
Stil ,,20. vek foks“
Prestonički balet
Izda karte
Za N ljudi
------------------------
20.vek
week-end

Nonsensnitnica-24

Majčine nade
Proždire klan.
Subotnji okupator-
Masni plan.
Kontinent nada je
Skorbutav okean.
Godina-
An-24.

Jurko Pozajak

* * *

Dotrčite kod mene sutra,
Ispričaću vam ja istinu!

Dotrčite kod mene utra
Ispričaću vam ja i tinu!

Do rčite o mee uta,
I ričaću am a i tu!

O i e o ee iu!
I aa i a au !

Sreća

Krtica ima oči,
Ali videti neće.
Ja imam sreće,
No kučeće.

Pasja je sreća
Stuštenih veđa:
Prozuklo grlo,
Krvava leđa.

Pasja je sreća
Jad ogroman:
Čeljusti gladne,
Sloboda bez doma!

Kad mesec puni
Na zemlju sija,
Od sreće mi se
Samo zavija.

* * *

Šuri Grigorjevu

Mladi patriota u Hreščatiku
Ispredava ukrajinsku gramatiku.
Narkomani i kurvice
I ostale tamošnje pitce
Sad vole ukrajinsku gramatiku.

Ljuske
(O našoj generaciji)

1
Ispod snega čudan cvet
Đika
i sve tera u materinu.

2
Sunce izlazi-zalazi,
I zemlja plovi polako.
Na zemlji živi biomasa,
A u njoj i ja-balavko.

3
Štrba baba u močvari
Vreba komarca spretnog.
Ah, sudbo! U čijim čeljustima ću
Da umrem neprimetno?!

4
Pogazi psa autobus prašni,
Prosu mu creva kobnog dana.
Al' neću života da se plašim-
Čuči u njemu i lepša strana.

* * *

Trijesgodišnji Buratino
I dalje optimistički slep,
Propivši davno Melvinu,
Sve svoje stavih mačku o rep.

I svake večeri pijan,
Cerekam se u krčmi još,
Veseo, drven, lepi prijan,
A patriota, bo'me, loš.

Pijem, ali sam svestan
Da sam, bez obzira na to,
Alkoholisana treska
Koja ne utanja na dno.

* * *

Na ringišpilu kurva kruži,
Odozgo ona ljubav lovi.
Ja dole nikako da skužim
Šta tražim tu sa svetom ovim?

Miris proleća na prozoru
I glava laka i pijana,
U glupom ringišpilskom horu
Reči se zbrkale ovog dana.

A kurva gore kruži li kruži,
A kurva svoju ljubav lovi!
Da l' to nju volim? Još ne kužim...
Ali sam opet sa svetom ovim!

Kolekcija pesnika

№ 7
Ti ekscentrični verlibri
Popili mi pamet lepo,
Pevam pesme k'0 kolibri,
Pišući ih repom-

Zanos igre bez distance
Mala duga kroz lijanu,
Ja sam orfej za supstance
Tuđe pavijanu!

Ivan Lučuk

Zemaljci

Moja otadžbina je moja krletka,
a ja sam ptica selica čvorak,
uvek joj se vratim.

Moja otadžbina je moj kavez,
Tu sam ptica pevica-
Kad poželim, izletim,
pa mu se uvek vratim.

Varijacije na temu

tebi – meni
tebe – mene
tobom – mnom
ti – mi
te – me

Gundelj

Puzim jer sam gundelj,
ne znam kako se zovem,
odavno sam bez isprava.
Ne zanima me-
gde je cigla, a gde je oblutak,
propuzaću oko njih
kao pravi junak.
Kad nabasam u kaljugu,
umiću se,
maljavim nožicama ću se obrisati
- uvek treba biti lep -
i nastaviću da puzim.
Sledeći kamen
Ne zaobilazim jer sam umiven.

Rasputna raskršća

Na raskršću sâm ću sa sobom da se skupim,
Sve svoje sebe na savet da sazovem,
Lenje da ošinem, prekorim spore,
Da sve skupim na napuklog sebe nekako da zakrpim.

