Kujtum Pačaku, Mehmed Saćip, Alija Krasnići, Bajram Haliti

Antologija Romske Poezije- Kosovo

Sarajevske Sveske br. 39-40

Kujtim Pačaku

Glad

Plač dece nikako da prestane
Ni ove večeri

Miris komšijskog jela
Ni večeras neće im napuniti stomak

Kad je srce zaleđeno
Nema tog proljeća koji će ga istopiti...

I bokh

E čhavorrenogo roipen vi akaja rat
Na ačhola

I sung e xamaski so avel tar o kojšia
Ni arat na ćalarela olengo perr

Kana ko ilo isi maxruć
Nanaj nilaj so šaj te bilavel les....

Moj sokak

Kuće mog sokaka
Naslanjaju se jedna na drugu
I kao da stalno igraju

Poneka se jedva drži na noge
Kao da ju je udarila u glavu neka jaka rakija
A poneka maše vešom koji se suši
Izgleda kao da vodi romsko kolo
Uz ritam meseca...

Crna pesma, crna majka

Majko, gde su mi braća?
Ubili su ih!

A gde je otac, majko?
Nije se vratio!

Ni kućni pas se ne čuje!
Otrovali su ga!

Majko, zapevaj mi pesmu!
Glas mi je promukao, sine moj!

Daj mi malo hleba, majko!
Nemamo ni trunke hleba!

E pa što ćemo jesti večeras, majko mila?
Zagrist ćemo našu bol
I napiti se suzama.

San

Stavih tvoju košulju ispod jastuka
Da namami snove
Sa mirisom tvojih grudi

Ti dolaziš obučena u noćnom nebu
Sa mesecom u ruci
I ružom u krvavim usnama

Kroz Mlečni Put bežimo
U našoj kočiji
Prekrivena zvezdanom prašinom...

Sad kad sam daleko

Sad kad sam daleko
Niko mi ne kuca na vrata
Niti me zove na jutarnju kafu

Ti možda misliš da sam ja dobro
Ali varaš se!

Sad kad sam daleko
Niko te ne prati na romskim svadbama
Niko ti ne pokazuje kako se slavi bibi

Ti možda misliš da sam ja dobro
Ponovo se varaš!

Sad kad sam daleko
Nemaš s kim da plešeš
Uz dirljive zvuke španskog venga

Ti možda misliš da sam ja dobro
Dokle ćeš da varaš samu sebe?

Kad rom voli

Kad rom voli
Po ciči zimi lastavicama
Prekida selidbu

Kad rom voli
Zatresa leju uspavanog cveća
Da im da dobru vest

Kad rom voli
Zaleđenim potocima
Poklanja ludost talasa

Eh, kad Rom voli...

Ah, kana kamela jekh rrom...

Mehmed Saćip

Svršetak jedne knjige

Kafane su već zatvorene
Sada po blatnjavoj ulici
Prodajem ali nema kupaca
Za bolest koja me osvaja
Svaki sledeći korak je teži
Osećam dalje da ne mogu
Vrata odškrinuta
Na prozoru sveća još plamti
Daje mi znake da ne spava

Negde u daljini vidi se vatra
Što potpali refren moje pesme
Čuju se prvi jutarnji petlovi
Preklapam zadnju stranicu knjige
Ovo je njen svršetak.

Jekha pustikakro agor

Phadile o kafane
Akana ano čikalo drom
Biknava numa nane ko te ćinel
O nasvalipe so uklindžama
Pro palo pro
Phare hapia ferdava
Lakere udar phravde
Ki pendžera i momoli panda thablol
Te džanav so na sovel

Džikuri dur dićol bari jag
Thardžala o refreni me džilako
Šundžona obašne e javinakre
Phandava paluni pustikakri rig
Akava tano lakro agor

Sirotinjski čoček

Stojim ispred pekare
Posmatram kako vade vruć hleb
Snem mi pokriva oči
Jedno pašče
Kao da ga je žao mene
Ljudi dolaze odlaze
Niko da pita
Smrzli mi prsti na nogama
Dok creva iznutra
Igraju sirotinjski čoček
Iz nosa teče voda
Ruku ne mogu da dižem
Da nos obrišem
Na mogu da se sagnem
I podignem izgubljeni dinar
Sneg sve više pada
Na glavi mi stvorio belu kapu
Nigde svirke a noge
Kao i creva iznutra
Igraju sirotinjski čoček.

Pomeranje sofre

Premorena ruke stare majke
Od ranog jutra prave testo
Čuje se pomeranje sofre.

Dan ranije
Majka je nabrala koprive
Sinoć je Srbin doneo kiselo mleko
Sad je red na nas
Treba nabrati suvo granje
A dotle
Pita će se razmesiti
I već nam ide voda na ustima
Vruća je, prsti se lepe
A majka gleda u nas
I misli
Hoće li ostati koja mrvica
Za sutra.

