Mirjana Stefanović

ODABRANA POEZIJA- MIRJANA STEFANOVIĆ

Sarajevske Sveske br. 35-36

Zlo se među nama bezglavo tumba
tamo amo,
i okruglo i ćoškasto,
sa šiljcima.

Od zarđale je legure grožđa,
veliko kao kuća.

Pritaji se načas i miruje.

Iznebuha se opet sa škripom pokrene
i nastavi da baza,
u početku sporo,
pa sve brže i brže.

Pobije mnoge,
ali većina nas ipak preživi.

POGINULA DVA RADNIKA

na građevini

zato što nisu znali svoj posao
zato što nisu imali šlemove
zato nisu nosili šlemove
zato što su bili gladni
zato što im nisu platili
zato što su pare poslali kući
zato što im je kuća daleko
zato spavaju u šupi devetorica
zato što u pustoj kući pište deca
zato da ima roditeljima za lekove
zato što su ih tukli ko vole u kupusu
zato su pluća napunili malterom
zato da sinu plate školovanje
zato se bezubo smeju
zato da bude gospodin čovek
zato da ne rmba i ne skomrči
zato su tukli svoje žene
zato bi ih žene rado sekirom
zato što su glupi
zato im se noga okliznula
zato što su bili mamurni
zato što su loše spojili skelu
zato što nisu znali
zato što su bili nepismeni
zato što su radili od jutra do mraka
zato što su im od zime pucale kosti
zato što je zvezda upekla
zato što su loše zacementirali
zato što je cementu prošao rok
zato što je gazda cicijašio na cementu
zato što otima gdegod stigne
zato im nije plaćao socijalno
zato što nije znao njihova imena
zato je njima istekao rok bezimenim
zato što novinar nije ni pitao
zato što je mislio koga briga

ČUDOVIŠTE

kao čovek je
al' i nije

ima sto glava –
njima samo o sebi misli

ima sto ruku –
svakom iz naših usta otima

ima sto nogu –
svakom na putu noge lomi

ima jedno oko –
njime sebe u svojim novcima gleda

dok se sa njima znoji i valja
u vrelom pogužvanom krevetu

KAMELEONI U CIPELAMA

evo guštera koji glume zmije
opet svlače košulje
i one prljave
lete na sve strane
kao uzvrištao kiseli kupus
što iz solitera leti kroz prozore
u rano proleće
umesto da nam kukurek svetli
i jagorčevina pevuši u razvigoru

presipajući svoje ja
iz flaše
u šlašicu
iz balona u vanglu
iz vangle u kofu
iz kofe u korito
iz korita u lonac
iz lonca u cediljku
kroz cediljku u kadu
a iz kade u naprstak

preuzimaju poželjnu formu
prilagođavaju se

REČ O PROMAJI

Da nema vjetra, pauci bi nebo premrežili
Narodna
spasi se od promaje
čuvaj se od promaje
jer od promaje ćeš po difoltu nagrabusiti
izbavi se od promaje
oslobodi se veštice na metli od vetra
izvuci se iz njenog ljubavnog naručja
kao hladi te a u stvari ubija
sačuvaj živu glavu
izmakni se
znaš da pametniji popušta
iskobeljaj se iz vetrenih puteva
iščupaj se iz fijuka promaje
zle babe sa licem devojčice
izvrdaj je po svaku cenu
izmigolji joj se ispod nogu
izmajmuniši nešto da je nasmeješ
da ne može skupljenih usta da duva
ispetljaj se iz njenih raščupanih kosa
kojima te škaklja po krstima
izmanevriši da se nikako
ne nađeš na vetrometini
izbasaj iz zlog promajnog mesta
kurtališi se slatkorečive aždaje
iskoprcaj se iz kandži karakondžule
sklanjaj se pred razluđenom goropadnicom
sakrij se od ćarlijave licemerke
otresi se šaputave monstrumice
kako znaš
oterasi se bede
spasi se nevolje

zatvori prozor smesta

TRINAEST CRNIH MAČAKA U PETAK

Bože, pomozi da na putu nađem dinar
koji će mi doneti bogatstvo i sreću,
jer, jeste, verujem u Tebe,
ali i u kafene crteže
u prevrnutoj pa prekrštenoj šoljici.

Kad god su mi, Gospode, predvideli put,
putovala sam,
pa makar od Altine do Višnjičke Banje,
a to jeste putovanje, skoro dva sata,
priznaj, Svevišnji, koji sve najbolje znaš.

