Nenad Milošević [1]

LUSTRACIJA ZA KNJIŽEVNIKE?

Sarajevske Sveske br. 01 [2]

Uzurpatori statusa

Nastanak više umetnickih udruženja cepanjem do tada jednog i jedinstvenog postao je fenomen tranzicionih kultura istocne i jugoistocne Evrope i pored toga što status umetnika, narocito književnika ni izdaleka nije onako visoko vrednovan kao ranije, u doba socijalizma. Paradoksalno je da se ljudi bore za ispražnjeni status. Jednima je stalo do toga da zadrže ranije stecene, iako umanjene privilegije, a drugima (bar javno) da se odvoje upravo od takvih i da pozivu pisca vrate bar deo društvenog znacaja koji on objektivno i na Zapadu ima, bar kod intelektualaca.
U Srbiji taj proces u kulturi odvija se naporedo sa ekonomskom i politickom tranzicijom dok je u drugim zemljama bivšeg socijalizma taj proces zapoceo pre jedne decenije.
U Srbiji posle 5. Oktobra nije izvršena institucionalna reforma, a lustracija se cini kao preveliki zalogaj za novu demokratsku vlast. Stara udruženja iz vremena socijalizma i balkanskog postkomunizma ispraznila su sadržaje statusa, kako u materijalnom tako i u moralnom smislu, prodajuci se po sve manjoj ceni na politickoj pijaci tokom posledjih petnaestak godina. Ali starim, nekada skrivenim i zakamufliranim a sada razotkrivenim "uzurpatorima statusa", nije više važno što je on ispražnjen vec to, da se oni za državu i za "kandidate za prazne statuse" (društveni status nikada ne može postati toliko prazan da ga niko više ne želi) i dalje nalaze na istim adresama na kojima su bili i ranije. Oni porucuju da se sa tog mesta nece pomerati, Cak i kada su dokumenti koji ureduju odnose udruženja i zakoni prekršeni a odluke vlasti postale izvršne, to jest i kada im policija zakuca na vrata. Nadaju se da ce država u tako "sitnim" stvarima (sitnim, jer postoje zaista mnogo krupnije, egzistencijalne) odustati, da nece ici do kraja, i da se uostalom demokratska država u principu ne meša u poslove profesionalnih udruženja. Stare garniture pomocu svojih javnih i tajnih veza koriste takvu situaciju i ostaju tamo gde su i bili pod izgovorom ocuvanja institucija, odnosno esnafa, zadržavajuci stari nacin rada. One su tako potvrdile i istakle svoju politicku cenu i pored pobede demokratije u Srbiji. Potencijal koji je 5. Oktobar imao u sebi nije dovoljno iskorišcen.
Vlast ne može da se odluci kome da se privoli. Intimno je na strani novih udruženja, koja su koliko-toliko moralno i profesionalno osvežena, ali s druge strane formalno, u odlucivanju teško može da se okrene protiv starih, Ciji nazivi simbolizuju malo ili ništa (osim lova u mutnom i izneveravanje interesa esnafa), ali u javnosti gde još uvek deluje "mistika autoriteta" niko ne želi da regrutuje nove neprijatelje, pa ni država, dok se svi javno zalažu za reforme koje podrazumevaju smenu starih garnitura upravljanja.
Malo podsecanje na sukob u UKS potvrdice iznete teze.