Pokojnici

Nećemo ostati
U kućama naših predaka
Neće ostati svi putevi
Sred pogaženog zrna u ambarima naše kosti
Biće zrelo žito
Bićemo svuda samo pokojnici
Bez određenog reda
Što dublje u zemlji
Naša će zatvorena usta
Propustiti kroz zube
Izvorsku vodu
A neprestano smo psovali
One što nas nisu hteli.

Kućni prag

Kao da se pred mojim očima
Leto najednom pretvorili u jesen
Prašina je svuda prodirala
Osim u moju sobu
Dođe mi da se sit isplačem
Al se plašim da pustim glas
Probudiću sina
Koji je utonuo u dubok san
Na trenutak
Prođoše mi preko glave
Sve ludosti života
I traćio vreme nisam
A sam samo ćutim
I mislim na pogan neljudsku
Ne idem odavde pa šta bude
Ovo je moj kućni prag
Neću da ga sa mrtvacima delim.

Meso pod suncem

U belim košuljama
Kao da ćemo na veselje
Nepoznati
Kao da smo pali sa neba
Izrasli kao trava pod nogama
U prokletoj zemlji
Sunčeve galaksije
Umire jednako gladan i sit
U ovoj zemlji
Tražim mesto pod suncem
Na pesku beležim vekove
Natpisa ubrzo nema.

Ureži prijatelju noktima
U stenu od kamena
Tvoja je ruka moćna.

Alija Krasnići

Na grobu predvodnika

Nešto kao da je ostalo u zaboravu vremena
I kao da točak tuguje za prohujalim imenima
I skrivenu bajku čuva u svojim prašnjavim drumovima
A vekovi nemaju odgovor mojim pradedovima kostima
I od davnih davnina truli mu telo bez kamena
I kad je anđeo poleteo ka večnosti nebeskoj
Noćni psi se poigraše njegovim kosturom

Nikad niko ne postavi pitanje o grobu predvodnika
A leptiri poletoše na procvali cvet Đurđevdana
U mrtvoj tišini čuje se samo krik ptica lutalica
Nemir se pretvara u dušu pradedovog pokojnika
Kao da ga glasovi ganjaju i nigde mira i spokoja

O drumovi podariste nam sudbinu prokletnika
Da nam se kosti pretvore u pepeo prašine
A grobovi ne obeleže kamenom iz reka Pendžaba
Koa da se umnožavaju glasovi iz dubina
I da nad njima stoji samo senka pesnika.

Zakletva

Zakleo sam se na hleb i so
Na kamen i drvo
Zaboraviću lutanja

Iza zakletve
Rodiše se neočekivani
Pogaziše moje reči

Na visovima planine
Nepresušna reka
Rasprši mi reči
Lutanja se nastaviše

Hape sovlji

Haljem sovlji po manro thaj lon
Po bar thaj kaš
Kaj ka bistrav e phirimate

Aj pala mo hape sovlji
Bijandjilje e biašudjarde
Thaj uštade me lafure

Ane uprimate e plainengo
E leja beštjerime
Prskosarde me lafore
E phirimate lundjadilje

Moj život

Radost mi je puzala po kući
Sa slamnim krovom
Ni vrata ni prozora
Na mojoj kući
Igramo žmurke
Moja radost i ja
Doručak ždere večeru
Večera doručak ždere
Ja plačem moja radost ruča
Moja radost plače da ja ručam
Kad stigne zima
I vetrovi se tuku
Moja kućica drhti
Dok je snegovi kupaju
Ja i moja radost plačemo
Da san dozovemo

Zaljubljena si

Zaljubljena si
U zrake sunca
Koji me srećnim čine

Zaljubljena si
U zelene poljane
U moje prašnjave drumove
U oluje
Kiše

Zaljubljena si
U noćne zvezde
Koje me noćima krase
U mesečinu
U svetlu čergu

Zaljubljena si
U vatru kraj šume
U violine
U lutanja moja

Legende o nakovnju i čekiću

I pre tebe postojale su legende o garavim rukama
Nezaboravljene i ispisane u pričama starim
Moj pradeda kovač znojem je pisao sebe

Ako ti se užarena vatra na trenutak ugasi
Ko li će ti je u praskozorje potpaliti
A ugašene iskre plakaće za izgubljenom srećom
Zanemele u talasima meha
Umorno telo sklopiće garave oči

Čelik se u vatri ugljena žari
I sa zvukom se život nastavlja
I dok se udarci daleko čuju
Čekić i nakovanj staru pesmu kuju
Žuljevita ruka gvožđe steže
Damari iz ruku odjekuju
Bajka se očitava na trošnim zidovima
Kovač budno sanja krilatog konja.