A ti, slatka moja,
kucni u drvo da me ne urekneš
drži mi palčeve da položim
iz kuće izbaci kaktuse da ne samuješ
i ne sedaj na ćošak od stola,
nikad se nećeš udati.

I pazi na promaju!

bolje razbij glavu nego ogledalo
i ne prosipaj so po stolu
nego beri srećnu detelinu,
onu sa četiri lista.

I zatvori se u kuću u petak trinaestog
da te gradom ne potera baksuz,
bezubi brkajlo sa nožem u ustima.

Crna mačka ako ti pređe put
stani, pusti nekog pre tebe,
boli te štikla, nek nagrabusi
kad ne pazi.

Ako nešto prišivaju na tebi
drži komad konca u ustima,
a kada ti se konac pri šiću zaveže,
srećna si, ponosićeš se.

Samo pazi da te ne uvati promaja!

Kad štucneš znači pominju te,
nadaj se po dobru a ne po zlu.
A kad student krene na ispit,
majka obavezno da prospe vodu za njim.

Ako naopako obučeš majicu
to neko ne može da živi bez tebe,
a kad su ti slučajno i gaće naopako,
raduj se, imaćeš sreće.

Samo da te ne ščepa promaja.

Ne zviždi u kući da ne nagrnu miševi
i pacovi, gadne izelice.
Njima ni promaja ne mož' nauditi.

Hleb nikada da ne stoji naopako
da te ne bije nevolja
i ne ostavljaj tašnu na patosu
jer ćeš bez para ostanuti:
i ono jada što si skunatrila
raščiniće ti se u džepovima
kao cedevita u čaši vode.

Ali ako te zasvrbi levi dlan,
eto tebi novci pod pokrovci
iznenada,
ko da su ti sipali penu
usred šoljice kafe.

Koga svrbi desni dlan
pare će uludo proarčiti,
a ako krećeš na put
pa si nešto zaboravila u kući
ne vraćaj se ni za živu glavu.
Mogu te na drumu spopasti razbojnici
sa heklerom o ramenu i čarapom na glavi
staviće ti lisice na ruke,
prodaće te u belo roblje,
završićeš u kupleraju u Holandiji,
sedeti u izlogu gola,

ima da te uvati promaja!

Ako si muško možeš proći još gore:
u svim avionima što su popadali
sedeo je bar jedan koji se vraćao
u stan pred put izazivajući sudbinu.

Tri puta pljuni kad je dete lepo
i reci joooj, kako je ružno nikakvo,
što da ga urekneš
šta ti je skrivio
krupnooki anđelak sa loknama?
Ako je ružno, pu! pu! pljuni,
da ne staješ roditeljima na muku.

I ne kupuj ni za živu glavu
ništa za dete pre no se rodi,
može ostati u stomaku dovek
i tu cmizdriti
griz razbacivati
harmoniku svirati
gledati televiziju
igrati tenis
slati esemesove
đipati na muziku s tranzistora
ko zna čega se sve neće setiti
to lenjo al' nedužno spadalo,
a ti si onaj što ga je natociljao!

I šta sirota majka da mu kaže
kada joj nevestu
dovede u stomak?
Pa osnuju domaćinstvo,
pa izrode dečicu?
Ima da ćuti i trpi,
jer majka je majka, zna se.

Ima da se smeška i igra na svadbi,
potajno srećna što ne mora
da ljubi snajku u obraze.

Znači, pomozi sebi i drugima,
pa će nam svima sâm naš Gospod pomoći

ako uspe da izvrda promaju.

ŠAPAT ZVEZDA

Svami što sedi pred pećinom u Himalajima
koju izabrao je da lakše dokuči istine
krajnje večne maltene neizrecive
dok ritualno posut pepelom
nečešljan go sav ućeban
miluje kozicu svoju hraniteljicu
ni ne sanja da mu je devici pročitano
da će ove sedmice imati
veoma bogat društveni život
po odluci svemoćnih nebeskih tela
a što se odnosi na njega
i još pola milijarde devica
videla sam piše u novinama

tvoj bistri unuk od šest i po godina
poći će u školu tek na jesen
a već čita sva slova ćirilice
osim tri najteža f, š i dž (ф, ш i џ)
samo ne zna da treba da bude zadovoljan
načinom na koji mu se odvija život ljubavni
i da ukoliko se ovako nastavi
to bi moglo da ukaže na ulazak u brak
njegov i petsto miliona bikova
a mi znamo jer je zapisano u novinama
koje on još ne čita
žena kojoj već treći put
od jutros menjaju pelene
u raju za ostarele Dolče vita
možda bi i poverovala da je
spremna da počne sa novim poslom
kad bi joj pročitali ono što
proriče nebeska konstelacija
i kad bi samo razumela
da posao ićiće joj dobro
i neće biti nepredvidivih problema
bar ove sedmice
ni za nju ni za stotine miliona
njoj tako bližnjih blizanaca
od kojih će mnogi ove nedelje umreti
pa i ona sama ali srećom ne zna

