BLAGA DIMITROVA

(1922–2003). Pesnik, romanopisac, prevodilac, književni istoričar, kulturni i društveni radnik, borac za slobodu stvaralaštva i demokratiju – veoma popularno i značajno ime u savremenoj Bugarskoj, a i van nje. Figurativno rečeno ona nastavlja i produbljuje pesničku liniju Elisavete Bagrjane, gradeći svoju originalnu poetiku i razrađujući ljubavnu temu do detalja, pri čemu male intime vezuje za veliki svet, za njegove dileme i probleme koje poetski i filozofski osmišljava. Plativši u ranoj mladosti određeni danak soc-realizmu Blaga Dimitrova među prvima probija breše dogmatske estetike i već zbirkom Okrenuto vreme (1965) nudi čitaocima jednu iskrenu intimnu liriku. Dimitrova se sedamdesetih godina potpuno odvaja od zvanične književne linije i u svojoj poeziji tretira ljudski mikrokosmos koji se može svesti na tri osnovne komponente: ljubav, smrt i reč. Svojom celokupnom delatnošću (pesnik, romanopisac, prevodilac, kulturni i društveni radnik) ona osvaja simpatije čitateljstva, ali i dobija nove, žestoke kritičare. Demokratske promene u Bugarskoj izbacuju je nakratko na položaj potpredsednika Republike. Zbirke pesama – Do sutra (1959), Okrenuto vreme (1965), Osuđeni na ljubav (1967), Kako (1974), Prostranstva (1980), Glas (1985), Lavirint (1987), Ključ (1991); romani – Putovanje ka sebi (1965), Skretanje (1967), Strašni sud (1968), Lavina (1971).