Silvester Plotajs Sicoe [1]

SILVESTER PLOTAJS SICOE 37/38 - ODABRANE PESME

Sarajevske Sveske br. 37-38 [2]

preveo sa slovenačkog MilanĐorđević

2. 5. 2002.
* * *
u tišini živi
drvo smokve
u maglenom jutru
smokvi stane srce
daleko od mora
daleko putuju
njena slatka duša
kao večni stranac
krišom je pratim
da sebi solju
natrljam telo
i obučem se
u listove smokve

7. 6. 2002.
ručna pesma

suncokreti na polju
maka
oprani kišom
ruka nespretno
sedi usred crvenog
mora i gleda
u daljinu
dođi u mene pesmo
naseli se u kratkom
pogledu prostri sebi
sto usred srca
obuj moje jedine
cipele poješćemo
glavicu maka
i videti crveno

14. 11. 2002.
krik strasti

sanjao sam te
kraj mora gledamo
u nepokretnost
iz dubine dolazi
narandžasti krik
vanili kakea
mirišeš kako mirišeš
kad goli napravimo otisak
na crvenoj uljanoj slici
vatrena prigušena
strast nas goni
do mora da se
u njemu ohladimo
darovala si mi snove
uzeo sam ti miris
i dao krik strasti

12. 12. 2002.
* * *
probudim se usred polja
kaktusa
sebi zapalim cigaru
i opipavam osušenu
zemlju
moje veliko srce
me zagrli
i krvavo poljubi
zajedno pušimo cigaru
posmatramo zelene
kaktuse nepomični
do uživanja
kaktusi su oštri
crvene čarape meko
ležu uz snove
i očekivanja

21. 3. 2003.
moj grad

došao je vetar
koji sve odnese
na kraju
sam i tako bos
u crvenim čarapama
i sirene
u vazduhu na ulici
u svom gradu
sve se promenilo
još su se sećanja
posakrivala po barovima
i srču svoju kafu
kroz asfalt osećam
otkucaj srca
mog srebrnog
grada

25. 6. 2003.
čarobnjak

uđem na travnjak
bos i zašiljen
legnem između cvetova
oslušnem mrave
kao nekada
šuma još uvek
žari usred polja
kao cirkus
diše i tiho zove
detinjstvo imam negde
u kosi u njemu se
utapam dok nemo
gledam unazad
vidim sebe dete
bosonogih snova
čarobnjaka

9. 9. 2003.
slatka pesma

očišćen od misli
u tebi se utapam
kišo što tražiš zemlju
u meni
sa jednom nogom uvek
u šumi
sa drugom u moru
slanih peševa
svučem šarenu kožu
i prepustim se
tvom strasnom
jeziku
ko si ti kome
smrt svetluca u
osmehu slatka

23. 1. 2005.
magenta

došao sam iz drveća
došao sam iz gavrana
došao sam iz vulkana
znam ko sam
tačkica u narandžastom
metežu
crta na sivom asfaltu
magenta mi sija
iz očiju
do poslednjeg daha
grlim život
da ne uzdahnem
a da nisam rekao
volim
još jednom

9. 4. 2005.
* * *
čujem pevanje u sebi
peva
kao što peva travnjak
koga vetar češe
pada kiša u meni
i sve reke
slivaju se u jednu
doći ću do tamo
još ću videti
pesmu napisanu
na zidu
nekada sam već bio tu
shvatiću je

19. 9. 2005.
san

zagrlio sam te
u poljupcu
dao sam ti se
obgrljen u kapi
mora
u mornarskoj majici
osećaš polje lala
na mojim grudima
narandžastu krv
koja pulsira
da te ispuni
da mi natočiš
nežnu malvaziju
i zagrljeni žmurimo
na snove
o srećnom kraju

29. 11. 2006.
divlja i mlada

srce kao paleta
natopljena sa hiljadu
slojeva uljane
strasti
lice kao kamen
usred šume gde
lišće nikada ne
požuti
večno proleće
večno rođenje
koje će poslednje
da oboji srce
pozovi me pesmo
da ti obojim srce
i našminkam usne
poljubi me
dok gledam ka horizontu
večnog vraćanja
zagrli dlanovima
lice
koje te večno pratilo
kroz hiljadu
slojeva nepokretne
magle
sa svetlošću u očima
sa pljuvačkom punom strasti
koja će biti naša
poslednja misao
još ćemo se voleti
na ružičastoj postelji
bićemo još divlji
i mladi

20. 9. 2007.
srce

otkinuti sebi srce
staviti ga na sto
gledati srcem
ko si ti koji go
stojiš pored stola
samo sanjam da sam na travnjaku
i udaram
i gledam
svoj početak
volim sebe
zato ljubim
svoje srce
i otkucavam sa njim
dok se volim

10. 10. 2007.
vatra

u nepoznatoj zemlji
nepoznat sam sebi
visim kao šišmiš
tik iznad tla
mirišem zemlju
gledam mrave
čujem vodu
kiša me dodiruje
još uvek mi se čini
da ne postojim
svet snova da jesam
sanjam da je svet
udah i izdah
belo crno
postojim da sanjam vatru

12. 2. 2008.
žirafa

afrika u njenim očima
kad ti njen vreo jezik
proba kožu
više sam divlji
od nje
ili je pak njeno
divlje srce
nežno prikriveno
pogledom ljupkosti
na dugim nogama
mrežasto nepokretno
čeka posmatra
životinja u meni
budi se
dok te mazim
snu divlja žirafo

2. 12. 2008.
ritam zečijeg srca

usred ljubičaste šume
okružen zelenim
zečevima
obučen u zečiju
kožu
sa crvenim
zečijim očima
pišem ozbiljnu
pesmu
niko me ne
dodiruje
samo nebo i
drveće pulsiraju
u ritmu
zečijeg srca

1. 1. 2009.
belo

sneg sipi kroz
brezovu šumu
kao bela pesma
kroz bele snove
na belom stolu
goli mirišemo
krv koja uvek otiče
i prska
po snežnobelim
dojkama
da ne padnem
od strasti
opijen u belo
me ustima
grliš u sebi