Petar Matović [1]

Negiranje fuzije

Sarajevske Sveske br. 25/26 [2]

Svetlost se ne lomi u zenici,
već u naprslini kristalne pepeljare
na ovom stolu.

Šest je posle podneva avgusta meseca,
sunčev disk se nanometarski sunovraćuje:
boju mu opažam ne kao zatvorenonarandžastu,
već orange: mislim o rečima
koje me emocionalizuju više no ljudi.

Neću se pomeriti sa stolice,
kolena sam primakao pognutom licu,
i pri tom, gle!, ni nalik nisam
mehuru, ni rasprsnuću.

Ljudolik sam, i to bih izmenio,
svio bih se poput zmije, u samog sebe,
obgrlio bih se, krug je jedini položaj
kad ne izgovaram, a razumem se.

Dosta mi je odlaženja ne pomerajući se:
ipak nema ničeg uzbudljivog u fuziji
mog lika i sunašca, na dnu ove piksle.

(Iz zbirke pesama Koferi Džima Džarmuša)