Ukrajinu-Rus ću, sabornu državu,
Osećam, u centru svoga zavičaja,
Vitlom, simbiozu od pakla i raja,
Da, začetu, sučem do samoga kraja.

Planuće u meni alfa i omega,
Dan će prosijati, noć postati znatna:
Najmanja celina-reč sveobuhvatna
Za ravnotežu je važnija od svega.

Na raspuću, k'o ekscentrik večni,
Drmusam Beskide, a Everest ječi.

Legoh pod točak istorije

Legoh pod točak istorije,
a on me zaobiđe.
Ne htede da me pregazi, psina,
već ode desetim putem.

Nazar Gončar

Autoportret u tramvaju

Idem tramvajem -
oči u prozor:
tamo idem tramvajem
i gledam u sebe,
tamo sam providan,
vidi se kroz mene
ulica,
vidi se svet.
Osmehnuh se
sebi i svetu -
i osmehnuh se dvared.

Autoportret u autobusu

I mno-
me, i og-
ledalcem cit-
no tre-
se-
i cr-te
svoje iz-
gubi-
lo li-
ce...

* * *

a dama
adama-
vol!

Autonaturmort

kako neprirodan
mučno hladnorodan
hipnoman – hipnofob
kako neprisutan
izmučeno sputan
tuga-tuga

* *

Simbolizam
i mistifikacije.
i fantazije,
i ostalo, itd. -
to je meni strano:
ja sam za istinu,
ma gorka, ma kisela, ma slana...
Ma jaka, uvek je k'o šilo
što se ne može sakriti u mišici.

Juče upadoh u jamu s đubretom -
iskobeljah se nekako,
al' nikako da se operem:
ne pomažu mi mirisi
kojima se posipam,
ni koje pijem.
Ni hronična kijavica
ne pomaže...
Moj smrad
vi, možda i ne osećate,
al' ja ga ne krijem,
ne krijem ga, uopšte.

Lirika futuriste

ja te volim
lim volim vo lulu bi
ja nisam futurista
i nisam uopšte glista
iako imam gliste
to zapravo nije crv
ni kakav gad
no pre Zmaj
što jedino zna
da pljune zagonetku
i napuni crevo
mišlju njuha
često do besvesti
ima superzaklon
da traži zavetrinu

Roman Sadlovski

* * *

Nikad mi više nećeš,
zaplićući se u dugoj spavaćici,
izaći u susret.

Ne zato što takve spavaćice
više ne nosi niko,
nećeš mi ni u drugoj izaću
u susret.

Pobuna igračke

Ja sam poslednja reč
što ti ostade posle onoga
o čemu je bolje ne govoriti.
Ja sam poslednja igračka
kojom se igraju deca
kao najdražom.
Neću da budem to.
Ali ne zavisi sve
od toga-
šta ja hoću ili neću.

Opraštajući se

k’o sadržaj hladan kao tok nada
k’o pokret ubistva k’o nevidljiv san

(k’o miris nemira lišće opalo
K’o zgarište rušno sebe izmaštalo)

juče il sutra žeđ u pustari
sada za nekog vrata otškrinuta

( veče zatvara točkom tramvaja
zveketom pokreta prvim do kraja)

potom nastane osećaj nemoći
otegnut dugo ne tok na jug

Taras Feđuk

* * *

Magle se snežnobele kamelije
I kiša ogolele gajeve poji.
Odleću čvorci i Jevreji
Put pustara Palestina svojih.

Na granama samo ugljenisana gnezda
I po izrovanim putevima blata more.
Samo čaure od ispaljenih metaka
C pogorelih žitišta gore.

Kraj puteva kuće samrtne beline,
Ridaju vrata koja se još gare.
I kog će vam vraga još
Palestine?
Kog će vam ... opet pustare.

Nazar Fedorak

Hronika

Englezi sedmicu počinju od nedelje.
Ja sedmicu počinjem od tebe.

Subota:
Oprostismo se.
Nedelja:
Kucah na mašini.
Ponedeljak:
Pisah o žutilu.
Utorak:
Tugovah sat za poslom.
Sreda:
Žudeh za njim.
Četvrtak:
Shvatih šta čekam.
Petak:
Dobivši pismo, poželeh da odsviram
na violini valcer Čarli Čaplina.