Bajram Haliti

Ništa mi ne osta

Za mnom dani
I mnogo godina,
Uvrede, boli, tuge i pogromi.
Sve nataloženo u prošlosti.
I ništa više nije moje.
Ni miris, ni vetar,
Ni mrak, ni grom
Oko mene se, u novom ruhu
Protežu dani i noći.
Šta će biti kada sećanja
I savest nestanu?
Kome ću tada
Pričati o našoj nesreći?
Sa kim ću, tada,
Razgovarati o našim tugama i bolima?
Gde li će me to odvesti?
Šta me na to nagoni?
Koga sam imao koga ću voditi sa sobom?
Za mnom je sve što nemam
A ispred,
Mrtva budućnost.

Khanči ni ačhilo man

Pala mande si e đivesa
Thaj but berša,
Lađarimate, dukha, bezaha thaj tradimate.
Sa ladade ano nakhljipe.
Thaj khanći maj najmunrro.
As e sung, as e balval,
As o tunjariko, as o garež...
Trujal mande, ano nevo ćhanipe
Lunđardon e đivesa thaj e raća.
So ka ćerdol kana e haćarimate
Thaj e minca hhasavon?
Kase atoska
Ka vaćarav katar amaro bibahhtaljipe?
Kasa, atoska
Ka vaćarav katar amare dukhajmate thaj bibahhtaljimate?
Kaj ka inđarol man goda?
So tradol man pe goda?
Ko sasa man
A kas ka inđarav pala ma?
Palama si sa so naj man
A anglal
Mulo avutnipe.

Presahle suze

Nemam suza
Za nevinu romsku decu
Što ostadoše po poljima rasuta.
Drug do druga,
Kao jedno telo.
Nemam suza
Za tu decu koja,
Ne pamtim kada, odoše
Iz svojih kuća.
Ne mogu da ih dozovu
Majke.
Srca im nema od bola.
Nemam suza
Za dečje grobove,
Iz kojih se rađala sloboda,
Novi dani
kojima mladost beše žrtva
Starih razmišljanja
A za svet bez granica.
Umesto suza
Pesma iz srca navire.
Tela im trunu, vapeći,
Po zemlji evropskoj,
Da se sjedine
Sa braćom po krvi
Što kao i ona
Ne stadoše
Pod barjak beli.
Ta deca imaju snove.
Njihova nevinost spava
Dok im na humkama raste
Neko novo cveće.

Tražeći svoga Boga

Misleći da razum mi je drug
Jednoga dana, ubio sam Boga.
Od tog dana
Kao da ne postojim,
Kao da me nema.
Razum, teškim koracima tapka po mraku.
Čujem, prati me.
Ja više ne umem da hodam,
Od kad me Bog ostavi.
Tumaram, slepo,
Tražeći svog Boga.
Osetih ga u panju jednom, kraj puta
Što nigde ne vodi.
Padoh...
Ustani, o Bože!
Oprosti meni slepome...
Kreni sa mnom kao pre...
Znam, ne veruješ,
Jer, razum ti ne dade kajanje.
Al' veruj, robu svome,
Da sve mi je umrlo sa Tobom
Da bez Tebe ko da ne postoji.

Banijan, drvo života

Glas nesrećnih čuje se.
Oslušni...
Jecaju vode...
Vetar u ponoru plače...
Plače rod tvoj.
Ti koji su umrli
Kao da još nisu otišli.
Čak, ni pod senkom koja
zemlju pokri nema ih.
Oni dišu kroz stablo što drhti,
Stanuju u stablu što plače
I govore kroz Banijan.
Na ovom svetu
Umrli nisu mrtvi.
Ti koji su umrli
Kao da još nisu otišli.
Oni su u detetu što plače,
U žaru koji tinja.
Oni su u vatri što dogoreva
U kući koja izdiše.
Oni su u kamenu, pod
Drvetom što šapuće
Banijan stanuje u šumi.

Barathan

Barathan...
Moja Barathan (munrro Barathan)
O tebi mi je pričala pramajka.
Za Tebe nas vezivale samo reke Pendžaba
I premda Te, još nikad ne upoznah
Vizije o tebi prepune mi krvi čiste
Na poljima prolivene.
Barathan, reci: (vaćar)
Je si li ti ona, čija se leđa
Savijaju pod teretom?
Čujem glas drhtav, ozbiljan
Govori:
Dete moje,
Ono drvo, onamo dole,
Dostojanstveno u samoći,među cvećem
Belim, uvelim
Ono je Barathan.
Tvoje Barathan, koje opet raste,
Ploda oporog, koji kad zagrizeš
Osetiš ukus slobode.