Nikola Madžirov

ODABRANA POEZIJA 10 - NIKOLA MADŽIROV

Sarajevske Sveske br. 10

POVRATAK Sa makedonskog preveo autor

Otvaram uplašeno vrata
zracima da iscrtam granicu
po tepihu.
Dođe mi glas da pustim
ali eho nenameštene sobe
je brži.
Nije moj znoj na vrhu kvake
i lišaji na koži mog vrata
ne pripadaju ovom svetu.
Ostvario sam se u nekoliko
premazanih sećanja,
moja duša je utrobni palimpsest
daleke majke.
Otuda premišljanje o povratku
i tiho škripanje šarki na vratima.

Jednim korakom bih proširio prostor
kako bih zgusnuo zrnca prašine
i vlasi koje padaju
dole, od svetlosti
uvek bele

RASTEM

Došle su srne ispred moga kreveta
i zečevi
u stvari
i konji i ovce
i koze su bile tu
a onda je ispod kreveta
počela rasti trava

Eto ja još uvek rastem
i dodirujem stomak
pticama što su zaboravile leteti.

ON JOŠ UVEK TRAŽI ČOVEKA
KOJI PRODAJE SEMENKE

Tata me vodio na fudbal
a ja sam išao zbog semenki
Tata je nosio novine da bi mogao sesti
a ja da bih dovršio započete ukrštenice
Tata bi ustao u trenutku
kad bi svi ustali
a ja kad bih ugledao
čoveka koji prodaje semenke

Bila je tišina na stadionu
Prisutni su buljili u mene
dok sam grickao semenke
(glavni sudija zagrizao je zviždaljku)

Ljut sam na oca
što me ostavio samog.

ČAROBNO POZORIŠTE

Zvoni
Pismonoša je brži nego
glas zvona
Ogrnut anđeoskim plaštom
svakoga dana nosi
po jednu stranicu
Novoga Zaveta
Iznad lista
kreiram pozorište
s praznom scenom
(nema ničega osim vazduha)
a ja glumim vazduh
Ulazim u utrobe
gledaoca
predviđam njihove snove
dva sata unapred
99 posto ljudi
slepljuje sebi krila
a čim otvore oči
posežu za čašom vode
i kašičicom šećera.

PRISUSTVO

Otišao sam u antikvarnicu
knjigu da ti kupim
i tamo sam se zaposlio

Stranica po stranica
list po list
padaju iznad moga tela

daleko od jeseni
daleko od senke
daleko od bilo čijeg
prisustva.

ČUPANJE

Glasom svetice
zamolila si me
da iščupam
sedu dlaku
koja ruži
tvoju kosu
Kao da sam vadio
slomljeni ključ iz brave
kroz čiju sam kjučaonicu
video tvoju baku
kako staloženo
steže jedinu
crnu dlaku u belini
da joj ne bi upala
pravo u ručak
čiji me je miris
pozivao da to uradim
najbrže što mogu.

IZLAZ

Ponekad spavam
sa glavom okrenutom prema vratima
a nogama ka prozoru
Ponekad spavam
sa glavom okrenutom prema prozoru
i nogama ka televizoru
Ponekad to radim
sa glavom okrenutom prema televizoru
a nogama ka šifonjeru
i nikako da uđem
nikako da izađem.

ILI

Saplela su se dečija kolica
o konzervu na peščanoj plaži
dok je zaboravna majka spavala
pod suncobranom
Ona se okrenula
da ubije belinu
na leđima
i videla svoje
palo čedo
kako gradi dom od peska
u obliku kjučaonice -

njegovu strasnu radoznalost
ili
neodređenost između dva sveta.

HLADNA JUTRA

Ne razumem
hladna jutra
o kojima mama govori

Kaže mi da se pokrijem
preko glave

Otkrivam noge

Ona sipa led u crepove
i kaže mi da
povučem kolena
ka stomaku

Ne razumem
hladna jutra
o kojima mama govori

(u njenoj utrobi tako je toplo)

PREKORAČENJE Sa makedonskog prevela: Ana Ristović

Donesi mi lopatu sa tvojim
stopama sačuvanim u snegu

Donesi mi vodu u dlanovima,
vodu iz vazne u kojoj čuvaš
gutljaje

Ne ostavljaj me da ispijam
čašu preko čijeg dna
te vidim sve dalju

Pozvoni kada nisam kod kuće

Prag je premešten u sobu
za goste.

DANI KADA TREBA BITI SAM

Istina je da je grad
iznikao kao posledica laži
neophodne za ljude
saksije i pitome životinje

(tako se snabdevam
potrebnim opravdanjima.)

Istina je da svi ljudi
izlaze iz zgrada
(kao da je zemljotres),
nose vaznu u rukama
i hodaju ka livadama

Vraćaju se triput tužniji
prašnjavih dlanova
uz nekoliko šumova
poput rupa u sećanju

A onda,
ponovo, zajednička tišina.

NE MOGU

Pada kiša
Ležim, ukočen pogled
upirem ka tavanici

Čajnik daje znak da ključa
Šahovske figure padaju
pod krevet
Dobijam ponudu preko e-mail-a
Rerna ubija još jednu pticu
Susetka dolazi da vodimo ljubav
Njen muž na partiju šaha

Ali ne mogu
zaista ne mogu

Pada kiša
a majka viče
kako sam mogao
da iznesem krevet napolje.

MOŽDA JOŠ UVEK PUTUJE

Najdraža moja
U pismu piše
da sam se odvojio od vazduha

Pročitaćeš
U trećem redu je podvučeno
plavim mastilom
da sam se lišio asfalta

I još nešto
Čini mi se da sam ti napisao da
sam sa velosipeda skinuo
pomoćne točkove

Pismo ćeš sigurno dobiti
Stići će
preko plodnih oranica
prikačeno za trepavice
koje držim skopljene
zbog snažnog vetra

Najdraža moja
U pismu piše …

60% TELA JE VODA

Navire voda
iz sićušnih mravinjaka
preko ivica zidova.
Poput pisma
provlači se
pod ulazna vrata
u cev ključa i
u telo ključaonice
prodire u sobu.
Podiže krevet.
Kroz san se šunja
u moje telo,
već je 60%.

Suši mi se
petogramska duša.

DOĐOH SA DRUGOG SVETA

»Sigurno je pobegla
iz nečijeg kaveza«
kaže moja devojka
za šarenu pticu
na lipi

Kasnije saznajem
da je ptica došla sa drugog sveta
po svoju ljubav
zatvorenu u nečijem kavezu

Gledam svoju devojku,
i metalne senke na njenom licu.