Natalija Marković [1]

Venčanje simbola

Sarajevske Sveske br. 25/26 [2]

Volim da igram flipere na ulici u podne,
kada popijene tablete gvožđa rezbare umorno telo,
telefonska sekretarica transkribuje Upanišade,
aplauzi lutaka kašmira savijaju formule sunca.
Možda sam naučnica sa veštačkim pršljenovima,
ruska mističarka koja priprema indijsku sarmu sa prijateljima,
produžavam nozdrve i dah,
tragam za sočnim idiogramima koji kriju stalnu halucinaciju vode.
Kada je to vreme?
U suton ili san?
Piramida tetovaže je ispričana seansa u predvorju šume.
Sanjala sam svet od plastelina,
Ljuljaške sa senzomotornim periodom,
Eliotovog malog psa,
Sa kojim bi šetao parkom
Posle napornog rada.

(Iz zbirke pesama Kiberlaboratorija)