Shvatih da ne umem,
Kada videh pikidane žice. -

Sve u svemu, ništa što bi se moglo
Ispričati.

Rostislav Meljnikov

Eksfolikacija

Taj
kraj
na
kiši i lipi
zameniti, prodati
- zaboraviti skroz...
Popiti pivo
postojati
i bos

na
kraju

Galasveta

piti
i
nestati

Egzekucija

Veče je smrdelo
na fekalije
starog olinjalog mačka
koga si hteo da obesiš,
da ne beše
tramvaja
što ostavi
samo
uspomenu
po šinama
na stanici

Roman Skiba

Pijanac

Svima u kući
Samo ja falim.
Odavno bih se vratio,
Ali zaboravih adresu...

* * *

Ako vam se na prozoru pojavi vampir,
Fotografišite ga. Inače, osim vas,
Niko ga neće uslikati...

* * *

Gde kesten nebo podupire,
Gde je grad zaspao načisto,
Ja šakama oči utirem -
Pa me nazvaše teroristom...
Suzi da verujem nije me sram.
I migam ovim ludim krajem...
Bio sam divalj. I bio Sam. -
Pa me nazvaše samurajem...
Još ću u šta da virnem malo...
Kupe za dvoje proveriću, isto,
Do svega mi je, realno, stalo-
Pa me nazvaše realistom.

* * *

Oljuštiću te kao bananu.
Oljuštiću te.
Ne dam te inoplemenom klanu,
Ni lavu dlake žute.
Ogoljen struk ću da ti okušam zubom-
Moja se mudrost u zubima krije.
Maše nam maramicom, gle, Kolumbo.
Jer, banana je iz Kolumbije.

Vasilj Mahno

prevod: Lj. Popović

Džez varijacija

o majko afriko
crnom afrikatom vibirira tvoj džez
izgovor zapljusnut glasovima-u mnogoglasju –
tihom snegu Kilimandžara –

iz slonovače saksofona sliva se tuga spiričuelsa
septičkom jamom harlema – smradom napušteniih zgrada -
vučijim jagodama tvoje dece
sa nezasitim utrobama večite gladi
uvek bremenitim tvojim kćerkama

o majko afriko
crne masline tvojih očiju – crni slapovi kose
tvoje kćeri sazrevaju pre dozrevanja plodova
i padaju ranije od njih
- ko srebrom nakita – kite se ruhom ljubavnog znoja
njihov ples pulsira zapnutom kucavicom
škrgutanjem zubaa i urlikom lourensove kornjače
one su otrovne i pomamne

tvojom muzikom – o majko afriko –
pune se tela biljaka i zveri
ona je u rastrubljenim slonovskim surlama
u zrikanju orkestara insekata
jaucima lešinarske žrtve
sprženom pustinjskom bilju
zvučnom dobovanju po zategnutoj bivoljoj koži
ona peče – kao odrana bivolja koža –
srebrna ždrela tvojih pevača
grkljaju užaren suv vazduh
i eruptiraju kao ptica koja hrani svarenim živim mesom svoj
okot

o majko afriko
tvoj ostareli džez i tvoj mrki jezik života
čujem u podzemnom prelazu koji produvavaju svi atlantski
vetrovi

presoljenim zvucima saksofonske melodije koju izduvava
tvoj pamučni sin
u ritmu njišući
prebira dugmiće instrumenta – kao da trebi kukuruz –

izduvava melodiju tvoje večite nedokučive tuge
o majko afriko

* * *

negde u letu bez dna
jezero staklene srži –
opet nabošće na rog
mesečev pramenak – drži

stušten u traku trag
lisica laju za njim
tek ispod kamena – duh-
podzemnog bunara dim

tamo gde senči put
belina brdovitog tla
kao sirotinjsa rita
usred krajolika zla

od Boga napušten – zov

utanji zvuk on – bod
osinja odora – led
svetlosti tajni kod –
kao heruvimov let

* * *

sa severa ševa donosi strofu
- odlomak knjige – od lanjskog leta
zlatni lančić koji isplete dete
u kolo uhvaćeno – a pesma du fu
liči na akvarel iz 11.veka