Pobuna pisaca protiv uzurpacije ovlašcenja Uprave UKS-a

Neposredno posle 5. Oktobra 2000. Godine u redakciji Književnih novina formiran je Inicijativni odbor za zakazivanje vanredne skupštine UKS-a i ostavku Uprave. Clanovi redakcije Književnih novina poslednjih desetak godina bili su u prilici da prate gotovo sve radnje Uprave UKS-a i da se neprekidno bore za opstanak jedinog književnog lista u Srbiji, pa je i prirodno što je inicijativa potekla odatle, iako je ukljucila i ljude van redakcije.
U skoro svim domenima delovanja Uprava UKS-a je izneverila mandat clanstva. Izuzetno su sniženi kriterijumi uclanjivanja. Sindikalno-esnafska aktivnost govoto da je zamrla. Programi koji su se odvijali na Tribini Francuska 7 i na Medunarodnim susretima pisaca bili su na nedopustivo niskom nivou (antisemitski referati, osude demokratije itd). U Srpskom književnom magazinu na engleskom jeziku prevodeni su mnogi, po opštem mišljenju slabi ili slabiji pisci. Knjige, najcešce antologije srpske poezije na raznim jezicima nedopustivo su loše sastavljene. U jednoj od antologijia posleratne poezije nema Jovana hristica, u drugoj Ljubomira simovica, itd. Književne nagrade koje dodeljuje Uprava UKS-a, narocito nagrada Milan Rakic i Nagrada za životno delo, izgubile su prestiž.
Uprava UKS-a je tokom poslednjih nekoliko godina politicki i intelektualno kasnila za burnim društvenim dogadajima, ili se nije oglašavala u nekim bitnim momentima, kada je bivši režim bio izuzetno represivan prema gradanima, njihovim slobodama, institucijama i vrednostima (Univerzitet, štampa, gradanski pokreti, 5. Oktobar itd.).
Dugo rabljena nacionalisticka retorika u Francuskoj 7 izgubila je smisao i više nije odgovarala politickim i životnim cinjenicama. Uprava se primivši odlikovanje od bivšeg visokog državnog i vojnog zvanicnika Aleksandra Bakocevica dodatno kompromitovala. Neki književnici iz sastava Uprave bili su kandidati na izborima partija bivše nedemokratske vlasti koja je neistomišljenike žestoko proganjala.
Poslednjih nekoliko godina Uprava UKS-a kao izdavac uopšte nije dostavljala sredstva za izlaženje Književnih novina, lista Udruženja, iako je znala da su sredstva od Ministarstva kulture više nego nedovoljna za redovno izlaženje lista. Tokom NATO intervencije Uprava je ponizila i etiketirala Clanove redakcije Književnih novina imenovanjem ratnih urednika iz svojih redova.
I pored toga što je Uprava tokom 90-tih kršila pojedine odredbe Statuta, nijednom se nije oglasio Nadzorni odbor i Sud Casti Udruženja. To se nije dogodilo ni kada je Upravi UKS-a istekao mandat, ni kada je tokom ratnog stanja zakazala redovnu skupštinu. Veoma mali broj Clanova UKS-a imao je predstavu o materijalno-finansijskom poslovanju Udruženja i raspodeli budžeta i donacija. Uopšte, rad Uprave tokom 90-tih bio je u potpunosti nedostupan i javnosti i Clanovima UKS-a.Tokom devedesetih Clanstvo UKS-a premašilo je broj od hiljadu Clanova, da bi u 2000. Clanstvo UKS brojalo skoro hiljadu i pet stotina Clanova.
Na nelegalnoj skupštini održanoj 18. Novembra 2000. Posle obracanja Clanova Inicijativnog odbora za zakazivanje varedne skupštine UKS-a i ostavku Uprave došlo je do fizickog nasrtaja pripadnika pokreta Obraz na njih. Usledila je intervencija policije. Uprava UKS-a je 2. Decembra 2000. Zakatancila kapiju na ulazu zgrade u Francuskoj 7, gde je trebalo da se održi vanredna skupština UKS-a. Zatim su nekoliko narednih meseci trajali medijski dueli izmedu Uprave i Clanova Inicijativnog odbora. »lanovi Uprave gotovo su redovno izostajali sa takvih duela i optuživali medije da su pristrasni. Dva puta su obijane prostorije redakcije Književnih novina. Pesnikinji Radmili Lazic lepljene su nalepnice Obraza na vrata stana, što sve govori o metodama zastrašivanja koje su jasno ukazivale na spregu Uprave UKS-a i ultradesnog pokreta Obraz. Od samog pocetka prikupljanja potpisa za smenu Uprave došlo je do kolebanja pre svega starijih pisaca, medu kojima je bilo i Clanova SANU-u, dok je podrška PEN-kluba izostala. Sukob medu književnicima, možda prvi put posle Drugog svetskog rata, nije bio ni pod Cijom kontrolom, i pretio je, Cini se iz današnje perspektive, da u konfrontaciju uvuce i pojedine nedodirljive pisce i da ih izloži, po njihovom shvatanju, preteranom riziku.