Ajovčanin marinac kod Mazari Šerifa
sve misli zašto ne pitasmo Ruse
da nam kažu kako su se
oni ovde provodili
a kao čita u godišnjem horoskopu
da u ljubavi ima primamljivu ponudu
isto kao i 5764927 rakova
al nije sure da l da je prihvati
jer radi se o osobi koja ga privlači
samo što bi taj odnos morao biti tajan

Indira romkinja u novom kontejneru
punom dece kao lubenica semenki
grizu joj uši i piskaju
glasnije od vuvuzele u Džoburgu
da je pismena mogla bi pročitati
kako je sama ili se tako oseća
te da predstojeći joj period
nikako nije za euforične
emotivne doživljaje niti
za početak nove veze
ukazuju zvezdice proročice nebesnice
svim vodolijama ove sedmice

i ja zajedno sa drugim škorpijama
upravo spoznajem poslanicu iz Svemira
lepo se snalaziš i prilično si uspešna
i imaš dobar njuh za posao
i kad se koncentrišeš greške ne praviš

pa koji mi je đavo
što sam zapela
da kvarim ovu lepu konstataciju
u znaku Saturna
a podznaku vage

ČAŠE POBEDNICE

ove kristalne čaše za vino
što kao kederi u utišanom Dunavu
svetlucaju i trepere u mojoj kuhinji
i na dugim i vitkim nogama
liče mi na šest pospanih roda
koje glave kriju pod krilima

iste su ko nove neokrnjene
kao kad su mi ih prijatelji poklonili
mladi i obasjani iščekivanjima
pre više od četiri decenije

ona sva obla beloputa zaljubljena
i on nemiran vižljast brzorek
i ja njihova najbolja drugarica
smatrali smo da ćemo večno živeti
a tim čašama je – pogrešno smo mislili –
pisano da ih u veselju polupamo

ali kristalne su najbolje prošle
jer evo stoje cele nečuknute
svim svojim bićem prkoseći
samoj pomisli na prolaznost
a darodavci već su preminuli
i sve njihove nade zgasle utuljene
vuku se po ništavilu bedne beskućnice

i ja što im se na daru zahvaljujem
prepadnuta odustajem od pomisli
na to kako sada izgledaju

zato što znam kome zvono zvoni

DOLAZAK

ovo tek rođeno detence
čiji dolazak na svet
razdragao je celu kuću
okrečio zidove
oprao prozore
uštirkao zavese
uglancao parket
i na trpezarijski sto izneo
crvene ruže tortu s jagodama
slatko viski i rakiju
seje osmehe na sve strane
od ponosnog pogleda majke
vruće i pune mleka
do tegle sa lanjskom turšijom
u mračnom špajzu bez prozora

ovaj se otac antialkoholičar
tri puta temeljno napio
kad ju je odvezao u bolnicu
kad je čuo da je srećno rodila
kad je video sina kako je
ćelav ljubičast i namršten
ali njemu najlepši
od svih dvadeset jednakih
belih postrojenih hlepčića

a deda krišom plače u rukav
i smeje se srećan što je uspeo
novog sebe da dočeka
i baba kaže e pa snajo
sad si se opoštenila
a ne mora me baš zvati baba
nego može i nana

i s prestola svrgnuta mačka
oko nogu im se pometena umiljava
ipak sa čestitkom u očima

i muškatle na prozorima
ispaljuju nove narandžaste cvetove
i taj vatromet obznanjuje
Urbi et Orbi da je
u kuću ovoga časa
stigao svetli mladenac

a u špajzu iza portviša i đubrovnika
njegov nikakav i gorak budući životić
tek probuđen rasteže se bezvoljno
kreće da otalja posao

SKROVITO MESTO

ostava za užase
i za nesreću
u meni
u najmračnijem je
zabačenom kutku
mala prenatrpana
bez prozora
sušta gasna komora

pa čim ta ciktava beda
proba da otškrine vrata
da promoli nos
da se izmigolji
da iscuri
odmah je poguram
natrag
u pomrčinu
punu krikova
i zloslutnih šaputanja
i za njom zatarabim vrata
čvrsto

uglavnom se i ne čuju
koliko su duboko