Arben Idrizi [1]

Odabrana poezija Arbena Idrizija

Sarajevske Sveske br. 25/26 [2]

GLEDIŠTE ZLOSREĆNOG

iako malo ko zna da bog masturbira
za bajram božić i druge verske praznike paganske i društvene
i zavitlava se jadnim bićima
iako karijeristi masnog stomaka i uma pate od seksualne impotencije
zgnječeni od želje za vlašću
iako mnogo nas zna da se psi vezuju u čvor tokom seksualnog čina
iako nije tačno da se posleratno društvo sveti
za žrtvovane, žrtve, idealiste
iako sam ja pesnik koji je sebe stavio na muku
sa odlučnošću da živim

pitam sebe:
šta ako se slomim: nakon svake promene
nakon svake revolucije
nakon svakog rata
masno zlo menja kaput na oltaru moći:
sva zajednička dobra padaju dole
sva zajednička dobra padaju dole
sva zajednička dobra padaju dole:
i ostaju na vlasti ekipe i koncpeti koji masakriraju um:
naš um je grad koji se bombarduje atomskom artiljerijom
praljvih ideja:
naš um je laboratorija za eksperimentisanje globalizma
naš um je tempirana bomba od strane crne ruke u polju nacionalizma
naš um je javni nužnik za dva groša
mi smo neophodni red volana za manevar dupeglavih
mi smo orobljen nos koji ne treba da se zabada u vazu pravde
mi smo sloboda zavisnosti
mi treba da ismevamo sebe kada je reč o individualnosti
mi treba da kaznimo sebe kada je reč o zakonu jačeg
mi treba da eliminišemo sebe kada je reč o očuvanju reda
mi treba da zaboravimo na sebe kad je reč o zajedničkom dobru
mi treba da istrebimo sebe za vrednosni moral vlasti
iako --- mi nismo bog
iako --- mi pijemo peharom od slomljenog kamena
a pasju hranu jedemo viljuškastim stubom naše kičme
iako --- mi nemamo račun u narodnoj kasi štednje
iako --- mi punimo kasu našim znojem i trudom
iako --- se pozivamo pod oružjem boga i švercerske nacije i
borimo se za život i smrt gubeći
iako --- mi preživljavamo sa ranom u srcu i sa omčom oko vrata
svet ne može bez nas
ništa ne može bez nas
mi ne činimo ništa za sebe

MI PADOSMO U BRIGU

mi padosmo u brigu samo za
nešto čudovišno
nešto što nema težinu
nešto što ne prazni krcatost blagostanja
nešto čemu je na kraju krajevu prošao rok
nešto kao dvonogaš
što će nas učiniti vrednijim
od ajkule u moru
od besnih pasa lutalica
od polu divljih mačaka

mi padosmo u brigu za
nešto malo spokojnije
nešto samo da se oni ne bi uvredili

mi padosmo u brigu za nešto
da uhvatimo, da budemo korisniji
da budemo na neki način prihvatljivi

mi padosmo u brigu za nešto
a oni nas samozadovoljni obavezaše
da odaberemo

mi padosmo u brigu za nešto
a zar je čudo da biramo
najmanje zlo

NANIŠANI

Nanišani
Prečišćenu vatru
Mog apsurdnog bića

Nanišani
Baci se
I
Izgori
U prah
I pepeo

I tako

Ne treba mi
Ništa moje

Ne treba ti
Ništa tvoje

KOSOVSKI HAIKU

Izgorela kuća.
Iz koje se diže jak dim.
Odžak spava.

UVEK

kad god stvari oko mene postanu loše
ja sam tešio sebe
koliko god da nije važno poboljšanje
i na neko duže vreme
bilo kako bilo, ja ću se kaliti da patim
naučiću da gutam bol
otečenim grlom
dići ću ruke od dobrih stvari
koje kradu bogovi zarade

moj svet su uvek činili
snovi i porazi
moj svet je uvek pokisao
rekama patnje i isključivanja
moj svet je uvek okružen
nepreskočivim zidovima
nedirnutim šumama
miniranim poljima
stenovitim podzemljima

ja sam uvek sa naporom krčio put
samo da bih uzeo malo vazduha