Okoncanje sukoba. Novo udruženje pisaca

Najzad, jedna grupa pisaca koja je bila medu potpisnicima peticije pristupila je formiranju Srpskog književnog društva (u daljem tekstu SKD). Na osnivacku skupštinu SKD-a pozvani su svi Clanovi Inicijativnog odbora sem Ljiljane Ðurdic. Motiv za izostavljanje ove književnice verovatno je jedan njen tekst objavljen u listu Danas (gde je gda Ðurdic kolumnistkinja) u kojem se ona kriticki osvrce na javno delovanje nekih uglednih pisca, medu njima i na neke od visokih funkcionera u novoj vlasti (Vladeta Jankovic, Miodrag Perišic, Duško Kovacevic i dr.). Nekoliko Clanova Inicijativnog odbora solidarisalo se sa Ljiljanom Ðurdic i nije pristupilo SKD-u. (U meduvremenu nekoliko Clanova Inicijativnog odbora pristupilo je novoosnovanom udruženju).
Vec pri samom osnivanju, smatrali su pojedini Clanovi Inicijativnog odbora , SKD- je prekršilo povelju PEN-a i same principe na kojima se osniva. U javnom obracanju Upravni odbor SKD-a obavezao se da Ce ovo udruženje pisaca (:..) Pružati svaku vrstu zaštite piscima Clanovima, ali i piscima uopšte - kao važnoj društvenoj kategoriji i profesiji koja je poslednjih deset godina na razne nacine kompromitovana. Dalje, Uprava SKD-a je obecala da ce saradivati sa svim drugim udruženjima pisaca, pa i sa UKS-om, ukoliko to bude obostrano. Nije se postavljalo pitanje odgovornosti za napade na pisce koji su bili u Inicijativnom odboru za smenu Uprave UKS-a, niti pitanje njihove moralne i pravne satisfakcije. SKD se vec na osnivackoj skupštini ogradilo od delovanja Inicijativnog odbora recima da: ... Osnivanje SKD-a nema nikakve veze za sukobom unutar UKS-a... Ocigledno je da je osnivanje SKD-a bilo sinhronizovano sa "zakopavanjima ratnih sekira" na "višim nivoima" - SANU, PEN i dr, gde su se i ranije završavali slicni sukobi. To sve indicira na nepostojanje spremnosti da se srpski pisci suoce sa aktivnostima pojedinih svojih kolega tokom devedesetih.
Nešto se ipak u književnom životu Srbije promenilo sa osnivanjem SKD-a, ali se malo toga pomerilo. Mnogi su sigurno zamišljali SKD kao organizaciju koja Ce svoje principe formirati i braniti u kritickom odnosu prema fenomenu i nasledu UKS-a, da Ce na primer, formirati telo koje ce istražiti figuru pisca u našoj kulturi posle Drugog svetskog rata, i koje ce raditi na stvaranju koncepta prošlosti javnog književnog života u Srbiji u poslednjih stotinak godina.
Iako umetnicka udruženja nemaju nekadašnji ugled, ocito je da SKD ne koristi dovoljno svoj autoritet, kao organizacija umetnika koja više ne želi da deli sudbinu sa kompromitovanim UKS-om. Veoma je indikativno da ovo udruženje ni do danas nije dobilo svoje prostorije, a da se spor oko Francuske 7 posle odluke gradskih vlasti da se zgrada da na korišcenje trima udruženjima (UKS,SKD i Udruženju prevodilaca Srbije) nije završio i da mu se ne nazire kraj. SKD je na svojoj poslednjoj konferenciji za novinare apelovalo da se društvu dodeli alternativni prostor, jer je dosada promenilo nekoliko adresa. To su sigurno mala sredstva za Ministarstvo kulture Srbije, koje u milionskim sumama dotira film i pozorište. Cini se da je mentalitet preživljavanja stvaran u prethodnom režimu, gde je bilo tolerisano ponižavanje zarad opstanka, preživeo, i da se on i dalje podrazumeva. Oklevanje koje se u SKD-u oseca šteti srpskoj književnosti. Na jednoj od skupština nije prihvacen predlog (Leona Kojena) da se Clanovi SKD-a kolektivno išclane iz UKS-a. Zbog svega navedenog u kulturnoj javnosti se dovoljno ne oseca identitet SKD-a.

Ostala udruženja

Udruženje književnika Kosova i Metohije, kao i Društvo književnika Vojvodine postali su kolektivni Clanovi UKS-a još pre nekoliko godina. Do danas nije poznat odnos koje DKV ima prema UKS-u i prema SKD-u, iako su neki od uglednih Clanova pristupili SKD vec na osnivackoj skupštini. »ini se da je u DKV ipak, sudeci po poslednjoj skupštini (za predsednika izabran Jovan Zivlak), prevagnula ona struja koja je za cvršce veze sa UKS-om nego sa SKD-om. To u književnoj javnosti Vojvodine (u kontekstu neminovne regionalizacije i straha od iste kod mnogih intelektualaca) dobija i politicku konotaciju i neke pisce drži neodlucne izmedu principa i interesa. Mnogi pisci zamišljaju svoju organizaciju kao apoliticnu i usko profesionalnu. Ali kako izbeci politizaciju kada su mnoge kvalifikacije, na primer Clanova Uprave UKS-a na racun SKD-a politicke, odnosno politikantske?
Pedesetak nekadašnjih saradnika Književnih novina osnovalo je Klub saradnika Književnih novina i glasilo pod nazivom Književni list, Ciji se prvi broj upravo ocekuje. I pored toga što su Književne novine poslednjih desetak godina davale, nekada više nekada manje, prostor razlicitim poetickim (ali i politickim) opredeljenjima, pitanje je kakva Ce biti njihova recepcija u novom književnom i kulturnom ambijentu postoktobarske, tranzicione Srbije.

Perspektive

Poslednjih nekoliko meseci akteri proteklih dogadaja u Srbiji u svim sferama života nastupaju kao da se ništa nije dogodilo, i kao da oni sa serijama tragedija koje su se odigrale nemaju nikave veze. Novinari im itekako idu na ruku dajuci im prostor, narocito u tiražnim dnevnim listovima: Politika, Glas javnosti, Vecernje novosti i dr. Ako sami ovde želite da odbranite ili pogurate stvar, onda ce vam leda okrenuti (dogadaji oko UKS-a u proteklih dve godine to potvrduju) i vaši dojucerašnji saveznici, jer su u Srbiji gotovo svi skeptici u pogledu individualnog nastupa. Svako udruženje zapravo bi trebalo da okuplja pisce koji su, po samoj prirodi poziva, individualci. Pisci se prirodno zanimaju za istinu i pravdu. Udruženja pisaca štiteci i zastupajuci pojedinacne pisce brane i same principe koji su se prirodno tokom vremena nametnuli književnom pozivu. Književnost se obraca svakom ko je pismen, ne odredenim licima ili grupama ljudi. Ili bi tako trebalo da bude.