David Albahari [1]

MALI ESEJ, MUŠKOBANJAST

Sarajevske Sveske br. 39-40 [2]

1

Ne znam šta maskulinitet doista znači, ali uvek sam bio među onima koji su spremni da uče. A i da znam šta ta reč znači, ne bi to mnogo šta promenilo. Nagrada bi u svakom slučaju ostala ista: malo pakovanje napolitanki i to onih sa ukusom lešnika. Nigde ne piše da su one dobre za nas, ali mi ih ipak uzimamo, otvaramo i počinjemo da jedemo. I dok one pršte pod našim zubima, ja skupljam mrvice i komadiće koji su pokušali da umaknu sudbini, ali su ipak zaključili da je bekstvo uzaludno. Bitak traje dok traje i netraje dok netraje, sve ostalo je varka, sve ostalo je bol.

2

Da li maskulinitet treba da shvatim kao "muževnost" ili "muškost" i da li se njihov odnos ponavlja u paru "muževan" i "muškobanjast"? Da li samo žene mogu da budu "muškobanjaste"? Ima li "muškobanjastih" homoseksualaca? Toliko pitanja za samotnog putnika koji se usudio da kroči u šumu pitanja o podeli uloga između polova. I kada se jednom počne sa pitanjima, može li se očekivati da ćemo uopšte stići do kraja? I zašto bi taj maskulinitet uopšte bio toliko važan? Strepi li feminizam od maskuliniteta? Ili to spada u domen maskulinizma? Na sva ta pitanja ne treba ovde očekivati neke posebne odgovore. Moje znanje o maskulinitetu je zapravo moje neznanje o maskulinitetu. Nijedna biblioteka ne može u tome da mi pomogne.

3

Da li su dlakave noge muškarca "muževne"? Ako jesu, kakve su onda dlakave noge neke žene? "Ženstvene" sigurno nisu, što ne znači da nema onih koje takva "neženstvenost" privlači.

4

A šta je sa mojom nekada dugom kosom – da li sam joj dozvoljavao da izraste zbog mog "maskuliniteta" ili protiv njega? Da li sam joj dopuštao da bude toliko duga (do polovine leđa, recimo) zato što je predstavljala ono značenje koje je joj je bilo ovde pripisivano (prikriveno izražavanje homoseksualstva) ili ono koje su zagovarali pripadnici alternativne kulture ("Konjski rep na glavi muškarca je najlepši mogući kontinuitet američke istorije i kulture", rekla je plavokosa Amerikanka dok smo jedno drugom mrsili duge vlasi, s tim što su moje bile smeđe.)

5

Svet je najlepši kada je u ravnoteži, ali takvi trenuci su retki i, ukoliko zavirimo u bilo koji udžbenik istorije, oni su uvek beznadežno nevažni. Rat je oduvek bio pokretač svih stvari; mir je svima dosadan, neproduktivan i zaludan. "Vodite ljubav a ne rat" bio je zapravo poziv na rat protiv konzervativnih ideja i njihovih pristalica, i nema nikakve sumnje da se tzv. pacifisti, samo da su imali podršku vojske, ne bi krvavo obračunali sa konzervativcima.

6

Autobiografija, jedna od mojih kratkih priča napisanih u jednoj rečenici, glasi: "U prepolovljenim ogledalima vidite samo donji deo svoga tela." Pomalo nevešto sročena, ta rečenica trebalo je da kaže da su naše autobiografije proizvodi naših spolovila, da priče naših života ispisuju u stvari, naš penis i naša vagina. U prepolovljenim ogledalima to se jasno vidi: u usporenoj tišini penis se blago klati, dok vagina nemo sedi u hladu stare kruške. Penis pomišlja da bi bilo dobro da se vagina i on ponovo suoče u nadmetanju, kao što je bilo ono od pre nekoliko dana. Tada je, doduše, trijumfovala vagina, ali penis je siguran da bi ovog puta bio bolji. I da, naravno, bio je bolji ovog puta, s tim što treba imati na umu da je to neprekidna borba iz koje se u arhivu šalju samo izveštaji o dvonedeljnim analizama ostvarenih rezultata. Užasna rečenica čiju konstrukciju ništa ne može da opravda. Ponajmanje to mogu da kažem ja, koji sam, dok se ta rečenica mučila sa svojim nastajanjem, upotrebio celokupno svoje znanje – što i nije toliko mnogo – da pronađem rečenicu koja bi poslužila kao protivteža prvoj. U odnosu na penis i vaginu to je sasvim beznačajno, kao što je i sve ostalo beznačajno. Mi živimo u njihovom svetu a ne oni u našem. U našem životu retko šta ispada dobro; u njihovom, pak, stranice njihovnih rokovnika su prepune već utvrđenih obaveza. Čega sve tu nema: predavanja, seminari, radionice, okrugli stolovi, uvodne reči, završne analize, spisak je beskrajan. Ali, kakve sve to veze ima sa početnim iskazima o autobiografiji – što bi, u stvari, uvek trebalo pisati između navodnika, kao što je Nabokov predlagao za reč "stvarnost". Stvarno, šta je stvarnost, odnosno, šta je autobiografija? Ako se ne varam, to su sinonimi, što ili sve objašnjava ili sve čini nesavladivo zamršenim – izbor je samo vaš, odnosno, naš.

7

Feminizam i maskularizam su nam neophodni da bismo odredili svoje mesto u zrncu prostora koji nam pripada. Sve je u redu dok su oni u ravnoteži, dok svi znaju ko kome pripada. Onog časa kada se izgubi ravnoteža – kao u pričama koje su izgubile ravnotežu – počinjemo i mi da se gubimo. Ružna je to slika, ali moraju da postoje i takve slike, nije sve u lepoti. Ni ja, na primer, nisam lep, iako ponekad dajem sve od sebe da tako izgledam. Dugo se tada posmatram u ogledalu, uočavam oblik moje glave, bore na čelu, zaobljenost brade, užarenost očiju, blago otvorene usne, upale obraze. Gde je tu maskulinitet, gde je mužjačka uzavrela krv? Bledilo me pokriva poput svilenog pokrivača koji se spušta sa velike visine. Još malo, pa bi to mogao da bude padobran, onako četvrtast kao na jednom crtežu Leonarda da Vinčija. Pravo je čudo da njemu, kao nekome ko je znao sve, nije na pamet pala oblina kupole. Ali zato se dosetio Mona Lize, tog stvorenja u kojem nema ni muškog ni ženskog principa, već postoji nešto sasvim treće, nešto što još pokušavam da nađem negde na mom jeziku, ali ma koliko pokušavao, ne nalazim ništa. Baš ništa.